Spina bifida

Spina bifida (SB) je naziv za rascep kičmenog stuba, zbog čega nastaje nepotpuno zatvaranje kičmene moždine. Ubraja se u defekte neuralne cevi. Neki oblici spine bifide mogu biti samo blagi defekti, ali najčešće je reč o ozbiljnom stanju koje može uključivati paralizu mišića, gubitak senzibiliteta, infekcije, gubitak kontrole nad ekstremitetima i sfinkterima i rizik od slabijeg mentalnog razvoja.

Uzrok nastanka

Nije poznat razlog nastanka SB. Sigurno je da uticaja imaju nasledna genetska svojstva roditelja, a isto tako i spoljašnji faktori, kao što je manjak folne kiseline.

Rizik da rode dete sa SB imaju žene koje:

• imaju SB 
• su ranije rodile dete sa SB
• su ranije rodile dete s nekim defektom neuralne cevi. Ove žene treba da uzimaju folnu kiselinu pre trudnoće i potrebno je planirati svaku buduću trudnoću.

Klinička slika

Spina bifida occulta (skrivena SB)

Ova je anomalija prilično česta. Znakovi defekta su pojačana dlakavost iznad tog mesta, eventualnonakupljanje masnog tkiva, udubljenje kože i proširenje kapilara. Koštani defekt se nalazi na slabinskom ili lumbalnom delu kičme. Poremećaj je vrlo blag i retko uzrokuje simptome. Mnogi ljudi i ne znaju da imaju ovaj poremećaj. Kasnije u životu mogu se javiti simptomi koji nastaju zbog tumora masnog tkiva, priraslica ili poremećaja razvoja kičmene moždine. Mogu se javiti smetnje u mokrenju i defekaciji i znakovi oštećenja nervnih korenova, motorike i senzibiliteta.

Kod otvorene/cistične SB kroz defekt kosti ispadaju nervna ovojnica sa ili bez tkiva kičmene moždine. Vidljivi znakovi ovog oblika su vreća, odnosno cista koja se nalazi na leđima; izgleda kao veliki žulj na leđima prekriven tankim slojem kože. Ovaj oblik SB ima dva podtipa:

meningokela spinalis - cista koja se nalazi na leđima sadrži nervne ovojnice (meninge) i moždanu tečnost (likvor). Najčešće se javlja u slabinsko-lumbalnom delu kičme. Najređi je oblik SB. Nema nikakvog neurološkog ispada i prognoza nakon operacije i odstranjenja ciste je dobra.

mijelomeningokela - kroz defekt kosti osim meninga i likvora prolaze nervni korenovi i kičmena moždina koji su obično srasli sa zidom ciste. Kičmena moždina je oštećena ili nije pravilno razvijena. Zbog toga uvek postoji paraliza i/ili oštećenje senzibiliteta ispod pogođene regije. Nivo invalidnosti zavisi o lokalizaciji SB na kičmi i količini nervnog tkiva u cisti. Mnogi ljudi sa ovim problemom imaju poremećaj mokrenja i defekacije (inkontinencija). Ako je anomalija na višim nivoima kičme, npr. u grudnom delu, mogu postojati simptomi potpunog ili nepotpunog preseka kičmene moždine.

SB može biti povezana s jednim ili više sledećih stanja: alergija na latex, gojaznost, tendinitis, poremećaji učenja, poremećaji pažnje, disleksija, disgrafija, otežana pokretljivost, društveni i seksualni problemi. Važno je pratiti društveni i psihološki razvoj dece sa SB.

Hidrocefalus nastaje u 80-90% dece sa spinom bifidom i treba da se leči odmah čim se primeti. Hidrocefalus je naziv za prekomerno nakupljanje moždane tečnosti u centralnom nervnom sistemu.

Promrzline - congelatio

Promrzline

Promrzlina ili smrzotina (congelatio) nastaje kao akutna manifestacija na dejstvo niske temperature. Favorizujući faktori su povećana vlažnost vazduha, telesni napor, alkoholisanost. Nastaje smrzavanje kože, potkožnog tkiva, mišića i kostiju. Promene nastaju najpre na prstima ruku i nogu, u predelu pete, na nosu, bradi, ušnim školjkama. Promrzline najčešće nastaju pri temperaturi oko nule ili nižoj. Za nastanak promrzlina naročito je važno delovanje vetra velike brzine i to može dovesti do promrzlina i na nešto višoj temperaturi. Važna je i dužina delovanja niske temperature koja može dovesti do spuštanja unutrašnje telesne temperature na 18-21 °C. Ovo se često dešava kod alkoholisanih osoba i narkomana koji stižu u bolnice u dubokoj hipotermiji i komi. 

Klinička slika

Ispoljavanje je moguće u četiri stepena:

Prvi stepen - primarna reakcija na dejstvo niske temperature je bledilo kože izazvano snažnom vazokonstrikcijom njenih krvnih sudova. Zatim sledi vazodilatacija (širenje krvnih sudova) praćena  modrilom i otokom kože, svrabom, osećajem pečenja u trajanju od nekoliko sati.

Drugi stepen – karakteriše se pojavom vezikula i bula (većih i manjih mehura)

Treći stepen - prisutna je nekroza kože i potkožnog tkiva sa jakim bolovima, pridodatom sekundarnim infekcijom i mogućim drugim komplikacijama.

Četvrti stepen - označava gangrenozne promene svih tkiva zahvaćenog dela tela. 

Rovovsko stopalo predstavljaju smrzotine na stopalima nastale pri dugotrajnom boravku u vlažnoj sredini, pri temperaturi od oko 0°C, pa i nešto višim. Za njihov nastanak je od posebnog značaja prisustvo precipitirajućih faktora: usporena cirkulacija izazvana dugotrajnim stajanjem ili ograničenoim kretanjem u tesnoj i vlažnoj obući (vojnik u rovu). 

Kako reagovati

Povređenog prema mogućnostima, preneti u toplu prostoriju, skinuti vlažnu odeću kao i sve što steže: npr. čarape, čizme, cipele, rukavice, prsten. Mehuri se ne smeju otvarati, samo se pokriju sterilnom gazom. Prsti na rukama i nogama drže se odvojeni umetnutom mekanom i suvom tkaninom.
Ako je dostupna medicinska pomoć, bolje je na zahvaćena područja staviti suvu sterilnu gazu, smrznuti ekstremiteti moraju se imobilizovati, povređenog transportovati u medicinsku ustanovu.

Smrzotine se ne smeju naglo zagrejavati stavljanjem u toplu vodu ili pokrivati termoforima. Da bi se sprečila pojava lokalnih mehanizama destrukcije, koji se maksimalno razvijaju za vreme naglog zagrejavanja, pre tretiranja lokalne povrede toplotom treba sprovesti zagrejavanje unutrašnjosti tela (unošenje bolesnika u toplu prostoriju i davanje toplih napitaka). Posle podizanja temperature treba započeti zagrejavanje smrznutih delova tela u vodi početne temperature 10 do 15°C. Temperatura vode postupno se povećava, svakih 5 minuta za 5°C, do maksimalne temperature od 40°C. Trljanje smrznutog dela tela snegom ili rukama, ili izlaganje izvoru toplote je zabranjeno jer takav postupak redovno uzrokuje još veća oštećenja i stvara povoljne uslove za infekciju. Za vreme zagrejavanja dati lekove protiv bolova, s obzirom da je zagrejavanje smrzotine veoma bolno.

Funkcionalne karakteristike celija

Funkcionalne karakteristike celija 

 Najvaznije funkcionalne karakteristike celija su:

1. Stvaranje energije i hranljivih materija
2. Fagocitoza
3. Razlaganje stranih cestica u celiji 
4. Ameboidno kretanje 

Stvaranje energije se zasniva na tome sto se u celijama razlazu ugljeni hidrati ,masti i belancevine.Razlaganje nastaje u toku oksidativnih procesa u organizmu. U toku razlaganja stvara se Adenozin-trifosfat (ATP),jedinjenje cije su fosforne veze bogate energijom .

Fagocitoza je proces kojim celija uzima vece cestice I razgradjuje ih u sebi.

Razlaganje stranih cestica u celijama omogucava prisustvo enzima u njima ,i to se naziva intracelijsko varenje.

Ameboidno kretanje je kretanje celije u odnosu na njenu okolinu stvaranjem pseudopodija tj. pruzanjem citoplazme u vidu nozica .

         Katarina Markovic 1/3

Nektarina (Prunus persica)

Nektarina

Latinski naziv: Prunus persica 

Nektarina je podvrsta breskve. Razlikuju se od breskve po glatkim plodovima (na kožici plodova nema dlačica). Prve sorte nektarina su bile male i svetlih boja, skoro zelene i izgledale su kao da nisu sazrele. Danas se ukrštanjem različitih sorti dobijaju nektarine veličine obične breskve, crvene boje i slatkog ukusa, još slađeg od obične breskve. Naziv potiče od grčkog boga Nektara, a sok od ovog voća je nazivan i "piće Bogova’".

Odličan su izbor za dijete jer oguljene sadrže izuzetno malo kalorija i nimalo masnoća. Budući da sadrže veću količinu voćnih šećera, dijabetičari ih moraju konzumirati s posebnim oprezom. Nektarine su takođe odličan izvor antioksidansa koji mogu pomoći u zaštiti kože od štetnih UV vazduha. Ne sadrže holesterol, dok vitamin C pomaže u održavanju zdravog imunološkog sistema. 

Agroekološki uslovi za gajenje nektarine

Temperatura

Ne voli jako hladne zime i ne uspeva u krajevima gde temperature padaju ispod -10 °C, što zavisi od sorte, ali i od fiziološkog stanja voćke.

Voda

Najviše vode potrebno je od završetka cvetanja do kraja intenzivnog porasta plodova. Prvo navodnjavanje trebalo bi obaviti 10 dana posle cvetanja, ukoliko je proleće sušno, a nedostajale su i zimske padavine. Drugo navodnjavanje se obavlja početkom jula, u periodu najvećeg porasta vegetativnih organa, kada se formiraju cvetni pupoljci za narednu godinu i rastu plodovi. Tada su i najveći evapotranspiracioni zahtevi spoljne sredine kada stabla voćnjaka najviše troše vodu, a prisutan je nedostatak padavinama. Treće navodnjavanje se obavlja početkom avgusta. Važno je za porast plodova, koji pristižu za berbu krajem avgusta i tokom septembra.

Pri navodnjavanju voćnjaka nektarina preporučuje se metoda navodnjavanja kapanjem. Navodnjavanje se izvodi u kritičnim fazama, npr. tokom rasta ploda, kod promene boje ploda i dozrevanja kao i nakon berbe, za rane sorte (avgust, septembar), za završetak diferencijacije pupoljaka.

Zemljište

Aktivni (oranični) sloj zemljišta mora biti dubok, rastresit, vodopropustan, s dobrim vazdušnim, vodnim i toplotnim režimom. Zemljišta moraju biti lagana, peskovita ili peskovito-ilovasta, dok najbolji pH iznosi 6,0 - 7,0.

Izbor položaja za podizanje zasada nektarine

Parcele s južnom ili jugozapadnom ekspozicijom (položajem) u proleće se brže zagrevaju i na taj način podstiču raniji početak vegetacije, što se može negativno odraziti na prinose u slučaju čestih prolećnih mrazeva. Na mestima gde su prolećni mrazevi česta pojava, izbor severne strane predstavlja najbolje rešenje. Što se tiče prednosti, plodovi koji se gaje na terenima usmerenim prema zapadu sazrevaju nekoliko dana pre ostalih, što omogućava postizanje više cene na tržištu.

Đubrenje nektarine

Najvažniji hranjivi elementi za ishranu nektarine su azot, fosfor i kalijum. Tim hranivima zemljište mora biti dobro obezbeđeno, kako bi zasad dao visoku i stabilnu proizvodnju.

Azot je važan element i dodaje se u proleće u dva navrata, u vreme intenzivnog rasta mladara i plodova. Kasno unošenje azota u zemljište nepovoljno bi se odrazilo na razvoj voćke zbog produžene vegetacije i nepotpunog sazrevanja mladara koje bi tokom jače zime stradali od mraza.

Fosfor je element koji posebno utiče na diferencijaciju (zametanje) cvetnih pupoljaka, zametanje, dozrevanje i kvalitet plodova. Slabo je pokretan u zemljištu i mora se unositi u zemljište dublje (deponovanjem) u zoni razvoja korenovog sistema i to u jesen.

Kalijum je element koji posebno utiče na razvoj ploda i semena, na zrenje plodova, obojenost i čvrstoću mesa ploda. Takođe je sla­bo pokretan u zemljištu i dodaje se na isti način i u isto vreme kao i fosfor.

Vreme i tehnika sadnje nektarine

Podloge na koje se kaleme jednake su kao i za breskvu. Sadnju je najbolje obaviti u kasnu jesen, dobro razvijenim jednogodišnjim sadnicama nabavljenim u rasadniku.

Berba nektarina

Rane sorte odmah po berbi se transportuju na prodajno mesto. Plodovi kasnijih sorti se mogu skladištiti u podrumu i hladnjačama. Nektarine ubrane nezrele mogu se držati na sobnoj temperaturi u papirnoj vreći par dana dok ne sazru. U frižideru nektarine mogu ostati do 5 dana. Mogu se konzumirati sveže, cediti u sokove, dodavati u voćne salate ili u jela.

                                                      MARTIN ĐOŠIĆ 1/5

REUMATOIDNI ARTRITIS (reumathoid artritis)

-Reumatoidni artritis (reumathoid artritis) je sistemska bolest vezivnog tkiva, hroničnog toka, inflamacijkog karaktera, koja obično zahvata zglobove simetrično. Kod nekih ljudi obolelih od reumatoinog artritisa nastaju promene na unutrašnjim organima i sistemima. tada se govori o postojanju reumatoidne bolesti.

-Učestalost ove bolesti je od 0,5 % do 1% svim rasnim grupama i u svim geografskim područjima. Najčešće se javlja između treće i pete decenije života i to češće kod osoba ženskog pola, u odnosu 3:1, ali se ova razlika ali se ova razlika smanjuje kod osoba koje obole od ove bolesti posle 50 godina života, kada ovaj odnos iznosi 1,4:1.

Rezultat brojnih faktora - genetika najbitnija

-Etiologija reumatoidnog artritisa(reumathoid artritis) još uvek je nepoznata, ali je verovatno uslovljena dejstvom kako spoljašnjih, tako i unutrašnjih činilaca. U unutrašnje činioce se ubrajaju genetski, imunološki, biohemijski i endokrini faktori, a značajnu ulogu imaju i psihogeni faktori. Genetski faktori su najvažniji unutrašnji činioci a to potvrđuje bolesti kod dva ili više članova iste porodice, posebno kod identičnih blizanaca. Spoljašnji faktori se odnose na postojanje infekcije, pri čemu su istraživanja usmerena prema proučavanju uloge virusa i bakterija u nastanku bolesti. Iako je etiologija bolesti do današnjih dana nedovoljno poznata, može se reći da je nastanak reumatoidnog artritisa uslovljen istovremenim dejstvom genetskih faktora rizika, promenama na imunskom sistemu organizma i spoljašnjim faktorima.

Simptomi i kako ih prepoznati

-simptomi kod reumatoidnog artritisa, kod 80% obolelih, počinju neprimetno i sa nejasnim i neprimetnim tegobama u trajanju od više nedelja. Posle ovog asimptomatskog perioda obično se javlja zamaranje, malaksalost(lassus), opšta slabost, gubitak apetita i telesne težine, promena raspoloženja, pojačano znojenje, kao i blago povišena telesna temperatura. Ovakvu kliničku sliku prate bolovi u mišićima (musculus) i zglobovima (artus). Jutarnja ukočenost je simptom karakterističan za ovu bolest, kako u početku, tako i u daljem kliničkom toku bolesti. Njeno trajanje je obično višečasovno, a značajno u postavljanju dijagnoze je ono duže od 60 minuta. Opisuje se kao nemogućnost obavljanja jutarnjih aktivnosti- umivanje, češljanje, nemogućnost savijanja i opružanja šake, osećaj kao da je ruka u rukavici, osećaj otuđenosti šaka. Povlačenje jutarnje ukočenosti nastaje nakon aktivnih vežbi ili spontano. Bolovi u zglobovima se najpre javljaju pri pritisku(pressus), a kasnije su prisutni u mirovanju, javljaju se spontano sa pojačanjem ujutru. Pored bolova(dolor) javlja se i otok(oedema), povišena lokalna temperatura, crvenilo kože na zglobovima, otežana pokretljivost i pojava deformiteta(malformatio).

Kristina Mojsilović I5

Kolicina vode u organizmu

Kolicina vode u organizmu 

Ukupna kolicina vode u organizmu varira od 50 do 75% telesne mase, zavisno od doba,pola i uhranjenosti .

U dece i mladih procenat je znatno veci nego u starijih osoba,jer  se tokom godina kolicina vode u organizmu smanjuje , sto je bitna karakteristika starenja.

Tako je kod novorodjenceta procenat veliki i iznosi 70-75% telesne mase ,kod dece 65-70%.

Procenat vode se smanjuje u toku prvih 10 godina.Kod starih osoba procenat vode je cak manji od 50% od mase tela.

Pol takodje utice na sadrzaj vode. Osobe zenskog pola imaju manje vode u organizmu zbog veceg sadrzaja masnog tkiva.Ove razlike pocinju da se ispoljavaju u pubertetu i povecavaju se tokom zivota.

Uhranjenost takodje utice na sadrzaj vode ,jer  masno tkivo smanjuje procenat vode .Kod gojaznih osoba procenat se moze smanjiti i do 40%.

 NA OSNOVU SVEGA ,MOZE SE SMATRATI DA SREDNJA VREDNOST SADRZAJA VODE U ORGANIZMU IZNOSI 57%.

Katarina Markovic 1/3

Ephedrubu hydrochloridi mucilago nasale compositum

Efedrin-hidrohlorid, hidrofilni gel za nos, složeni

Izrada

Ephedrni hydrochloridum 3,00

Eucalzpti aetheroleum 0,10

Menthae piperitae aetheroleum 0,10

Pini aetheroleum 0,10

Carmallosi natrici mucilago 96,70

Efedrin-hidrohlorid se dobro usitni i rastrlja sa istom količinom karameloza-natrijum gela. Postepeno se, uz mešanje, dodaje ostatak gela, a zatim smeša etarskih ulja, i dobro izmeša.

Pakovanje

Gel se pakuje u plastične kutije ili aluminijumske tube.

Delovanje

Vazokonstriktor, dekongestiv.

Upotreba

Kod nazeba se maže sluznica nosa dva do tri puta dnevno. Gel se primenjuje u toku 5 dana.

Čuvanje

Dobro zatvoreno, zaštićeno od svetlosti, na temperaturi do 25°C.

Petar Jovanovic I5

Fervex

Fervex se koristi za simptomatsku terapiju prehlade (Bacchus frigora), zapaljenja sluznice nosa (rhinitis), zapaljenja sluznice nosa i ždrela (nasopharyngitis) i stanja sličnih gripu kod odraslih (15 godina i stariji), uključujući groznicu (febricitantem), glavobolju (capitis), kijavicu (sniffle), bistru sekreciju iz nosa (nasum ab secretiones) i suzenje očiju (suffusio oculorum).

Doziranje i način primene

• Oralna upotreba.
• Sadržaj kesice treba razmutiti u dovoljnoj količini tople ili hladne vode.
• Ova formulacija je namenjena isključivo odraslima (15 godina i starijim). Uzima se po 1 kesica 2 do 3 puta na dan.
• Interval između doza mora da bude 4 sata ili duži.
• U terapiji stanja sličnih gripu preporučuje se upotreba leka rastvorenog u toploj vodi, najbolje uveče. Maksimalna dužina trajanja terapije je 5 dana.
• U slučaju teške insuficijencije bubrega (klirens kreatinina < 10 mL/min), interval između dve doze mora da bude najmanje 8 sati.

Kontraindikacije

• Preosetljivost na bilo koju aktivnu ili pomoćnu supstancu leka
• Insuficijencija jetre
• Rizik od glaukoma zatvorenog ugla
• Retencija urina povezana sa poremećajima uretre i prostate
• Deca mlađa od 15 godina
• Pacijenti sa netolerancijom na fruktozu, sindromom glukozno-galaktozne malapsorpcije ili nedostatkom saharoza-izomaltaze, jer lek sadrži saharozu.

Šta sadrži lek Fervex? Jedna kesica sadrži 500 mg paracetamola, 200 mg askorbinske kiseline i 25 mg feniramin-maleata. Pomoćne supstance: akacija; limunska kiselina, bezvodna; saharin-natrijum; aroma Antilles; saharoza. 
*Sastav arome Antilles: esencijalna ulja limuna, cimeta i karanfilića, prirodni ekstrakt ruma i vanile, Peruanski balzam, karamel. 

Jajnik(ovarium)

Jajnik je parna ženska polna žlezda , oblika badema, koja je smeštena u maloj jamici, koju gradi trbušna maramica. Ova jamica(fossa ovarica)se nalazi u predelu gde se račva zajednička bedrena arterija.


Jajnik je elastičnim vezama labavo pričvršćen za susedne organe tako da pokrete materice.Jajnik je prednjom ivicom,na kojoj se nalazi ulazno polje jajnika(hilum ovarii), pomoću svoje peteljke(mesovarium) spojen sa širokom materičnom vezom(lig. latum uteri).Jajnik je posebno povezan(lig. ovarii proprium) sa rogom materice.


Jajnik je izgrađen od epitelnog omotača i jajničkog tkiva(stroma ovarii). Epitelni omotač, u vidu jednoslojne ćelijske opne, pokriva jajničko tkivo. Jajničko tkivo(stroma ovarii) sastoji se iz 2 dela,spoljašnjeg koji se naziva kora jajnika(cortex ovarii) i unutrašnjeg sudovnog dela(zona vasculosa).U kori jajnika nalaze se nezreli jajnički meškovi (folliculi ovarici primarii) koji tokom razvoja imaju različite stupnjeve razvoja do zrele jajne ćelije.


Luči estrogene i progesteron.

Ženski polni hormoni

Ženski polni hormoni uslovljavaju rast i razvoj polnih organa,sekundarnih polnih osobina,reprodukciju, oblikovanje koštanog sistema i složenog ponašanja.Polni hormoni se pretežno luče u jajnicima.Nakon ovulacije folikul se puni krvlju (corpus rubrum), i sa okolnim ćelijama čini žuto telo (corpus luteum) koje traje do sledeće menstruacije, ili, u slučaju trudnoće, luči estrogene i progesteron, zajedno s posteljicom.








Izlučivanje estrogena i progestagena je pod kontolom gonadotropina koje stvara hipofiza, regulacijom iz hipotalamusa.

Estrogen

Tri glavna estrogena su estradiol (najjači), estron i estriol. Estrogeni deluju preko receptora u materici, vagini i dojki, hipotalamusu i hipofizi, manje u jetri, bubrezima , srcu i dr.Tokom puberteta uslovljavaju razvoj polnih organa i sekundarnih polnih karakteristika.

Progesteron

Progesteron se luči u žutom telu(corpus luteum) jajnika nakon ovulacije. Pod njegovim delovanjem endometrijum se menja kako bi postao spreman za implantaciju oplođenog jajašca.Ima ulogu i u nervnom sistemu i deluje na opuštanje čime se objašnjavaju promene u raspoloženju.Ima ulogu u regulaciji šećera u krvi i brojne druge.

Materica

Materica (uterus)

Materica je mišićno-sluzokožni organ umetnut između oba jajovoda i vagine. Ona se nalazi u karličnoj duplji, iza i iznad mokraćne bešike i ispred čmarnog creva. Materica ima oblik kruške sa vrhom okrenutim naniže prema vagini.

Na materici se razlikuju telo i vrat, između kojih se nalzi suženi deo materice. Telo materice (corpus uteri) je veći, gornji deo na kojem se razlikuju dve strane, prednja (facies vesicalis) i zadnja (facies intestinalis) i dve bočne ivice. Gornji, prošireni deo tela materice je lako ispupčen i naziva se materično dno (fundus uteri). Bočni krajevi materičnog dna spajaju se sa bočnim ivicama tela, i tako nastaju formacije kupastog izgleda, materični rogovi (cornu uteri dextrum et sinistrum). Materično suženje (isthmus uteri) je kratki i nešto uži deo materice koji se nalzi između i vrata materice. Vrat materice (cervix uteri) ima oblik cilindra debljine do 3 cm. Vrat materice je okružen gornjim delom, svodom vaagine, koji ga deli na dva dela-gornji, supravaginalni (portio supravaginalis) i donji vaginalni (portio vaginalis). Na donjem vaginalnom delu, vidi se materični otvor (ostium uteri) koji vodi u šupljinu materice. Šupljina materice (cavitas uteri) se sastoji iz dva dela, gornjeg ,koji odgovara telu materice i donjeg, koji predstavlja kanal materičnog vrata. Materična duplja je trouglasta šupljina u telu materice, u čijim bočnim uglovima se nalaze otvori jajovoda. Vrh materične duplje se nastavlja kanalom vrata materice. Kanal materičnog vrata (canalis cervicis uteri) dug je 3 cm i završava se u vagini izlaznim otvorom materične duplje (cavum uteri).

Materica je u celini nagnuta napred (anteversio uteri) i lako savijena prema napred u odnosu na osovinu svog tela i vrata (anteflexio uteri). Ovaj fiziološki položaj labavo učvršćuju tri parne veze, prednja, bočna i zadnja. Prednja veza, obla veza materice (lig. teres uteri) vezuje matericu za prednji trbušni zid. Bočna veza je široka veza materice (lig. latum utri), pruža se od bočnih delova materice od bočnih delova materice do bočnog zida karlične duplje. Kroz gornji kraj ove veze prolazi jajovod. Kroz donji kraj ove veze, koji je zadebljan prolazi materična arterija (a. uterina) i ureter okružen vezivnim tkivom. Zadnje veze, krsno-materične veze (ligg. sarcouterina) vezuju matericu za prednji deo krsne kosti.

U građi materičnog zida , razlikuju se tri sloja. Spoljašnji sloj (perimetrium) izgrađen je od zidnog lista trbušne maramice koja oblaže veći deo materice. Srednjio sloj je najdeblji i činI ga glatko mišićno tkivo (myometrium). Unutrašnji sloj (endometrium) je sluzokoža koja oblaže materičnu šuplinu. Ova sluznica podleže velikim promenama tokom menstruacionog ciklusa, ona zadebljava, propada i odlubljuje se što dovodi do menstrualnog krvarenja.

Uloga materice se sastoji u prihvatanju oplođene jajne ćelije i njenom usađivanju u materičnu sluznicu u kojoj će se dalje razvijati. Njena uloga je presudna za normalan razvoj ploda tokom čitave trudnoće. Posle usađivanja oplodne jajne ćelije, tokom trudnoće matericca se postepeno uvećava a njen mišićni sloj izrazito zadebljava. Gornji deo tela materice ili materično dno se pomera naviše i u šetom mesecu trudnoće dostiže nivo pupka. U osmom mesecu materično dno se nalzi u nivou donje ivice grudne kosti da bi se pred porođaj blago spustilo. Grčenjem mišićnog sloja materice (myometrium) započinje istiskivanje ploda, porođaj. Posle porođaja materično dno se postepeno spušta, a materica se vraća u karličnu duplju i vremenom dobija približan izgled i veličinu kao pre porođaja.

Ablutophobia

Ablutofobija (nastala od lat. ablutere, kupati se) je stalan neopravdan strah od kupanja. To je situaciono specifična fobija. Ablutofobija je izrazitija kod dece, potom žena, a tek onda muškaraca. Međutim, kod dece strah uglavnom nestaje kada oni nauče da kupanje nije nešto od čega bi trebalo da se boje.

Simptomi

Simptomi ablutofobije su nalik simptomima mnogih specifičnih fobija i praćeni su:

• osećanjem panike, strave i užasa
• spoznajom da strah prelazi granice normale i stvarne pretnje opasnosti
• reakcijama koje su automatske i nekontrolisane, praktično preuzimaju misli same osobe
• ubrzan puls, gubitak daha i drhtavica
• ekstremne mere preduzete da se po bilo koju cenu izbegne situacija.

Lečenje

Postoji mnogo načina lečenja ablutofobije. Traženje profesionalne pomoći od iskusnih psihologa je najbolja opcija. Osoba koja pati od ablutofobije je obično tretirana terapijom izloženosti, odnosno kada se u kontrolisanim situacijama postepeno izlaže objektu, u ovom slučaju vodi.

Pored toga, postoje određeni lekovi koji se koriste za lečenje anksioznosti, međutim njihovo dejstvo nije ispitano do kraja. Upotreba d-cikloserina, (DCS) je za sada pokazala najbolje rezultate nakon tromesečne upotrebe.

Znacaj ishrane za multiplu sklerozu

Razmatranje povezanosti ishrane i multiple skleroze ima dva aspekta. Ishrana, zajedno sa drugim faktorima, ima znacaja za samu pojavu bolesti, odnosno za njenu etiologiju. S druge strane, kada se bolest vec ispoljilja, pravilna ishrana znacajno popravlja kvalitet zivota bolesnika.

Proucavanje ishrane je skopcano sa odredjenim metodoloskim problemima, te se i rezultati razlicitih tipova studija vrlo cesto u medjusobnoj suprotnosti. Ali i pored ovih ogranicenja, ishrana se danas nalazi u zizi interesovanja velikog broja istrazivaca, zato sto dobro poznavanje njenih uticaja na zdravlje i bolest pruza velike mogucnosti za prevenciju.

Znacaj ishrane za pojavu multiple skleroze

Epidemioloske studije su pokazale da je rizik od pojave multiple skleroze povezan sa povecanim unosom zivotinjskih masti i namirnica bogatih zasicenim masnim kiselinama a siromasnih nezasicenim, Nezasicene masne kiseline, kakva je linoleinska, deluje imunosupresivno. U nekim studijama nadjena je povezanost oboljenja sa uzimanjem namernica koje imaju visoku kalorijsku vrednost, posebno u detinjstvu. Pretpostavlja se da je ovakav tip ishrane jedan od uslovljavajucih faktora koji uticu na promene u imunoloskom sistemu organizma, Posebno je nepovoljno ako postoji neuravnotezenost izmedju zasicenih i nezasicenih masnih kiselina, sto moze dovesti do povecane podloznosti agensima koji podsticu demijelinizaciju, Nasuprot tome, ishrana bogata nezasicenim masnim kiselinama 'ribom, vocem i povrcem' smanjuje rizik od pojave bolesti. Zastitno delovanje voca i povrca objasnjava se antioksidantnim dejstvom vitamina i minerala.

Uticaj ishrane na tok bolesti

Povoljni efekti pojedinih komponenata hrane zapazeni su i kod osoba koje imaju klinicki ispoljenu formu multiple skleroze. Preliminarna istrazivanja su pokazala da polinezasicene masne kiseline omega-6, koje se nalaze u ribljem ulju, uticu na ublazavanje razvoja bolesti. Njihovo povoljno dejstvo se jos vise podstice ako se uzimaju i masne kiseline omega-3. Medjutim, ovi ohrabrujuci rezultati zahtevaju potvrdu, odnosno, je proveriti ih u ispitivanjima koja ukljucuju veliki broj bolesnika i dugo vreme pracenja.
Imajuci u vidu sve nabrojane cinjenice, postavlja se pitanje, kako osoba koja ima multiplu sklerozu treba da se hrani? Potpuno isto kao i osoba koja nema ovu bolest.

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije za zdravu ishranu 

Zdrava ishrana je uslov za dobar kvalitet zivota i ima svoja pravila. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, ona ukljucuje sledece:

1. Upraznjavajte raznovrsnu ishranu, ali se trudite da namernice biljnog porekla budu vise zastupljene nego one zivotinjskog porekla.

2. Jedite hleb, zitarice, testenine, pirinac i krompir nekoliko puta dnevno.

3. Pojedite najmanje 400g svezeg voca i povrca dnevno, podeljeno u bar 5 obroka.

4. Odrzavajte svoju telesnu tezinu u preporucenim granicama (BMI - indeks telesne mase 20-25). I gojaznost i pothranjenost oznacavaju neruseno zdravlje.

5. Kontrolisite unos masti. One ne smeju da cine vise od 30% energetskih potreba organizma. Zamenite zasicene masne kiseline nezasicenim, odnosno koristite ulja biljnog prekla.

6. Umesto masnog mesa zdravija su posna mesa, piletina, riba, ali ne zanemarite grasak i socivo

7. Koristite mleko i mlecne proizvode (kefir, kiselo mleko,jogurt, sir), ali sa minimalnim sadrzajem masti (1%) i soli.

8. Izbegavajte slatkise i napitke sa visokim sadrzajem secera. Koristite nerafinirani secer kao zasladjivac.

9. Ne jedite jako usoljenu hranu. Dnevni unos kuhinjske soli ne treba da predje 6g.

10. AKo pijete alkohol, ogranicite unos na 2 pica dnevno.

11. Pripremajte hranu na zdrav nacin. Kuvanje na pari ili pecenje moze pomoci da se hrana dodatno oslobodi masnoce.

Nekoliko korisnih saveta za zdravu ishranu

1. Obavezno doruckujte!

2. Popijte vocni sok (najbolje od cedjenog voca) pre ili tokom dorucka!

3. Ogranicite velicinu svoje porcije. Neka one budu sto manje, ali upraznjavajte bar pet obroka dnevno!

4. Koristite poslastice (na priper sladoled, kolace) sa niskim sadrzajem masti ili bez masti, Ukus je isti!

5. Korisite voce. Ono ima prijatan ukus, daje osecaj sitosti i obezbedjuje energiju!

6. Kada morate da koristite brzu hranu, odlucite se za piletinu na zaru pre nego za sendvic s mesnim preradjevinama i masnim sirom!

                         Produžena moždina
                          (medulla oblongata)

Produžena moždina se nastavlja na kičmenu moždinu. Produžena moždina svojim gornjim krajem prelazi u moždani most (pons). Iz produžene moždine izlaze IX, X, XI i XII moždani živac. Njena zadnja strana gradi pod četvrte moždane komore (vetriculus quartus)

Građa produžene moždine

Produžena moždina se sastoji iz sive i bele mase. U sastavu sive mase produžene moždine su jedra moždanih živaca, retikularna formacija i relejna jedra. U produženoj moždini nalaze se jedra XII, XI, X, IX i delimično VII i V moždanog živca. U retikularnoj formaciji nalaze se mnogi vegetativni centi, za disanje, rad srca i dr. Ona je predstavljena velikim brojem ostrvca sive mase koji grade vegetativne centre. Belu masu produžene moždine izgrađuje veliki broj ushodnih i nishodnih nervnih puteva.

BRUSNICA

Brusnica - lekovito bilje za urinarne infekcije, korisna u borbi protiv bakterije Ešerihije koli

Latinski naziv: Vaccinium macrocarpon

Drugi nazivi: brusnica

Opis biljke: Žbunasta biljka poreklom iz Amerike, u bliskom je srodstvu sa borovnicom. Plodovi su crvene bobice, bogate vitaminom C.

Lekoviti delovi brusnice: Plod brusnice

Lekovitost brusnice

Ranije se koristila u vidu kašastih obloga za lečenje rana i izraslina, kao i skorbuta - oboljenja desni praćenog krvarenjem usled nedostatka vitamina C. U današnje vreme se koristi za prevenciju i lečenje infekcija urinarnog trakta, koje uzrokuje Ešerihija koli i drugi tipovi bakterija.

Brusnica stimuliše stvaranje hipurne kiseline, za koju je dokazano da ima jak antibiotički efekat na urinarni trakt jer ometa, a ponekad i eliminiše bakterije koje izazivaju infekcije.

Brusnica skraćuje trajanje bolesti urinarnog trakta, pomaže u smanjenju bola, peckanja, svraba i drugih simptoma.

Važno je napomenuti da uporne infekcije urinarnog trakta treba odmah tretirati antibioticima da bi se izbegle komplikacije.

Sok od brusnice se može bezbedno uzimati sa konvencionalnim lekovima i može ubrzati proces izlečenja.

Istraživanje sprovedeno u SAD pokazalo je da konzumiranje tri čaše soka od brusnice dnevno značajno povećava HDL (dobar) holesterol i povećava nivoe antioksidanasa u krvi, a može i da umanji rizik od bolesti srca.

Uzimanje brusnice

Za urinarne infekcije:

Piti najmanje 500 ml nerazblaženog soka, ili uzimati oko 800 mg ekstrakta brusnice dnevno (dve kapsule od po 400 mg).

Kao prevencija od povratka bolesti: prepoloviti dozu na najmanje 250 ml soka ili 400 mg ekstrakta brusnice dnevno.

Neželjena dejstva

Nisu poznata neželjena dejstva bilo kratkotrajnog ili dugotrajnog uzimanja brusnice. Brusnica se može uzimati u trudnoći i tokom dojenja, a mogu je uzimati i deca.

Važno!
*Brusnica nije zamena za antibiotike. Ako sumnjate na infekciju obratite se lekaru.
*Odmah se obratite lekaru ako simptomi uključuju povišenu temperaturu, drhtanje, bol u leđima ili krv u urinu. To mogu biti znaci bubrežne infekcije koja zahteva lekarsku pomoć.

NEVEN

Neven kao lekovita biljka za rane, opekotine, proširene vene, želudac, protiv hemoroida itd...

Latinski naziv: Calendula officinalis

Drugi nazivi: ognjanac, ognjac, zimorod, žutorod, žutelj, prstenčac, bilek, bilec

Opis biljke: Neven je jednogodišnja zeljasta biljka sa razgranatom stabljikom, koja može da naraste do 60 cm visine. Listovi su duguljstog oblika i nasuprotni. Cvetovi su žute do narandžastožute boje sa duguljastim, gusto raspoređenim laticama koje su na vrhovima nazubljene.
Neven postoji u više vrsta i svaka od njih je podjednako lekovita.
Cveta u periodu maj-septembar.

Lekovitost nevena

Neven se koristi u obliku čaja, tinkture i masti.

Čaj od nevena pročišćava krv i tako pomaže kod virusnog zapaljenja jetre (hepatitisa), lekovito deluje u slučaju urinarnih infekcija, bolesti želuca i creva (grčevi i čir na želucu, zapaljenja želuca i dvanaestopalačnog creva, upale debelog creva).
Čaj od nevena takođe služi za ispiranje kancerogenih tumora i rana koje teško zarastaju.

Tinktura od nevena se koristi za obloge kod rana, oteklina, nagnječenja, krvnih podliva.

Mast od nevena se koristi za lečenje rana, proširenih vena, hemoroida, promrzlina, opekotina, krasta u nosu. divlje na livadama, a veoma često se uzgaja po baštama.

Lekoviti delovi nevena: cvetovi, stabljika i listovi. Biljku treba brati u toku dana dok sija sunce jer tad je lekovitost nevena najveća. Sakuplja se od juna do kasne jeseni.

Neželjena dejstva

Ako se koristi za spoljašnju upotrebu, nema neželjenog dejstva. S druge strane, neven se ne sme unositi u organizam u bilo kakvom obliku bez nadzora lekara.

Caffetin cold®

Terapijske indikacije

Симптоматска терапија прехладе и грипа (главобоља, болови у мишићима, болови у грлу, назална конгестија, грозница и суви кашаљ).

Doziranje i način primene

Одрасли и деца старија од 12 година:

Препоручена доза лека Caffetin cold таблета код одраслих и деце изнад 12 година старости је једна таблета, до четири пута дневно. Могу се узети и две таблете одједном. Интервал између узимања не треба да буде мањи од четири сата.

Одрасли: максимална појединачна доза је 2 таблете, а максимална дневна доза је 8 таблета (узимају се по 2 таблете највише четири пута у току 24 сата).

Деца од 12-18 годинa: максимална појединачна доза је 2 таблете, а максималана дневна доза је 6 таблета (узимају се по 2 таблете највише три пута у току 24 сата).

Лек се не сме узимати дуже од 5 дана, без консултације са лекаром.

Деца млађа од 12 година :

Caffetin cold се не препоручује за употребу код деце испод 12 година без медицинског савета.

Поремећаји функције јетре

Неопходан је опрез код пацијената са оштећењем јетре (видети одељак 4.4).

Koд пацијената са тешким оштећењем функције јетре, лек је контраиндикован (видети одељак 4.3).

Поремећаји функције бубрега

Неопходан је опрез код пацијената са умереним и тешким оштећењем бубрега, нарочито уколико је праћено кардиоваскуларним поремећајима.

Код пацијената са тешким оштећењем функције бубрега лек је контраиндикован (видети одељак 4.3).

Kontraindikacije

Преосетљивост на активне супстанце - парацетамол, псеудоефедрин, декстрометорфан, аскорбинскa киселина или неку другу помоћну супстанцу лека.

Трудноћа и дојење

Коронарна артеријска болест. Тешка хипертензија.

Озбиљно оштећење јетре или бубрега. Дијабетес мелитус.

Феохромоцитом. Хипертиреоидизам. Глауком затвореног угла. Увећање простате.

Хронични или упорни кашаљ као што је случај код пацијената који болују од астме или где је кашаљ праћен прекомерном секрецијом.

Декстрометорфан је контраиндикован код пацијената са респираторном инсуфицијенцијом или код пацијената код којих постоји ризик од развоја респираторне инсуфицијенције.

Истовремена примена инхибитора моноаминооксидазе (MAO инхибитори) или у периоду од 15 дана након завршетка њихове примене; примена псеудоефедрина заједно са МАО инхибиторима може да изазове повишење артеријског крвног притиска (видети одељак 4.5).

Примена код пацијената који су на терапији селективним инхибиторима преузимања серотонина (SSRI).

Примена код пацијената који су на терапији бета блокаторима. Истовремена примена других симпатомиметичких деконгестива.

Posebna upozorenja

Потребан је опрез код пацијената са благом и умереном хипертензијом, срчаним обољењем, болестима јетре и бубрега, као и код старијих и исцрпљених особа.

Због садржаја псеудоефедрина, лек Caffetin cold може деловати стимулативно на CNS, услед чега може доћи до појаве несанице, нервозе, хиперпирексије, тремора, повећаног крвног притиска, тахикардије и епилептиформних конвулзија. Опрез је потребан код пацијената који болују од епилепсије.

Истовремена примена са лековима који садрже парацетамол може довести до предозирања, тако да за време терапије леком Caffetin cold не треба користити друге лекове који садрже парацетамол.

Лек Caffetin cold, због садржаја декстрометорфана не треба узимати заједно са другим лековима против кашља. Употреба декстрометорфана са алкохолом или другим CNS депресорима може повећати ефекте на CNS и узроковати токсичност у релативно малим дозама.

Конзумирање алкохола и кофеина треба избегавати.

Постоји ризик од формирања калцијум оксалатних калкулуса након примене великих доза аскорбинске киселине код пацијената са предиспозицијом за формирање бубрежних калкулуса.

Потребан је медицински надзор ако се симптоми не повлаче или се погоршавају у току 5 дана терапије леком Caffetin cold.

Caffetin cold није намењен деци испод 12 година.

Interakcije

Брзина ресорпције парацетамола може бити повећана метоклопрамидом или домперидоном, а смањена применом холестирамина.

Парацетамол може повећати полуживот елиминације хлорамфеникола.

Антикоагулантни ефекат варфарина и других кумарина може бити повећан продуженом употребом парацетамола, што повећава ризик од крварења.

Примена лекова који индукују микрозомалне ензиме јетре (антиконвулзиви, орални контрацептиви, рифампицин) може убрзати метаболизам парацетамола, што доводи до смањене концентрације лека у плазми и бржем степену елиминације. Ризик од токсичности парацетамола може бити повећана код пацијената који су на терапији овим лековима и другим потенцијално хепатотоксичним лековима и алкохол (они могу изазвати конверзију лека до хепатотоксичних метаболита посебно код пацијената који примају већу дозу од препоручене дозе парацетамола).

При упоредној примени парацетамола са зидовудином повећана је вероватноћа развоја неутропеније. Ова примена је могућа само под лекарском контролом.

Салициламиди могу продужити полувреме елиминације парацетамола. Алкохол може појачати хепатотоксичност парацетамола.

Псеудоефедрин може делимично антагонизовати хипотензивно дејство лекова који утичу на активност симпатикуса (метилдопа, алфа- и бета- адренергички блокатори).

Истовремена примена псеудоефедрина са трицикличним антидепресивима, симпатомиметицима и МАО инхибиторима може изазвати хипертензивну кризу, хиперпирексију и тешку срчану аритмију. Истовремена примена псеудоефедрина са срчаним гликозидима повећава ризик од дисритмије, са ергот алкалоидима (ерготамин, метисергид) повећава ризик од ерготизма, са инхибиторима апетита и психостимулансима, сличним амфетамину, као и са окситоцином, повећава ризик од хипертензије.

Примена псеудоефедрина појачава ефекте антихолинергичких лекова (трициклични антидепресиви). Употреба декстрометорфана и МАО инхибитора може резултовати серотонинским синдромом (мучнина, хипертензија, тремор ногу, мишићни спазам, хиперпирексија, аритмије, чак и срчани застој).

Комбинована примена флуоксетина и декстрометорфана може довести до серотонинског синдрома или појаве токсичности декстрометорфана (мучнина, повраћање, замагљен вид, халуцинације).

Декстрометорфан се примарно метаболише путем цитохром P450 изоензима CYP2D6; треба имати у виду могућност интеракције са инхибиторима ових ензима, укључујући амjодарон, халоперидол, пропафенон, хинидин, SSRI и тиоридазин.

Декстрометорфан примењен заједно са алкохолом, антихистаминицима, психотропним лековима и другим депресорима CNS-a може довести до адитивних депресорних ефеката CNS-a.

Trudnoća i dojenje

Не постоје одговарајуће и добро контролисане студије које се односе на примену током трудноће и дојења. С обзиром на то да се ризик не може искључити, лек је контраиндикован током трудноће и дојења.

Upravljanje vozilom

При примени лека Caffetin cold постоји ризик од појаве поспаности и вртоглавице, што може имати утицај код особа које управљају моторним возилима или рукују машинама, нарочито на почетку терапије. Појава поспаности се може интензивирати уносом алкохолних напитака, лекова који садрже алкохол или лекова са седативним дејством.

Neželjena dejstva

Терапијске дозе Caffetin cold таблета се добро подносе, јер су активне компоненте садржане у ниским дозама.

Декстрометорфан

Следећа нежељена дејства могу бити повезана са употребом декстрометорфана: Гастроинтестинални поремећаји: повраћање, гастроинтестиналне сметње (мучнина и дијареја). Поремећаји нервног система: поспаност (повремено), вртоглавица, конвулзије.

Психијатријских поремећаја: ексцитација, ментална конфузија.

Респираторни, торакални и медијастинални поремећаји: респираторна депресија. Поремећаји коже и поткожног ткива: кожне реакције, укључујући осип.

Псеудоефедрин

Кардиолошки поремећаји: тахикардија, палпитација, друге дисритмије срца. Гастроинтестинални поремећаји: мучнина и/или повраћање.

Општи поремећаји и промене на месту апликације: раздражљивост.

Поремећаји имунског система: хиперсензитивност, укључујући и укрштену реакцију преосетљивости са другим симпатомиметицима.

Поремећаји нервног система: главобоља, тремор, анксиозност, немир, раздражљивост, несаница, халуцинације (нарочито код деце) и параноидне делузије.

Психијатријски поремећаји: поремећај спавања.

Поремећаји бубрега и уринарног система: потешкоће у мокрењу, укључујући ретенцију урина. Поремећаји коже и поткожног ткива: кожне реакције, укључујући осип.

Васкуларни поремећаји: хипертензија.

Нежељена дејства која су у вези са применом парацетамола, рангирана су према учесталости јављања и органским системима:

Органски систем	Веома ретко
Поремећаји крви и лимфног система	Тромбоцитопенија
Поремећаји имунског система	Анафилакса, реакције преосетљивости укључујући раш, ангиоедем и Stevens-Johnson синдром.
Респираторни, торакални и поремећаји медијастинума	Бронхоспазам код пацијената осетљивих на аспирин или друге NSAIL
Хепатобилијарни поремећаји	Инсуфицијенција јетре
Поремећаји коже и поткожног ткива	Пријављени су врло ретки случајеви тешких кожних реакција.

Predoziranje

Декстрометорфан

Сматра се да је ниске токсичности, али ефекти код предозирања су потенцирани истовременим уношењем алкохола и психотропних лекова.

Симптоми: мучнина и повраћање, CNS-депресија, вртоглавица, дизартрија (нејасан говор), нистагмус, поспаност, ексцитација, ментална конфузија, психотични поремећаји (психоза), респираторна депресија, конвулзије.

Лечење: симптоматско и супортивно. Испирање желуца може бити од користи. Конвулзије треба контролисати интравенском применом диазепама. Специфични наркотични антагонист, налоксон, може анулирати ефекте декстрометорфана.

Информација за децу

Налоксон се успешно користи да анулира централне или периферне опиоидне ефекте декстрометорфана код деце (0,01 mg/kg телесне масе).

Псеудоефедрин

Симптоми: абдоминална нелагодност, ексцитације, конфузија, халуцинације, атаксија, раздражљивост, узнемиреност, палпитације, хипертензија, отежано мокрење и жеђ.

Лечење: У тешким случајевима предозирања треба урадити испирање и аспирацију желуца. Потребно је преузети симптоматске и супортивне мере, нарочито у погледу кардиоваскуларног и

респираторног система. Хлорпромазин може да се користи за контролу изразите ексцитације и халуцинација. Изразита хипертензија може захтевати третман блокатором алфа-адренорецептора, као што је фентоламин. Бета блокатори се користе за контролу срчане аритмије.

Парацетамол

У случају предозирања парацетамолом, неопходно је моментално медицинско збрињавање (интрахоспитално по могућству), чак и уколико се не јаве рани симптоми. Рани симптоми се чак и не морају јавити код предозираности која угрожава живот. Код ингестије више од 12g парацетамола или више од 150 mg/kg (9g/60kg), чак и мања доза може изазвати тешко оштећење јетре. Оштећење јетре (које се манифестује као пораст трансаминаза) се јавља 8-36 сати након предозирања. Симптоми предозирања у првих 24 сата обухватају бледило, мучнину, повраћање, анорексију и абдоминални бол. Могу се јавити поремећај метаболизма глукозе и метаболичка ацидоза.

Код тешких тровања, хепатична инсуфицијенција може довести до енцефалопатије, коме и смрти. До оштећења јетре долази услед иреверзибилног везивања токсичних метаболита парацетамола за ткиво јетре. Акутна бубрежна инсуфицијенција са акутном тубуларном некрозом се може јавити без тешког оштећења јетре. Пријављени су и случајеви срчаних аритмија и панкреатитиса. Биохемијски параметри који указују на оштећење не морају бити позитивни 72 до 96 сати након предозирања.

Терапија

Интравенозни N-ацетилцистеин (NAC) је ефикасан до 8 сати након предозирања. Дејство NAC-a се мења временом, али може бити корисно у периоду до 24 сата. Орално дат метионин је такође користан у случају ако се узима у периоду 10 до 12 сати након предозирања. Уколико је дошло до ингестије 12g или 150mg/kg треба применити активни угаљ највише до 1 сат након предозирања. Постоји мало доказа да ће испирање желуца бити од користи пацијентима за које се зна да су се предозирали само парацетамолом.

Аскорбинска киселина Високе дозе аскорбинске киселине ( > 3000mg ) могу изазвати пролазну осмотску дијареју, наузеју и абдоминалну нелагодност.

Farmakodinamika

Фармакотерапијска група: остали аналгетици и антипиретици, анилиди; парацетамол, комбинације искључујући психолептике АТЦ шифра: N02BE51

Парацетамол је аналгетик и антипиретик. Сматра се да је терапијски ефекат повезан са инхибицијом синтезе простагландина, као резултат инхибиције циклооксигеназе.

Псеудоефедрин има директну и индиректну симпатомиметичку активност и ефикасан је деконгестив горњих респираторних путева. Деконгестивни ефекат настаје у року од 30 минута и траје најмање 4 сата.

Декстрометорфан делује као антитусик, тако што делује на центар за кашаљ у продуженој мождини. Аскорбинска киселина је хидросолубилни витамин, који је неопходан за синтезу колагена и регенерацију ткива у организму. Аскорбинска киселина може бити делотворна у току инфекције када се сматра да ниво витамина Ц опада.

Farmakokinetika

Ресорпција

Парацетамол се највећим делом ресорбује у танком цреву, али гастрично пражњење је ограничавајући фактор ресорпције. Максималне концентрације у плазми постижу се у оквиру 0,5 до 1,5 сати након оралне примене.

Псеудоефедрин се добро ресорбује након оралне примене. Максималне концентрације у плазми постижу се отприлике 1,5 до 2 сата након оралне примене.

Декстрометорфан се добро ресорбује након оралне примене, а максималне концентрације у плазми достижу се након 2 сата од узете дозе.

Аскорбинска киселина се брзо ресорбује из гастроинтестиналног тракта.

Дистрибуција

Парацетамол се добро дистрибуира у већини ткива у организму, са волуменом дистрибуције од 0,95 l/kg.

Волумен дистрибуције псеудоефедрина је око 2,8 l/kg. Аскорбинска киселина се широко дистрибуира у ткивима. Метаболизам и ескреција

Парацетамол се метаболише у јетри у глукуронске и сулфатне коњугате. Око 10 % унетог парацетамола се метаболизује у врло реактивни токсични метаболит, ацетамидохинон. Овај метаболит се брзо коњугује са глутатионом. Уколико се узму велике количине парацетамола, глутатион у јетри се може потрошити што узрокује депоновање ацетамидохинона у јетри и доводи до хепатичне некрозе. Полувреме елиминације парацетамола након терапијске дозе је 1,5 до 2,5 сата.

Псеудоефедрин се делимично метаболише у јетри процесом N-деметилације у активан метаболит норпсеудоефедрин. Псеудоефедрин и његов метаболит се излучују путем урина. Полувреме елиминације је око 5,5 сати.

Декстрометорфан се метаболише у јетри прво процесом N- и O-деметилације, затим путем коњугације са сулфатном и глукуронском киселином. Излучује се урином, непромењен или у облику метаболита. Аскорбинска киселина се реверзибилно оксидује у дехидроаскорбинску киселину, делимично се метаболише у сулфат и излучује путем урина.

Фармакокинетика код реналних оштећења

Код хроничне реналне инсуфицијенције долази до значајне акумулације глукуронских и сулфатних коњугата парацетамола.

Код пацијената са оштећењем бубрега Cmax псеудоефедрина се повећава око 1,5 , а полувреме елиминације 3-12 пута.

Фармакокинетика код оштећења јетре

Полувреме елиминације парацетамола се значајно продужава (око 75%) код пацијената са тешким оштећењем јетре, али клинички значај је нејасан, с обзиром да нема доказа хепатотоксичности код пацијената са обољењем јетре.