Vitamini

                                                            VITAMINI (VRSTE VITAMINA)

Vitamini su mali molekuli potrebni telu da bi moglo savršeno funkcionisati: ima 13 različitih vrsta vitamina, a svaki ima svoju vlastitu ulogu. Oni su uglavnom aktivni u razvoju nervnog sistema, vida, brojnih reakcija u organizmu, ali i u mineralizaciji kostiju

    

                                     

Vitamin A (akseroftol i retinol)

Visokomolekularni alkohol, viskozna žuta, uljasta tečnost rastvorljiva u mastima. Uništava se oksidacijom i delovanjem ultraljubičastih zraka. Nastaje u organizmu iz karotena, žutog pigmenta iz biljaka. Postoje 3 srodna oblika: A1, A2 i A3. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 0,8 do 1,5 mg. Ima ga u šargarepi, zelenom povrću, puteru, siru, žumancu, ribljem ulju, peršunu, jegulji, kajsijama.

Važan je za održanje epitela, lučenje hormona, rast ćelija svih organa, kvalitet vida. Nedostatak uzrokuje noćno slepilo, promene na koži i probavnom sistemu, slabost organizma, deformacije kostiju, isušivanje i mekšanje rožnjače.

Vitamina A ili beta-karotena ima u namirnicama životinjskog i biljnog porekla. U namirnicama životinjskog porekla (ribi, džigerici, i mlečnim proizvodima) ovaj vitamin a je u obliku retinola i dehidrationola, dok se u namirnicama biljnog porekla nalazi provitamnin koji se deli na 4 velike grupe: alfa-karoten, kripto-karoten, beta-karoten, i gama-karoten. Najvažniji provitamin A je beta-karoten.

Vitamin B1 (aneurin, tiamin)

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima. Osetljiv je na toplotu, bazne rastvore i oksidaciona sredstva. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u žitaricama (pšenica, pirinač, soja), kvascu, mahunastom povrću, džigerici, karfiolu, svinjskom mesu. Neohodan je za normalan rad nervnih ćelija, pospešuje rast, plodnost, laktaciju i probavu. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje neurološke smetnje poput neuropatije, emotivnu nesigurnost, slabost mišića, umor, depresiju i bolest beriberi.

Vitamin B2 (laktoflavin, riboflavin, ovoflavin)

Kristalno jedinjenje žutonarandžaste boje, rastvorljivo u vodi i alkoholima, osetljivo na oksidaciona sredstva. U organizam se unosi u čistom obliku. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u mleku i mlečnim proizvodima, kvascu, jajima, mesu, žitaricama, mahunastom povrću. Sastojak je mnogih važnih koenzima neophodnih za enzimske procese u organizmu, utiče na vid, učestvuje u izgradnji ćelija sluzokože, kože i crvenih krvnih zrnaca. Njegov nedostatak utiče na promene na sluzokoži i uzrokuje zapaljenje jezika, očiju, otekline usana, malokrvnost, crevne poremećaje, mišićnu slabost i zastoj u rastu.

 

Vitamin B3 (nijacin, nijacinamid)

 Vitamin B3 je neophodan za metabolisanje šećera, masti i proteina, te za stvaranje energije i ćelijsko disanje.

 

Vitamin B5 (pantotenska kiselina)

 Svetložuto viskozno ulje rastvorljivo u vodi. U organizam se unosi u vidu životinjskog koenzima A i u tankom crevu se oslobađa u pantotensku kiselinu, a zatim učestvuje u izgradnji različitih koenzima u organizmu. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 4-10 mg. Ima ga u junećem i svinjskom mesu, brokolima, kelju, jagodama, pomorandžama, mleku, kvascu, žumancu. Daje snagu organizmu, utiče na rad hornoma, ubrzava zaceljivanje rana, uspostavlja pravilnu razmenu materija u organizmu. Nedostatak nije zabeležen kod ljudi.

 

Vitamin B6 (piridoksin, adermin)

 Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima, otporno na fizička i hemijska sredstva, ali ne i na ultraljubičaste zrake. U organizam se unosi u obliku provitamina, da bi u jetri prešao u aktivni oblik vitamina. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1,2-2 mg. Ima ga u žitaricama, krompiru, jajima, ribi, svinjsom mesu, iznutricama, zelenom kupusu, bananama i kvascu, a sintetiše ga crevna flora. Značajan je za metabolizam nezasićenih masnih kiselina i pojedinih aminokiselina. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje kožna oboljenja i nervne poremećaje.

 

Vitamin B12 (cijanokobalamin, antiperniciozin)

 Složeno hemijsko jedinjenje crvene boje, rastvorljivo u vodi i osetljivo na vazduh i svetlost. Sadrži kobalt. Kobalamin sintetišu isključivo neki mikroorganizmi, ne stvaraju ga ni biljke ni životinje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: oko 3 mkg. Ima ga u iznutricama, mleku, mesu, jajima, a sintetiše ga crevna flora. Neophodan je za rast, pravilno stvaranje i sazrevanje crvenih krvnih zrnaca i normalan rad nervnog sistema. Nedostatak uzrokuje anemiju i teške promene na nervnom sistemu. Kod vegetarijanaca dolazi do avitaminoze, jer biljna hrana ne sadrži dovoljno vitamina B12.

Vitamin C (askorbinska kiselina)

 Bezbojno kristalno jedinjenje kiselog ukusa, rastvorljivo u vodi, uništava se kuvanjem, oksidacijom i delovanjem baza, otporno na zamrzavanje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 50-60 mg kod zdravih osoba, a kod osoba koje puše, izložene su zagađenjima, stresu, bolestima, hiruškim zahvatima itd. oko 2 g dnevno. Ima ga u šipku, paprici, limunu, kiviju, zelenom povrću, crnoj ribizli, zelenim orasima, krompiru. Neophodan je kao pokretač razmene materija u ćelijama, za oksidacione procese u organizmu i rad mnogih organa, ima značajnu ulogu u stvaranju zuba i kostiju, zaceljivanju rana i preloma. Poboljšava promet gvožđa kroz organizam, pospešuje stvaranje kolagena i otpornost organizma. Njegov nedostatak uzrokuje opštu slabost organizma, anemiju, skorbut i pospešuje nastajanje osteoporoze.

                                   

Vitamin D (kalciferol)

 Kristalno jedinjenje rastvorljivo u mastima, unosi se u organizam hranom, a nastaje pod uticajem Sunčeve svetlosti (ultraljubičastih zraka). U jetri i bubrezima se prerađuje u aktivni oblik, a skladišti se u jetri, mišićima i masnom tkivu. Postoji 6 srodnih oblika (D1 do D6). Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 5-10 mkg. Ima ga u ribljem ulju, kvascu, haringi, sardinama i drugim morskim ribama, jajima, avokadu, buteru, kajmaku, govedini. Važan je za regulisanje količine kalcijuma i fosfora u krvi, utiče na plodnost, imunski sistem i pravilno okoštavanje. Nedostatak uzrokuje rahitis kod dece, razmekšavanje i šupljikavost kostiju kod starijih, grčenje mišića. Velike količine vitamina D su otrovne, a dnevna doza se uvek kombinuje sa vitaminom A.

Vitamin E (tokoferol)

 Vitamin E je žućkasto ulje rastvorljivo u mastima, otporno na zagrevanje a osetljivo na oksidaciju. Poznata je grupa od 7 različitih jedinjenja ovog vitamina istog dejstva, ali različite jačine. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 10-15 mg. Ima ga u klicama žitarica, kukuruznom, suncokretovom i maslinovom ulju, orasima, lešnicima, avokadu, bademu, kikirikuju, mahunastom povrću. Važan je kao antioksidans, utiče na pravilno lučenje hormona, rad mišića i nervnog sistema, štiti od radijacije, otrovnih materija, lekova i metala. Smanjuje rizik od kanceroznih oboljenja, i štiti srce i krvotok. Nedostatak ovog vitamina izaziva poremećaj rada mišića i nervnog sistema.

 

Vitamin K (filohinon)

 Kristalno jedinjenje žućkaste boje, rastvorljiv u mastima, otporan na zagrevanje. Ima sedam oblika, od toga 2 prirodna koje stvaraju bakterije u crevima i 5 sintetičkih. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 60-70 mkg. Ima ga u brokolima, spanaću, kelerabi, zelenoj salati, iznutricama. Neophodan je za sintezu protrombina koji deluje na zgrušavanje krvi. Nedostatak ovog vitamina je redak slučaj i javlja se kod dugotrajnog uzimanja antibiotika koji uništavaju crevnu floru.

                                                                                         Martin Đošić I5

Reumatska groznica( Febris rheumaticus-morbus reumaticus)

Reumatska groznica je akutno sistemsko oboljene vezivnog tkiva zapaljenskog karaktera. Zahvata srce, zglobove, CNS, tetive, fascije i respiratorni sistem.

Zapaljenske promene su, uglavnom, reverzibilne, osim promena na srcu koje imaju tendenciju formiranja srcanih mana.

Slikovito se kaze da RG ,,lizne zglobove", a ,,ugriza srce".

Najcesce se javlja u uzrastu od 5 do 15godina.

Izazivac je beta hemoliticki streptokok iz grupe A nakon streptokoknog tonzilitisa.

Zapaljenska reakcija daje eksudativne promene na zglobovima, perikardu i pleuri koje su reverzibilne i promene na srcu i potkoznom tkivu koje ostavljaju sekvele.

▫Karakteristican znak je nalaz zapaljivog granuloma- Aschovljevog cvorica u miokardu i supkutanom tkivu.

Klinicka slika:

Reumatska grozni se ispoljava nakon streptokokne analize. Postoje major i minor znaci reumatske groznice:
I major znaci RG:
1.Karditis (Carditis) koji se manifestuje ubrzanim radom srca (tachicardio), oslabljenim srcanim tonovima, prisustvom suma (novonastalog), upalom perikarda (pericarditis) sa perikardnim bolom,trenjem.
2. Polyartritis-zahvata velike zglobove i seta sa jednog zgloba na drugi. Zglob je otezan, crven, topao, bolan i otezano funkcionise.
3.Horea minor (choreas minor) je cerebralna manifestacija RG. Dete je jako psihicki izmenjeno, emocijonalno nestabilno na to se nadovezuju motorni ispadi pojedinih grupa misica.
4. Erythema anulare s morainatum- eritematozne uzdignute ploce obicno na trupu- povlace se za nekoliko sati ili za dan/dva.
5. Noduli rheumatici su cvrsti bezbolni cvorici oko zglobova i ekstenzionih tetiva.
II Minor znaci RG su:
1. Artralgia- bolovi u zglobovima imaju migrirajuci karakter.
2. Povisena temperatur- i do 40°C sa pogorsavanjem opsteg stanja.
3. Bol u stomaku
Dijagnoza: povecanje ASTO titra iznad 300 jedinica, mora se pratiti na 2 nedelje i predstavlja pokazatelj kretanja streptokokne infekcije.
Ostali nalazi: povisena sedimentacija, fibrinogen, poviseni leukociti (leukocitoza), povisene vrednosti LDH i alfa-2 globulina.
Za dijagnozu RG neophodno je: 2major ili 1 minor + 2minor znaka.
Terapija:
1. Lek izbora je Penicillin, ukoliko je dete alergicno na Penicillin daje se Eritromicin u odgovarajucoj dozi 10 dana.
2. Antiinflamatorna terapija Acetilsalicilna kiselina( Aspirin).
3. Kortiksteroidi (Pronison) u odgovarajucoj dozi u zavisnosti od tezine klinicke slike.

Profilaksa: se sprovodi sa depo preparatima Penicillina- Extencillin, i to 600 000 i.j. za predskolsku, a 1 200 000 i.j. za skolsku decu i to prve godine na 3 nedelje, a ostale na 4 nedelje.
Ukoliko je doslo do formiranja srcane mane profilaksa je dozivotna.
Kod alergije na Penicillin daje se Eritromicin u 2x250mg dnevno.
                                              Nina Radosavljevic I/5

Čestitka na latinskom

• Dolaze praznici a sa njima i slavlja, provod, čestitke, žurke i još mnogo toga. Kada su u pitanju čestitke, a ja ću vam  dati jednu zanimljivu ideju kako da čestitate novu godinu i praznike svojim prijateljima na latinskom!
• Ovako to izgleda:

Na početku čestitke napišite Felix sit novus annus- što na latinskom znači Srećna nova godina.

Ako čestitate Božić u mesto annus stavite natal-što znači Božić.

Ispod napišite de: (Vaše ime) - što znači od koga

Ispod toga napišite pro: (ime prijatelja kome dajete čestitku) - što znači za, kome

Žutica (lat. Icterus)

Zutica(lat. Icterus)

Žutica je žućkasta prebojenost kože, membrana vežnjače ( konjunktive) preko beonjača, i drugih vidljivih sluzokoža izazvana hiperbilirubinemijom ili povišenim nivoima bilirubina u krvi. Hiperbilirubinemija naknadno izaziva  i povišenje nivoa bilirubina u ekstracelularnoj tečnosti, mokraći, stolici. Tipično koncentracija bilirubina u plazmi mora da bude iznad 1.5mg/dl, ili tri puta veća od normalne vrednosti koja je aproksimativno 0.5 mg/dl, da bi obojenost postala vidljiva. U zavisnosti od lokalizacije patološkog procesa (u odnosu na jetru), koja remeti normalni viziološki metabolizam bilirubina žutica se deli na prehepatičnu, hepatičnu i posthepatičnu. Žutica se često viđa kod oboljenja jetre kao š to su: opstrukcija žučnih puteva, hepatitis, ciroza jetre i rak jetre, tumori duodenuma, hemolitička anemija itd. Zato je ikterus jedan od važnih simptoma u dijagnostici opstrukcije bilijarnog trakta, na primer kod žučnog kamenca ili raka gušterače. Kod pojedinih osoba može se javiti i tzv. Dabin Džonsova žutica izazvana kongenitalnom (urođenom) hiperbilirubinemijom.

Patofiziologija:

Žutica je javlja kada u organizmu nastane jedan od sledećih patoloških poremećaja u metabolizmu bilirubina:

•Uvećana produkcija bilirubina u krvi koji jetra nije u stanju da pravovremeno ukloni iz krvne plazme (npr. kod pacijenata sa hemolitičkom anemijom kod kojih se zbog abnormalno velike količine bilirubina u krvi.

•Nedostaci u funkcijama ćelija jetre, koje sprečavaju pravovremeno uklanjanje bilirubina iz krvi, pretvaranjem bilirubina u glukuronsku kiselinu ili njegovim izlučivanjem putem žuči.

•Blokada žučnih puteva, koji smanjuje protok žuči i bilirubina iz jetre u creva. Npr. žučni putevi mogu biti blokirani intraduktalnom opstrukcijom (npr. kamen u žučnim putevima ili zapaljenje žučne kese i žučnih kanala) ili ekstraduktalnim procesima koji mehanički pritiskaju žučne puteve i blokiraju protok žuči (npr. tumori, hematomi, ciste, zapaljenski procesi). 

Smanjenje konjugacija, izlučivanje, odnosno zastoj u protoku žuči  kroz žučne puteve koje može dovesti do žutice naziva se holestaza. Međutim, holestaza ne mora uvek biti praćena i žuticom.

Lečenje opšte medode:

Hladna frikcija, trljanjem hladnim peškirom, odmaranje u krevetu i aseptična ishrana.

Iščašenje kolenog zgloba

Šta je iščašenje kolenog zgloba (luksacije kolena)?

Iščašenje zgloba kolena predstavlja poremećaja anatomskog odnosa tibije i femura sa čestim kidanjem struktura ligamenata ovog zgloba. U pitanju je veoma ozbiljna i teška povreda koja se često komplikuje sa kasnijim ugrožavanjem funkcije zgloba i oštećenja okolnih neurovaskularnih struktura.

Najčešće, do iščašenje zgloba kuka dolazi prilikom saobraćajnih nesreća i kod inustrijskih radnika koji rade sa teškom mehanizacijom. Kako je zglob kolena veoma jak i stabilan zglob, obično je potrebna izuzetno jaka sila kako bi došlo do njegovog iščašenja. Iščašenje kolena može biti prednje, zadnje. medijalno, lateralno i rotatorno u zavistnosti od odnosa butne kosti i tibije (glavne kosti potkolenice).

Statistički podaci pokazuju da se iščašenja kolenog zgloba javljaju na oko 7 osoba od milion ljudi. U oko 50% slučajeva uzrok nastanka iščašenja kolena su saobraćajne nesreće, a odmah iza njih su padovi sa velikih visina, industrijske povrede i sportske povrede. Veoma retko do dislokacije dolazi prilikom dejstva direktne sile na kolenu regiju.                                                                                                       

                                                                                                             OGNJEN BUKELIC

Kila (hernia)

Šta je zapravo kila?

 Izraz hernia se u medicini odnosi na ispadanje organa iz svog mesta. Najčešće se javlja u vidu ispadanja međupršljenskih hrskavica (discus hernia).

Kila ili bruh (lat. hernia) nastaje kada organ probije mišićno tkivo koje ga održava u fiziološkom položaju. Najčešće se javljaju u abdomenu, gornjem delu butine, u predelu pupka i prepona. Kile u početku nisu opasne po život ali je poželjno otkloniti ih hirurškim putem da ne bi došlo do komplikacija.

  Najčešće vrtse kila: epigastrična kila (hernia epigastrica), pupčana, umbilikalna kila (hernia umbilicalis), preponska kila (hernia inguinalis), femoralna kila (hernia femoralis)
  

Najčešće vrste kila 

Epigastrična kila 

Epigastrična kila (lat. hernia epigastrica) češće se javlja kod dece nego kod odraslih osoba. Javlja se kao ispupčenje u srednjoj trbušnoj liniji (linea mediana anterior) između pupka i i donjih delova rebarnog luka. pvu kilu obično formira mast, retko kad creva. Često je bolna.
Otklanja se hirurškim putem uz jačanje dela trbušnog zida na kome se pojavila.

Umbilikalna kila 

Umbilikalna kila (lat. hernia umbilicalis) javlja se kao izbočenje oko pupka, najčešće kod novorođenčadi. Ovo se dešava kada se otvor na trbušnom zidu koji bi normalno trebao biti zatvoren ne zatvori u potpunosti. Ako je mala obično se zatvori do druge godine. One koje se ne zatvore ili su od početka velike treba operisati u dobu između 2 i 4 godine. Ova kila se može razviti i kod odraslih zbog slabosti u ovom delu prednjeg trbušnog zida ili kod žena nakon porođaja.

umbilikalna kila 

Preponska kila 

Preponska kila (hernia inguinalis) je tip kile koji se najčešće javlja i 25x je češća kod muškaraca nego kod žena. Ove kile delimo u dve odvojene grupe, direktnu (nalazi se u spoljašnjem preponsklom prstenu) i indirektnu (prolazi celom dužinom preponskog kanala canalis inguinalis). Obe se nalaze u preponi ali imaju različita polazišta. Oba tipa kila izgledaju slično kao ispupčenje u preponi, i nekad je teško razlučiti o kom se obliku radi.

Femoralna kila

Femoralna kila (hernia femoralis) nasataje kada organi trbušne duplje prođu kroz femoralni kanal (canalis femoralis).  Femoralni kanal je deo kroz koji prolaze femoralna arterija, vena i živac kada napuštaju trbušnu šupljinu i dolaze na natkolenicu. Ovo je normalno uzak prostor, ali nekada može biti tako velik da kroz njega prolaze organi trbušne šupljine. Ona se vidi kao ispupčenje ispod preponskog nabora u srednjoj liniji. Obično je češća kod žena i ima veći rizik komplikacija od ingvinalne kile.

IBUPROFEN

•   Šta je Ibuprofen?

Ibuprofen (skraćeno od starije nomenklature: izo-butil-propan-fenolska kiselina) je lek koji spada u grupu nesteroidnih antiupalnih lekova, prvobitno distributovan kao Brufen, a kasnije pod mnogobrojnim trgovačkim nazivima. Koristi se za ublažavanje simptoma artritisa, primarne dismenoreje (bolne menstruacije), groznice (febris), te kao analgetik, naročito kada je prisutna i upalna komponenta. Poznato je da ibuprofen ima i svojstvo da inhibira nastajanje krvnih ugrušaka, mada je veoma blag i ima kraće vreme delovanja u odnosu na aspirin i druge poznate antikoagulantske lekove.

• Koje su osobine Ibuprofena?

Ibuprofen je beli kristalni prah ili bezbojna kristalna supstanca. Gotovo je nerastvorljiv u vodi, a dobro se rastvara acetonu, metanolu i metilen hloridu. Rastvara se i u razblaženim rastvorima alkalnih hidroksida i karbonata.

• Kako se upotrebljava Ibuprofen?

Ibuprofen je efikasan u ublažavanju bolova izazvanih artritisom, bolnim menstruacijama, mijalgijama koje su posledica konvencionalnih viroza, bolova sa inflamatornom komponentnom, a u kombinaciji sa antibioticima može se upotrebljavati i kod bakterijskih infekcija. Po unosu se brzo resorbuje i nakon oko 30 minuta snižava temperaturu i ublažava bolove. Dužina delovanja zavisi od doze i kreće se između 4 do 8 sati. Pojedinačna doza je u zavisnosti od težine simptoma između 200 i 400 mg, i primenjuje se na svakih 6 do 8 sati. Dozvoljena dnevna doza se kreće između 800 i 1.400 mg, mada se pod lekarskim nadzorom može povećati i do 3.200 mg. Koristi se najčešće u vidu tableta, a za decu je prikladniji oblik suspenzije i kod njih se doza pažljivo određuje na osnovu težine i kreće između 5 i 10 mg po kilogramu telesne težine. Dostupan je i u obliku ibuprofenove lizinske soli koja ima nešto brže delovanje.

Osim preparata sa oralnu primenu, dostupni su i topikalni preparati kao i čepići za analni put unosa. Po zastupljenosti od konvencionalnih analgetika, ibuprofen se nalazi zajedno sa paracetamolom i aspirinom.

• Kako deluje Ibuprofen?

Ibuprofen je nesteroidni antiupalni lek za koji se veruje da deluje putem inhibicije ciklooksigenaze (COX), tako da inhibira sintezu prostaglandina. Postoje najmanje dve varijante ciklooksigenaze: COX-1 i COX-2. Ibuprofen inhibira obe ove varijante. Veruje se da njegova analgetička, antipiretička i antiupalna svojstva i delovanje dolaze upravo zbog inhibicije COX-2; dok je inhibicija COX-1 odgovorna za njegovo neželjeno dejstvo i efekte na agregaciju trombocita te sluznice probavnih organa.

Po unosu, oko dve trećine aktivne supstance dospeva u krvotok, metaboliše je jetra, a produkti metabolizma se izlučuju renalnim putem. Zanimljivo je da je poluživot ibuprofena nešto kraći od dva sata dok njegovo dejstvo traje između 4 i 8 sati.

• Koja su neželjena dejstva Ibuprofena?

 Korišćenjem malih pojedinačnih doza (200-400 mg) i kada dnevni unos ne prelazi 1.200 mg neželjeni efekti upotrebe ibuprofena su izuzetno retki. Najčešće su u vidu gastrointestinalnih tegoba, mada su među svim nesteroidnim antiinflamantoricima ovakvi problemi prilikom primene ibuprofena statistički najređi. Mogu da se jave: mučnina, usporeno varenje, dijareja, glavobolja, vrtoglavica, hipertenzija, gastrointestinalno krvarenje, kao i retencija tečnosti i elektrolita. Veoma retko se javljaju bronhospazam, srčani zastoj, otežana renalna funkcija, ulceracija jednjaka, osip.


Od kada je postao dostupan bez lekarskog recepta opisan je veći broj slučajeva predoziranja ibuprofenom. Simptomi trovanja ne moraju da se jave, ali ukoliko se jave često su slični neželjenim efektima ali i daleko teži: bradikardija, tahikardija, koma, akutno otkazivanje bubrega, cijanoza i prestanak rada srca. Intenzitet simptoma nije vezan za dozu. Trovanje se retko javlja pri koncentracijama manjim od 100 mg/kg ali je gotovo sigurno pri koncentracijama od 400 mg/kg. Velika doza ne uslovljava letalan ishod koji može da se javi i pri manjim koncentracijama. Lečenje je simptomatsko i ne postoji antidot. Ukoliko se pacijent rano javi, može se primeniti ispiranje želudačnog sadržaja.

 

Rakić Jovana I3

Šarlah (lat.Scarlatina)

Šarlah(lat. Scarlatina)  

Šarlah je opasna, zarazna bolestkoja nastaje kao posledica infekcije sojem piogenog strepkokaka (Streptococcus pyogenes) koji luči neku od izoformi strepkokognog pirogenog egzotoksina (SPE A, B ili C). U toku 18. i početkom 19. veka šarlah je bio teška, pa i smrtonosna bolest, ali, usled, za sada neobjašnjenog pada virulencije uzročnog mikroorganizma u tridesetim godinama 20.veka, kao i zbog moderne terapije, to je sada, uglavnom, laka dečija bolest.

Definicija i prepoznavanje bolesti:
Šarlah je akutna zarazna bolest iz grupe streptokokoza.Bolest počinje naglo, sa znacima temperature, gušobolje i pojavom sitne, zrnkaste makulopapularne ospe na koži i sluzokoži. Ospa može biti praćena tačkastim krvarenjima, koja je uočljiva na mestima pregiba, kao što su vrat, lakat, prepone i struk. Ospe na licu nema. Isčežavanje ospe praćeno je perutanjem kože, karakterističnom pojavom za šarlah. Ukoliko se bolest ne leči na vreme, kao komlikacija može nastati zapaljenje velikih zglobova i srčanog mišića, poznato pod imenom reumatska groznica. Dijagnoza ovog oboljenja postavlja se na osnovu epidemiološke ankete, karakteristične zrnaste ospe i nalaza infektivnog agensa u brisu ždrela.

Infektivni agens:
Infektivni agens je bakterija Streptococcus pyogenes, koja ima preko osamdeset različitih tipova. Sposobnost lučenja eritrogenog toksina, odgovornost za pojavu ospe kod šarlaha, značajna je za ovu bakteriju.

Inkubacioni period:
Kod šarlaha inkubacioni period je kratak, 1 do 3 dana, a nekad može biti i duži.

Put prenosa:
Bolest se širi Fligeovim kapljicama i i poljupcem.

Osetljivost i otpornost:
Osetljivost je opšta. Posle preležane bolesti  antitoksična otpornost obično je trajna.

Mere suzbijanja:
Šarlah se suzbija obaveznom prijavom, ranim otkrivanjem bolesnika i primenom izolacije i lečenja.

Lek Miligamma® 100

 Pre upotrebe, detaljno proučiti uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa farmaceutom ili lekarom.

 Lek Milgamma® 100

1. ŠTA JE LEK Miligamma® 100 I ČEMU JE NAMENjEN?

Lek Miligamma 100 se koristi za lečenje bolesti nervnog sistema (sistemska neurološka oboljenja) koje su izazvane dokaznim nedostatkom vitamina B1 i B6.



2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK Miligamma® 100

Upozorite lekara ako uzimate druge lekove, imate neku hroničnu bolest, neki poremećaj metabolizma, preosetljivi ste na lekove ili ste imali alergijske reakcije na neke od njih.
Lek Miligamma® 100 može da izazove neuropatije ukoliko se uzima 6 meseci ili duže.
Lek Miligamma® 100 ne smete koristiti:
-ukoliko ste alergični (preosetljivi) na tiamin, benfotiamin, piridoksin-hidrohlorid ili neki drugi sastojak leka Miligamma 100.
-ukoliko ste u drugom stanju ili dojite



3.  KAKO SE UPOTREBLjAVA LEK Miligamma® 100

Uzimajte lek Miligamma® 100 tačno onako kako vam je rekao Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni treba, konsultujete sa svojim lekarom ili farmaceutom. Uobičajena doza za odrasle je 1 obložena tableta leka Miligamma® 100 na dan. U svim ostalim stanjima, lekar propisuje dozu koja je potrebna, a koja nije toksična.



4. MOGUĆA NEŽELjENA DEJSTVA

Poremećaji imunog sistema:
Veoma retki: Pojedinačni slučajevi reakcija preosetljivosti kao što su:
-kožne reakcije
-koprivnjača
-egzantem (osip)
-stanje šoka

Poremećaji nervnog sistema:
Učestalost nije poznata: dugotrajna upotreba tokom perioda dužeg od 6 meseci može da izazove preriferne senzorne neuropatije.

Gastroinestinalni poremećaji:
Veoma retki: mučnina i druge gastrointestinalne tegobe.



5. KAKO ČUVATI LEK Miligamma® 100

Čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Rok upotrebe
5 godina
Nemojte koristiti lek Miligamma® 100 posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji.
Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.

Uslovi čuvanja:
Čuvati na temperaturi do 25°C, zaštićeno od svetlosti.



6. DODATNE INFORMACIJE

Šta sadrži lek Miligamma® 100
Lek Miligamma® 100 sadrži aktivne supstance, benfotiamin i piridoksin.
Ostali sastojci:
Jezgro: silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; celuloza, mikrokristalna; kroskarmeloza-natrijum; povidon K 30; talk; parcijalni gliceridi dugog lanca;
Obloga: šelak; saharoza; kalcijum-karbonat; arapska guma; kukurozni skrob;
titan-dioksid (E171); makrogol 6000; glicerol 85%; polisorbat 80; montanglikol vosak; talk; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; povidon K 30.





                                                                                                            Vesna Lazić I-5
 

ŽELUDAC (GASTER)

Želudac je prošireni deo sistema organa za varenje koji se pruža od završnog dela jednjaka do početnog dela tankog creva. Želudac se nalazi odmah ispod prečage i levog režnja jetre i potpuno je obmotan trbušnom maramicom.

Na želucu se razlikuje prednji i zadnji zid, desna  i leva ivica i dva otvora. Predji zid (paries anterior) naleže na prečagu, levi režanj jetre i prednji trbušni zid. Zadnji zid (paries posterior) naleže na gušteraču, levi bubreg i levu nadbubrežnu žlezdu. Između zadnjeg zida želuca i organa koji su iza njega nalazi se duboki špag peritonealne duplje, opornjačka kesa (bursa omentalis). Ulazni otvor ove kese (foramen omentale) nalazi se na desnoj strani, između portne vene i donje šuplje vene. Ivice želuca su desna mala i leva velika krivina. Mala krivina želuca (curvatura gastrica minor) je izdubljena, konkavna  ivivca želuca na kojoj se pripaja mali opornjak (ometum minus). Velika krvina (curvatura gastrica major) je ispupčena, konveksa ivica  želuca sa koja se slobodno spušta veliki opornjak (omentum majus). Gornji, ulazni otvor (ostium cardiacum) predstavlja mesto spoja završnog dela jednjaka i želuca. Donji, izlazni otvor, (ostium pyloricum) je otvor između želuca i početnog dela tankog crve, dvanaestopalačnog creva (duodenum).

Želudac ima oblik slova ,,J" pa mu se opisuju dva dela-uspravni i horizontalni. Uspravni deo gradi telo želuca(corpus gastricum) a deo iznad ulaznog otvora naziva se dno želuca (fundus gastricus). Horizontalni deo je pilorični deo (pars pylorica) i čine ga levi, širi deo, pilorični trem (antrum pyloricum) i desni, uži deo, pilorični kanal (canalis pyloricus). Pilorični kanal se završava piloričnim otvorom na koji se nastavlja duodenum. Želudac je peritonealnim duplikaturama, odnosno vezama, spojen sa susednim organima, jetrom, prečagom, slezinom i poprenim kolonom.

Кости лица

Кости Лица (viscerocranium s.ossa faciei)

Кости лица (viscerocranium s. ossa faciei) чине предње-доњи део костура главе. Има их укупно петнаест (шест парних и три непарне).

Парне кости:

• горња вилица (maxilla),
  
• непчана кост (os palatinum),
• носна кост (os nasale),
• сузна кост (os lacrimale)
• доња носна шкољка (concha nasalis inferior) 
• јабучна кост (os zygomaticum).

Непарне кости:

• раласта кост (vomer),
• доња вилица ( mandibula) 
• подјезична кост (os hyoideum).

Једина покретна кост је доња вилица, која се са базом лобање спојена преко виличног зглоба (articulatio temporomandibularis)

RHOEAS 

Papaver rhoeas L. Papaveraceae

                     Bulka, turčinak, divlji mak  

                    

OPIS BILJKE - Jednogodišnja, rađe dvogodišnja, zeljasta biljka sa uspravnim stabiljkama, prekrivenim dlakama. Listovi su jajastog oblika, sivozelene boje, prekriveni dlačicama. Cvetovi se nalaze na dugim drškama tamnocrvene, ređe svetlocrvene ili bele boje. Plod je loptasta čaura, sa mnogo sitnog bubrežastog semenja. 

STANIŠTE - Raste po usevima, uz puteve i dr. Rasprostranjena je od ravničarskih do planinskih predela.

SMEŠA - Kao smeša upotrebljava se cvet bulke ( Rhoeados flos). Smeša se sakuplja u maju i junu, po lepom sunčanom vremenu, i to samo krunićni listići. Cvetne listiće treba odmah sušiti u tankom sloju na jakom suncu. 

DOBIJANJE -  Bulka je dovoljno rasprostranjena, pa se sabira iz prirodnih sraništa.  

                    Mijatović Bogdan I3

GLAUCOMA - Glaukom - Očni pritisak(intraocular pressura)

Glaukom ili kako se često naziva “povišen očni pri­ti­sak” vrlo je česta očna bolest koja pred­stavlja jedan od vodećih uzroka slepila u svetu i kod nas! Glaukom je stanje u kojem je otežano održa­vanje nor­malnog pro­toka očne vodice kroz oko, što uzrokuje visoke vred­nosti očnog pri­tiska unutar oka i dovodi do oštećenja vidnog živca, propadanja vidnog polja i gubitka vida. Nema izraz­i­tih sub­jek­tivnih simp­toma – glaukom ne osećate dok ne postane prekasno!

Nor­malne vred­nosti očnog pri­tiska iznose 10 do 20 mmHg. Važno je znati da 30% ljudi ima sve simp­tome glaukomske bolesti uz nor­malan pri­ti­sak ili tek malo povišen.

TIPOVI GLAUKOMA

•    GLAUKOM OTVORENOG UGLA
•    GLAUKOM ZATVORENOG UGLA  
•    OSTALI OBLICI GLAUKOMA (mogu biti povezani sa povre­dom ili upalom oka, tumorom oka, uznapre­dovalom šećer­nom bolesti, itd.)

FAKTORI RIZIKA ZA RAZVOJ GLAUKOMA

• Glaukom u porod­ici (20% verovat­noće razvoja glaukoma ako boluju roditelji, 50% ako boluje brat ili sestra)
• Starosna dob (1% opšte pop­u­lacije obol­jeva u dobi od 40 – 49 god­ina, čak 20 – 30% iznad 75 godina)
• Rasa (tamno­pute rase su pod većim rizikom)
• Visoka kratkovi­dost i dalekovidost
• Sis­temske bolesti poput dija­betesa, hiperten­z­ije, migrenoznih glavobolja, Chronove bolesti,reuma­toidnog artri­tisa, itd.

SIMPTOMI KOJI UKAZUJU NA GLAUKOM

Iako najčešće nema sub­jek­tivnih simp­toma, pos­toje neki znakovi na koje možete obratiti pažnju. Per­iferne mrlje u vid­nom polju i gubitak kon­trastne osetljivosti mogu ukazi­vati na zah­vaćenost sloja nervnih ćelija optičkog živca.

LEČENJE GLAUKOMA

Mogući načini lečenja glaukoma uključuju:

• Lokalno kapi (redovno korišćenje kapi za oči neko­liko puta dnevno)
• Laser
• Operacije

Puls

Puls predstavlja odraz srčanog rada na perifernim arterijskim krvnim sudovima. Može da se palpira na osam arterija:

1. a. temporalis (slepočna arterija)

1. a. carotis communis (arterija na vratu)

1. a. axillaris (lakatna arterija)

1. a. brachialis (lakatna arterija)

1. a. radialis (radijalna arterija)

1. a. femoralis (preponska arterija)

1. a. poplitea (arterija ispod kolena)

1. a. tibialis posterior (zadnja goljenicna arterija)

1. a. dorsalis pedis (dorzalna arterija)

Kada srce potisne krv kroz aortu i manje arterije, dolazi do širenja elastičnih zidova krvnih sudova (što se oseća kao puls), nakon čega sledi njihovo skupljanje i novo potiskivanje krvi u periodu između dve srčane kontrakcije. Na ovaj način se postiže kontinuirani priliv krvi u tkiva i organe.

Kod većine zdravih odraslih osoba broj otkucaja srca se kreće između 60 i 80 u toku jednog minuta za vreme mirovanja. Tokom spavanja on može da padne na 40 otkucaja, dok se za vreme aktivnosti povećava. Kod novorođenčadi i dece je broj otkucaja viši.

Broj srčanih otkucaja i kvalitet pulsa se često koristi kao jedan od pokazatelja stanja bolesnika, posebno u onim stanjima i oboljenjima koja su vezana za kardiovaskularni sistem. Na puls utiču i razni lekovi, stres itd.

Kategorije:

• Fiziologija
• Kardiovaskularni sistem