Puls

Puls predstavlja odraz srčanog rada na perifernim arterijskim krvnim sudovima. Može da se palpira na osam arterija:

1. a. temporalis (slepočna arterija)

1. a. carotis communis (arterija na vratu)

1. a. axillaris (lakatna arterija)

1. a. brachialis (lakatna arterija)

1. a. radialis (radijalna arterija)

1. a. femoralis (preponska arterija)

1. a. poplitea (arterija ispod kolena)

1. a. tibialis posterior (zadnja goljenicna arterija)

1. a. dorsalis pedis (dorzalna arterija)

Kada srce potisne krv kroz aortu i manje arterije, dolazi do širenja elastičnih zidova krvnih sudova (što se oseća kao puls), nakon čega sledi njihovo skupljanje i novo potiskivanje krvi u periodu između dve srčane kontrakcije. Na ovaj način se postiže kontinuirani priliv krvi u tkiva i organe.

Kod većine zdravih odraslih osoba broj otkucaja srca se kreće između 60 i 80 u toku jednog minuta za vreme mirovanja. Tokom spavanja on može da padne na 40 otkucaja, dok se za vreme aktivnosti povećava. Kod novorođenčadi i dece je broj otkucaja viši.

Broj srčanih otkucaja i kvalitet pulsa se često koristi kao jedan od pokazatelja stanja bolesnika, posebno u onim stanjima i oboljenjima koja su vezana za kardiovaskularni sistem. Na puls utiču i razni lekovi, stres itd.

Kategorije:

• Fiziologija
• Kardiovaskularni sistem