Tantum verde

-Osnovno o leku Tantum verde:

Sprej za grlo ili Tantum verde može se nabaviti u svim apotekama bez recepta lekara i služi za lečenje blažih bolesti ali je bitno pažljivo ga koristiti kako bi se dobili najbolji rezultati.

-Aktivna supstanca u rastvoru je benzidamin koji ima jako antizapaljensk dejstvo i analgetsko dejstvo. Kada dodje u dodir sa zapaljenim tkivom ublažava simptome otežanog i bolnog gutanja  tako da bol brzo nestaje.

-Tantum verde se koristi za usnu sluznicu i služi za lečenje bola i iritacije kod zapaljenja usta i grla, kao što su na primer infekcija bukalne sluznice i grla za vreme prehlade i nakon stomatoloških infekcija.

-Šta sadrži lek Tantum Verde:
Aktivna supstanca: Benzidamin-hidrohlorid
Pomoćne supstance: Glicerol; Sorbitol (kristališući); Saharin-natrijum; Acesulfam-kalijum; Metil- parahidroksibenzoat; Propil-arahidroksibenzoat; Aroma nane; Polisorbat 20; Voda, prečišćena

-Tantum Verde ne smete koristiti:
Lek Tantum Verde ne smete koristiti ako ste preosetljivi (alergični) na aktivnu supstancu ili na bilo koji drugi sastojak leka.Tantum Kao što su na primer parahidroksibenzoati koji mogu izazvati alergijsku reakciju trenutno ili usporeno.

-Kako se upotrebljava lek Tantum Verde:
Ukoliko mislite da lek Tantum Verde, sprej za usnu sluznicu, suviše slabo ili jako deluje na Vaš organizam, obratite se lekaru ili farmaceutu.
2-6 puta dnevno (svakih 1 1/2 - 3 sata) naprskajte sprej na obolelo mesto. Jednim prskanjem oslobodi se 0.17 ml rastvora.:
-Odrasli:
Po 4-8 prskanja na obolelo mesto, 2 do 6 puta dnevno.
-Deca od 6 do 12 godina:
Po 4 raspršivanja na obolelo mesto, 2 do 6 puta dnevno.
-Deca od 3 do 6 godina:
Po 1 prskanje na svakih 4 kg telesne mase, 2 do 6 puta na dan. Pri tome voditi računa da maksimalna doza ne prede po 4 raspršivanja, 2-6 puta na dan.

-Ne sme se prekoračiti preporučena doza leka:
Ukoliko Vam ne bude bolje ili dođe do pogoršanja simptoma u roku od 3 dana treba se obratiti odabranom lekaru.

-Uputstvo za korišćenje spreja:
1)  Uspraviti kanlu na sprej boci.
2)  Staviti kanilu u usta i usmeriti je prema zapaljenom mestu (usta ili grlo). Čvrsto pritisnuti klip na dole.    
-Napomena:
Pri prvoj upotrebi spreja, nekoliko puta pritisnite klip na dole (3-4 puta) sve dok se ne pojavi odgovarajući mlaz. Tantum verde može takodje doći i u vidu tableta.

-Sa upotrebom ovog leka možete prestati  kad poželite bez ikakvih smetnji po Vaš organizam.

Čuvanje:
Držati lek Tantum Verde van domašaja dece! Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Ako ste zaboravili da uzmete lek:

U slučaju da ste zaboravili da uzmete lek ne treba nikako da uzimate duplu dozu, samo nastavite sa uzimanjem leka daljim redosledom.

Uzimanje leka Tantum Verde sa hranom ili pićima:
Nisu poznate bilo kakve interakcije sa hranom ili pićima.

                                   Mineralne materije

Mineralne materije izgrađuju koštano tkivo i ulaze u sastav hormona, enzima, regulišu funkciju nerava i mišića kao i promet vode u organizmu.

Kalcijum (Calcium)- Ca

Kalcijum je neophodan za koagulaciju krvi, izgradnju koštanog tkiva, zubne gleđi.. Najviše ga ima u mleku, a da bi se iskoristio neophodan je vitamin D. Od namirnica biljnog porekla sadrže ga još i helj, kupus i pasulj. Potrebe su povećane kod dece, trudnica...

Fosfor (phosphorus)-P

Fosofor se nalazi u namernicama životinjskog porela kao što su mleko, mlečni proizvodi, meso, 

jaja, riba... Dnevne potrebe su povećane kod dece, trudnica i iznose isto kao i za kalcijum.

   

Gvožđe(Ferrum)-Fe

Gvožđe ulazi u sastav hemoglobina, tako da njegov deficit dovodi do anemije. Neophodno je za tkivno disanje. Ima ga u mesu, jajima, pasulju, zelenom lisnatom povrću.

Jod (Iodum) - I

Jod je od značaja za sintezu (hormonaštitne žlezde). U namirnicama ga nema dovoljno i moramo vršiti jodiranje kuhinjske soli, kako ne bi došlo do razvoja strume ( gušavosti), ili zastoji u psihofizičkom razvoju kod dece.

Kuhinjska so (Natrijum- hlorid) - NaCl

Kuhinjska so je od značaja za promet vode u organizmu. Dnevne potrebe su povećane ukoliko se radnik intezivno znoji i ograničene su kod kardiovaskularnih bolesnika.

                                                                                            Martin Đošić 1/5 

          

CONIUNCTIVITIS

Konjunktivitis (Coniunctivitis) je upala očne spojnice (sluznice koja spaja unutrašnju površinu vjeđe i očnu jabučicu), najčešće uzrokovan alergijskom reakcijom ili živim organizmima (bakterija ili virus).

 Bolest "crvenih očiju" je specifična bolest koju uzrokuje bakterija (iz roda Haemophilus bakterija). Uzroci su alergije (alergijski konjunktivitis), izloženost hemikalijama, iritacija vetrom, prašinom, dimom. Konjunktivitis može takođe pratiti običnu prehladu i osipe.

Varijante

Blefarokonjunktivitis je kombinacija konjunktivitisa i blefaritisa (upale vjeđe).

Keratokonjunktivitis je kombinacija konjunktivitisa i keratitisa (upale rožnice).

Episkleritis je upalno stanje koje sliči na konjunktivitis, ali nema iscjetka niti pojačanog suzenja.

Tipovi

Alergijski konjunktivitis (allergic coniunctivitis)

Češće se javlja kod osoba koji imaju neku od alergijskih bolesti. Simptomi se javljaju vezano uz sezonu alergena (npr. pelud). Alergiju mogu uzrokovati neke tvari kao što su kozmetika, parfemi, proteinske naslage na lećama ili razni lijekovi. Bolest obično zahvaća oba oka i obično je praćena natečenim vjeđama.

Hemijski konjunktivitis (eget coniunctivitis)

Ako je konjunktivitis izazvan visokom temperaturom, otrovima i hemikalijama, oko je potrebno oprezno isprati fiziološkom otopinom, poglavito ispod kapaka, a može zahtijevati i lokalnu primjenu kortikosteroida. Akutna kemijska oštećenja spadaju u hitna stanja u medicini, pogotovo opekline lužinama, koje mogu voditi opsežnom ožiljkavanju i oštećenju unutrašnjosti oka. Na sreću, takve ozljede su rijetkost.

Bakterijski konjunktivitis (bacterial coniunctivitis)

uzrokovan je bakterijama gnojenja uzrokuje osjećaj žuljanja u oku i sivožućkasti sluzavo-gnojni iscedak("krmelji"). Drugi simptom  je stvaranje čvrste kore na zahvaćenom oku i okolnoj koži. . Mnoge druge bakterije (npr. Chlamydia, Moraxella) mogu uzrokovati neeksudativni, ali veoma uporan oblik konjunktivitisa bez jačeg crvenila i iscjetka. Žuljanje i/ili osjećaj svrbeža su ponekad takvi da pacijent vjeruje kako ima strano tijelo u oku. Akutnije gnojne infekcije mogu biti bolne. 

Virusni konjunktivitis (viral coniunstivitis)

povezan je s infekcijom gornjeg respiratornog trakta, običnom prehladom ili/i upalom grla. Simptomi virusnog konjunktisa uključuju vodenasto suzenje i ponekad svrbež. Infekcija obično počinje na jednom oku, ali se može lako proširiti i na drugo.

Inkluzijski konjunktivitis novorođenčadi (inclusion recenter natorum coniunctivitis)

Može biti uzrokovan bakterijom Chlamydia trachomatis, i tad se radi o akutnom gnojnom konjunktivitisu. Obično prolazi i bez liječenja.

Iritacijski ili toksični konjunktivitis (irritatione vel toxicus coniunctivitis)

Bolan je i neugodan kad zahvaćeno oko gleda jako prema dolje ili gore. Obično nema iscjetka ili svrbeža. Ovo je jedini oblik konjunktivitisa koji može biti popraćen snažnom boli.

PRIDEVI

-Pridevi u latinskom se dele u dve grupe:

-Prideve koji se dekliniraju po prvoj deklinaciji (u ženskom rodu), odnosno drugoj deklinaciji (u muškom i srednjem rodu).

U rečniku pored njih stoji oznaka 3.

Primer: altus, 3

Čita se: altus, alta, altum

47

-Prideve treće deklinacije. Oni pripadaju i-osnovama i dele se u tri grupe:

1.Pridevi sa tri završetka: Pridev u nominativu jednine ima za svaki rod poseban oblik.

Primer: celeber,-bris, -bre

muški rod: celeber

ženski rod:celebris

srednji rod:celebre

Genitiv jednine je za sva tri roda-celebris

2.Pridevi sa dva završetka: Pridev u nominativu jednine ima jedan oblik za muški i ženski rod, a drugi oblik za srednji rod.

Primer:omnis, -e

muški i ženski rod: omnis

srednji rod: omnise 

Genitiv jednine za sva tri roda-omnis

3.Pridevi sa jednim završetkom: Pridev u nominativu jednine ima isti oblik za sva tri roda.

Primer: audax, -acis

audax je nominativ jednine za sva tri roda a audacis genitiv jednine za sva tri roda.

Deklinacija prideva

-PRIDEVI PRVE I DRUGE DEKLINACIJE DEKLINIRAJU SE KAO I IMENICE TIH DEKLINACIJA.

-PRIDEVI TREĆE DEKLINACIJE SE DEKLINIRAJU NA SLEDEĆI NAČIN:

SINGULAR 

Nominativ: -er, -ris, -re,-is, -e

Genitiv:-is

Dativ:-i

Akuzativ:-em(f,m) =N (n)

Vokativ=Nominativ

Ablativ:-i

PLURAL

Nominativ:-es(f,m), -ia (n)

Genitiv:-ium

Dativ:-ibus

Akuzativ=N

Vokativ=N

Ablativ:-ibus

MILICA ĐORĐEVIĆ I/3

Meniereova bolest - Morbus Meniere

Meniereova bolest, morbus Meniere (MM) ili hidrops labirinta je bolest unutrašnjeg uva i karakteriše se napadima vrtoglavice, šumom u ušima i oslabljenim sluhom, a nastaje zbog poremećaja mikrocirkulacije u labirintu uva. Nagluvost je promenjiva, ali s vremenom napreduje.

Uzrok nastanka

MM nastaje kao posledica poremećaja produkcije ili resorpcije endolimfe u unutrašnjem uvu, usled čega nastaje hidrops (nagomilavanje tečnosti) membranskog labirinta. Smatra se da ova bolest nastaje kao nespecifičan odgovor labirintnog tkiva na različite bolesti i poremećaje u organizmu:

• poremećaj autonomnog nervnog sistema
• psihogeni uzroci, premor, psihičke traume
• alergije unutrašnjeg uva (često na alergene hrane), prekomerna upotreba kafe I nikotina
• poremećaj sastava elektrolita i metabolizma vode
• ateroskleroza i druge promene krvnih sudova
• hormonski poremećaji

Klinička slika

Bolest počinje naglo, sa napadima vrtoglavice, praćena povraćanjem, jednostranim oštećenjem sluha i šumom u uvu. Bolesnik ima utisak da se vrti sam oko sebe, a nekada da se predmeti okreću oko njega. Napad vrtoglavice traje pola do nekoliko sati ili nekoliko dana. Ponekad napadi mogu da se jave i dva puta u toku dana. Svaki napad šteti periferne strukture uva pa je nagluvost sve izraženija, a osetljivost organa za ravnotežu sve slabija.

Zubi(dentes)

Zubi(dentes)
Zubi su cvrsti organi usadjeni jedan pored drugog u kostane zubne jamice(alveoli dentales)gornje I done vilice. Poredjani jedan do drugog,zubi grade dva zubna luka-gornji(arcus dentalis superior) I donji( arcus dentalis inferior).
Prvi zubi su nestalni I nazivaju se mlecni zubi (dentes decidui),oni pocinju da izbijaju prove godine zivota I postepeno ispadaju do osme godine zivota. Mlecni zubi zemenjuju stalni zubi (dentes permanentes),koji pocinju da izbijaju od seste godine zivota. Stalni zubi su veci I cvrsci. Ima ih 16 u gornjoj vilici I 16 u donjoj vilici. Prema obliku I funkciji,stalni zubi se dele na cetri grupe ,od napred ka nazad. To su sekutici (dentes incisivi)kojih ima 4 u gornjoj I 4 u donjoj vilici ocnjaka (dentes canini)I'ma samo po 2 gore I 2 dole,pretkutnjaka(dentes premolares)ima 4 u gornjoj I 4 u donjoj vilici I najzad kutnjaka (dentes molares) ima 6 u gornjem I 6 u donjem zubnom luku. Poslednji kutnjak,koji nice u periodu od 20 do 30 godine naziva se umnjak (dens serotinus).
Na svakom zubu opisuju se kruna,vrat,koren I supljina zuba. Kruna zuba je vidljivi,prosireni deo zuba,belicaste boje. Vrat zuba je deo koji je normalno pokriven desnima I koji spaja krunu I koren zuba. Koren zuba I'ma izgleda klina koji je usadjen u kostanu zubnu jamicu odgovarajuce vilice. Broj korenova zavisi od vrste zuba. Sekutici,ocnjaci I donji pretkutnjaci imaju po jedan koren dok see kod ostalih zuba broj korenova krece od 1 do 5. Supljina zuba je prostor unutar zuba koji je sadrzi rastresito vezivno tkivo I bogate spletove krvnih sudova I zivaca zuba. Zubi su ucvrsceni pokosnicom (periodontium) I desnima (gingivae). Pokosnica je bogata kolagenim vlaknima,koja su rasporedjena radijalno od korena zuba. Ova vlakna odredjuju polozaj zuba I ucvrscuju ga u zubnoj jamici.

Slezina

Slezina(lat. lien) je još  jedan čudesni element naseg odbrambenog sistema.Sačinjena je iz dva dela: crvene pulpe i bele pulpe. Sveži limfociti nastaju u beloj pulpi i prvo se transportuju u crvenu pulpu, a zatim se pridružuju krvotoku.Tamnocrvene je boje i nalazi se visoko u abdomenu.

Funkcije slezine su doprinos ćelijskoj proizvodnji,fagocitozi,čuvanju crvenih krvnih zrnaca i konstruisanju imuniteta.
„Osećajući“ da su telu neophodna crvena krvna zrnca, trombociti i granulociti, slezina počinje proizvodnju tih ćelija pored limfocita, što je njena osnovna dužnost.
Njena funkcija je odstranjivanje starih crvenih krvnih zrnaca.Ona je i rezervoar krvi.

Krvni sudovi slezine su slezinska arterija i vena(arteria lienalis et vena lienalis).Slezina ima 2 strane.Stranu ka želucu(facies gastrica) i ka bubregu(facies renalis).

Uvećana slezina je stanje poznato kao splenomegalija(splenomegalia).Može biti posledica malarije,endokarditisa,leukemije,mononukleoze,tumora...

Osobe bez slezine(stanje se naziva asplenija)su podložne infekcijama zvanim septikemija.

Sinusi

Paranazalni sinusi(lat. sinus paranasales) su parni,pneumatizirani(ispunjeni zrakom)prostori unutar kosti lobanje i lica.Paranazalne sinuse delimo prema kostima unutar kojih su smešteni:

• maksilarni sinusi(sinus maxillaris)
• frontalni sinusi(sinus frontalis)
• etmoidalni sinusi(cellulae ethmoidales)
• sfenoidalni sinusi(sinus sphenoidalis)

Uloge sinusa:

• šupljine kostiju smanjuju težinu kosti lica
• povećanje rezonancije glasa
• da vlaže,greju i čiste vazduh
• zaštita mozga pri intenzivnom udaru u lice

Maksilarni sinusi(gornjovilični)se nalaze u telu gornje vilice(maxilla) ispod očnih duplji.Obično je oblika trostrane piramide.


Frontalni sinusi(čeoni) nalaze se u čeonoj kosti(oss frontale) iznad očnih duplji.

Etmoidalni sinusi(sitaste ćelije) se nalaze između očiju i šupljine nosa.Sastoji se od nekoliko odvojenih,ali međusobno povezanih ćelija.Razlikuje se prednja i zadnja grupa etmoidalnih ćelija.

Sfenoidalni sinusi(klinasti) se nalaze u telu klinaste kosti(oss sphenoidale)ispod turskog sedla(sella turcica) i hipofize(glandula pituitaris) tačno u centru glave i baze lobanje.

Upala sinusa(sinusitis) predstavlja upalu sluznice koja oblaže nos i sinuse.Najčešći uzročnici su virusi i bakterije.
Simptomi:bol u zubima,zapušenost nosa,hrkanje,pritisak i bol u predelu lica,glavobolja,curenje nosa,slivanje sekreta u ždrelo,kašalj,temperatura,odsustvo mirisa,umor...

                           Dušnik (trachea)

Dušnik je hrskavično-opnasti cevasti organ koji počinje od donje ivice prstenaste hrskavice (cartilago cricoidea) grkljana a završava se u visini petog grudnog pršljena, dušničnom račvom (bifurcatio tracheae). Dušnik se svojim gornjim delom nalazi u središnjem delu prednjeg dela vrata. Donji deo dušnika je smešten u gornjem sredogruđu (mediastinum superius) grudne duplje.Iza dušnika leži jednjak. Predji i bočni zidovi dušnika su ispupčeni i u osnovi su izgrađeni od hrskavičnih poluprstenova koji podsećaju na potkovice, a označeni su kao hrskavice dušnika (cartilagines tracheales). Zadnji zid dušnika (paries membranaceus) je zaravljen i izgrađen od mekih tkiva, predstavljenih glatkim mišićem i vezivnom opnom. Od završne račve polaze dve, desna i leva, glavne dušnice (branchi principales) koje su usmerine ka ulaznom polju pluća (hilum pulmonalis).  

      

•Sifilis•

Sifilis je polno prenosiva infekcija koju izaziva bakterija spiroheta (lat. triponema pallidum).

Postoji stečeni i kongenitalni sifilis.
Stečeni sifilis se može preneti polnim putem, direktnim kontaktom sa zaraženom osobom, a može se preneti i preko pribora za jelo.
Kongenitalni sifilis nastaje kada majka zarazi fetus tokom trudnoće ili u toku porođaja.
Međutim, sifilis se ne može preneti preko toaletnih dasaka, kvaka, bazena, toplih kupki, kada, pozajmljene odeće...

U druge humane bolesti koje prouzrokuju bakterije srodne spiroheti spadaju։ 

frambezija (podvrsta lat. pertenue), 

pinta (podvrsta lat. carateum) i

bejel (podvrsta lat. endemicum).

Rane faza sifilisa najčešće protiču bez ikakvih simptoma. U nekim slučajevima, simptomi bolesti se ne pojavljuju i više godina. Sifilistične lezije se najčešće javljaju na spoljašnjim genitalijama, vagini, čmaru ili završnom crevu (rektumu). Promene se takođe mogu javiti na usnama ili u usnoj duplji.

Znaci i simptomi sifilisa se razlikuju u zavisnosti od stadijuma u kome se bolest nalazi (primarni, sekundarni, latentni i tercijerni). Primarni stadijum se najčešće manifestuje kao solitarni šankr (čvrst, bezbolni čir koji ne svrbi). Sekundarni sifilis prati osip najčešće lokalizovan po dlanovima i tabanima. Latentni sifilis je sa jako malo ili bez simptoma. Tercijarni sifilis karakteriše se gumoznim promenama, neurološkim i/ili srčanim simptomima.

Dijagnoza sifilisa obično se postavlja serološkim testovima krvi; ili direktnim mikroskopskim pregledom razmaza uzorkovanog materijala.

Sifilis, posebno kada se rano otkrije, može biti uspešno izlečen kao i sve bakterijske infekcije. Bolest se efikasno može lečiti antibioticima, naročito intramuskularnom primenom penicilina, ili cefriaksonom. Kod bolesnika koji imaju ozbiljnu alergiju na penicilin, lečenje se sprovodi peroralnim unosom doksiciklina ili azitromicina.

Prevencija։ 

• lečenje obolelih penicilinom 
• suzbijanje promiskuiteta
• korišćenje individualnog pribora za ishranu
• korišćenje prezervativa
• prijavljivanje bolesti...

Nađa Femić I5

SIRUP ZA MRŠAVLJENJE

Sve što treba da znate o sirupu:

PRIPREMA❤

Sirup se koristi tako što se 2 do 3 supene kašike razmute u 2 dcl mlake vode i pije se neposredno pre svakog obroka (do 30 minuta na prazan želudac). Obavezno koristiti minimum dva puta dnevno, ujutru do 30 minuta pre doručka i uveče (sami odredite satnicu), s tim da uveče nije obavezna večera nakon uzimanja sirupa. Sirup možete uzimati i u kraćim vremenskim razmacima i većim količinama, jer je 100% PRIRODAN  I BEZ BILO KAKVIH VEŠTAČKIH DODATAKA.

PREPORUKE❤

U periodu dok se korisit sirup potrebno je da povećate unos tečnosti, da korigujete ishranu, tako što ćete izbaciti slatkiše i hleb. Takođe se preporučuje određena fizička aktivnost, ne mora to biti teretana ili trčanje, ali bar češće šetnje će vam pomoći da ubrzate dejstvo sirupa i pokrenete procese koji će vam dati novu energiju.

Milica Đorđević I3

Mokraćna cev (urethra)

Mokraćna cev (urethra) je završni deo mokraćnih puteva i kroz nju se mokraćna bešika prazni ispuštanjem mokraće u spoljašnju sredinu. To je sluzokožno-mišićni cevasti organ koji se anatomski i funkcionalno razlikuje u odnosu na pol.

Muška mokraćna cev (urethra masculina) istovremeno predstavlja i semeni put kojim se odvodi sperma prilikom ejakulacije. Muška uretra je duga 15-17 cm i ima dva otvora i tri topografska dela. Otvori su: 

• unutrašnji (ostium urethrae) na dnu mokraćne bešike
• spoljašnji (ostium urethrae externum) na vrhu glavića polnog uda (glans penis)

Početni deo muške uretre prolazi kroz prostatu pa se naziva prostatični deo (pars prostatica urethrae). Drugi i najkraći topografski deo prolazi kroz deo mišićnog uda karlične duplje i naziva se opnasti deo (pars membranacea urethrae). Treći, završni deo muške uretre je najduži, prolazi kroz sunđerasto telo polnog uda pa se naziva sunđerasti deo (pars spongiosa urethrae)

Ženska mokraćna cev (urethra  feminina) duga je samo od 3 do5 cm . Polazi od dna mokraćne bešike, unutrašnjim otvorom, uz prednji zid vagine, kroz deo mišićnog dna karlične duplje i završava se spoljašnjim otvorom , koji se nalazi iza dražice (clitoris) a ispred predvorja vagine (vestibulum vaginae). Za razliku od muške, ženska mokraćna cev je samo urinarni put.

Rombasti mozak

Ромбасти  мозак

Ромбасти мозак чине: продужена мождина, мождани (Варолијев) мост, мали мозак и четврта мождана комора.

Продужена мождина се налази изнад кичмене мождине, испод Варолијевог моста и испред малог мозга. У њој се укрштају сензорни и моторни нерви који повезују мозак са осталим деловима тела, тако да десна хемисфера великог мозга комуницира са левом половином тела и обрнуто.

Мождани мост се налази изнад продужене мождине. То је сноп нерава који преносе сигнале између великог мозга и кичмене мождине и повезује сваку од хемисфера великог мозга са супротном хемисфером малог мозга.

Продужена мождина и мождани мост заједно са средњим мозгом чине мождано стабло. То је еволуционо најпримитивнији део мозга. Средином можданог стабла (од кичмене мождине до међумозга) пружа се ретикуларна формацја. Сачињена је од острваца сиве масе раздвојених сноповима беле масе тако да је мрежастог изгледа. Она одлучује које ће се од сензорних информација проследити великом мозгу и на тај начин нам помаже да се концентришемо услед примања великог броја информација из спољашње средине. У можданом стаблу се налазе највиши центри аутономног нервног система: за дисање, крвоток (контролише рад срца и крвни притисак), кашаљ, кијање, повраћање, гутање, жвакање, сисање, лучење суза…

Мали мозак се налази у задњем доњем делу лобање, иза можданог моста и испод потиљачне зоне великог мозга. Он је, као и велики мозак, подељен на две хемисфере, само што путеви из леве и десне половине тела нису укрштени, тако да свака хемисфера контролише своју страну тела. Са аспекта филогенезе, мали мозак има три дела: archaeocerebellum (учествује у регулацији мишићног тонуса и одржавању равнотеже), paleocerebellum (контролише мишићни тонус и активност мишића) и neocerebellum (омогућава и спроводи аутоматску регулацију редоследа и обима вољних покрета). Ови делови су поређани од предњег ка задњем делу малог мозга. Постоји још једна подела, слева на десно: у средини је vermis (ту се налазе центри који нам омогућавају да имамо свест о положају одређених делова тела у простору), а бочно су лева и десна хемисфера. Мали мозак има три пара кракова који му служе за комуникацију са осталим деловима мозга: горњи (који га повезује са средњим мозгом), средњи (који иде према Варолијевом мосту) и доњи (који иде према кичменој и продуженој мождини).