KOSTI LOBANJE

Kosti lobanje (ossa cranii) izgrađuju koštanu lobanjsku duplju na kojoj se opisuju krov (calvaria) i baza lobanjske duplje (basis cranii). U lobanjskoj duplji je smešten mozak (encephalon, cerebrum). Kosti lobanje se dele na neparne (čeona kost, sitasta kost, klinasta kost, potiljačna kost) i parne (slepoočna kost, temena kost).

Čeona kost (os frontale)

Čeona kost je neparna kost koja učestvuje u izgradnji prednjeg dela krova i baze lobanje. Nalazi se iznad svih kostiju lica a ispred svih ostalih kostiju lobanje. Sastoji se iz dva dela:

• vertikalni deo - ljuska čeone kosti (squama frontalis) i

• horizontalni deo koji ima središnji, nosni deo (pars nasalis) i dva bočna, orbitalna dela (partes orbitales) koji grade krov očne duplje (orbita).

Ova dva orbitalna dela su napred povezana nosnim delom čeone kosti, a pozadi su međusobno  razdvojena  sitastim urezom u koji se uvlači horizontalni deo sitaste kosti. U donjem delu čeone kosti se nalazi čeoni sinus (sinus frontalis).

Temena kost (os parietale)

Temena kost je parna kost koja ima oblik četvrtaste koštane ploče. Nalazi se u središnjem delu krova lobanje, tj. iza čeone kosti (os frontale), ispred potiljačne kosti (os occipitale) i iznad slepoočne kosti (os temporale).

Potiljačna kost (os occipitale)

Potiljačna kost je neparna kost i izgrađuje zadnji deo krova i baze lobanje. U njenom središnjem delu se umože uočiti veliki, kružni otvor (foramen magnum) preko kojeg su neposredno spojeni lobanjska duplja i kičmeni kanal. Potiljačna kost ima bazilarni deo, dva bočna dela i ljuskasti deo.

• Bazilarni deo (pars basilaris) je u obliku četvrtaste koštane ploče i nalazi se ispred velikog otvora. Na gornjoj strani se nalazi uzdužni žleb (clivus) na kome leže produžena moždina (medulla oblongata) i moždani most (pons), a prolazi bazilarna arterija (a. basilaris). Donja strana bazilarnog dela gradi svod ždrela.
• Bočni delovi (partes laterales) se nalaze sa spoljnih strana velikog otvora i na njihovim donjim stranama se vide zglobna ispupčenja (condyli occipitales) koji se spajaju sa prvim vratnim pršljenom (atlas). Kroz njihovu debljinu prolazi kanal podjezičnog živca (canalis n. hypoglossi).
• Ljuskasti deo (squama occipitalis) se nalazi iza velikog otvora.

Sitasta kost (os ethmoidale)

Sitasta kost je neparna kost i ona je deo prednje lobanske duplje, očne i nosne duplje. Ako se ova kost posmatra spreda ona je u vidu terazija, pa se na njoj opisuju horizontalni deo, vertikalni deo i dva bočna dela.

• Horizontalni deo je rešetkasta pločica (lamina cribrosa) na kojoj se nalaze sitni otvori (foramina cribrosa) koji služe za prolaz mirisnih živaca (nn. olfactori).
• Vertikalni deo je podeljen rešetkastom pločicom na gornji, manji deo koji se zove petlova kresta (crista galli) koji leži u lobanjskoj duplji, i donji, veći deo koji se zove uspravni list (lamina perpendicularis).
• Bočni delovi (labyrinthus ethmoidalis) se nalaze između očne i nosne duplje. Na njihovoj unutrašnjoj strani se nalaze gornja i srednja nosna školjka (concha nasalis superior et media). Bočni delovi se sastoje iz velikog broja sitnih koštanih šupljina koje grade sitasti sinus (sinus ethmoidalis).

Klinasta kost (os sphenoidale)

Klinasta kost je neparna kost koja je umetnuta između susednih kostiju poput klina. Ispred nje su čeona i sitasta kost, pozadi je potiljačna kost a bočno su slepoočne kosti. Ova kost delom izgrađuje zidove srednje lobanjske duple, očne i nosne duplje. Klinasta kost je u obliku leptira koji je raširio krila, pa se na njoj opisuju telo i tri parna nastavka (mala krila, velika krila, krilasti nastavci).

• Telo klinaste kosti (corpus sphenoidale) je središte klinaste kosti i ono je u obliku šuplje kocke. Gornja strana tela je izdubljena u malu jamu (fossa hypophysialis) u kojoj se nalazi hipofiza. Zadnja strana je spojena sa bazilarnim delom potiljačne kosti. Od bočnih strana polaze mala i velika krila. Donja strana tela gradi zadnji deo krova nosne duplje i od nje polaze krilasti nastavci (processus pterygoidei). U unutrašnjosti tela se nalazi klinasti sinus (sinus sphenoidalis).
• Mala krila (alae minores) polaze sa dva korena između kojih se nalazi kanal vidnog živca (canalis opticus) kroz koji prolazi vidni živac (n. opticus). 
• Velika krila (alae maiores) polaze sa tri korena sa bočnih strana tela klinaste kosti između kojih se nalaze tri otvora: prednji, kružni otvor (foramen rotundum) kroz koji prolazi gornjovilični živac (n. maxillaris), srednji, ovalni otvor (foramen ovale) kroz koji prolazi donjovilični živac (n. mandibularis) i zadnji otvor (foramen spinosum) kroz koji u lobanju ulazi srednja moždanična arterija (a. meningea media).

Slepoočna kost (os temporale)

Slepoočna kost je parna kost koja gradi bočne delove krova lobanje i srednji deo baze lobanje. Slepoočna kost je izgrađena od tri dela: ljuskastog, bubnog i petroznog. 

• Ljuskasti deo (pars squamosa) ima uspravni deo koji izgrađuje bočni deo krova lobanje i horizontalni deo na čijoj se spoljašnjoj strani vidi donjovilična jama (fossa mandibularis).
• Bubni deo (pars tympanica) jeste tanka koštana pločica koja zajedno sa ljuskastim delom izgrađuje spoljašnji slušni otvor i kanal (porus et meatus acusticus externus).
• Petrozni deo tj. piramida (pars petrosa) je najveći deo slepoočne kosti koji ima oblik piramide. Baza te piramide je okrenuta pozadi i upolje, dok je vrh okrenut napred i unutra. U petroznom delu su smešteni srednje i unutrašnje uho. Kroz njega prolazi kanal unutrašnje karotidne arterije (canalis caroticus) i kanal VII moždanog živca (canalis facialis) kroz koji prolazi istoimeni živac. Zadnja ivica petroznog dela zajedno sa bočnim delom potiljačne kosti gradi jugularni otvor (foramen iugulare) kroz koji se iz lobanje pružaju IX , X i XI moždani živac (n. glossopharyngeus, n. vagus, n. accesorius) i završni deo sigmoidnog venskog sinusa (sinus sigmoideus) na koji se nastavlja unutrašnja jugularna vena (v. iugularis interna).
  
  
  
  Rakić Jovana I3