Anorexia nervosa

Anoreksija nervoza (Anorexia nervosa) je psihijatrijska dijagnoza koja opisuje poremećaj u ishrani koji karakteriše niska telesna težina i poremećaj percepcije tela uz opsesivan strah od dobijanja težine. Osobe koje pate od anoreksije telesnu težinu često kontrolišu voljnim gladovanjem, bulimijom, povraćanjem, prekomernim vežbanjem, ili kontrolišu težinu drugim merama, kao što su tablete za mršavljenje ili diuretici. Prvensteno se javlja kod mladih adolestentih devojaka u zapadnom svetu i ima jednu od najvećih stopa mortaliteta među psihijatrijskim poremećajima, budući da otprilike 10% osoba kojima je dijagnoziran ovaj poremećaj na kraju umre od povezanih faktora. Anoreksija nervoza je složen poremećaj, koji uključuje psihološke, neurobiološke i sociološke komponente.

  

Bulimia nervosa

Bulimija je patološka potreba za hranom, nekontrolisana proždrljivost, praćena osećanjem nezasite gladi. To je poremećaj u ishrani kod koga se patološki ekscesivan apetit smenjuje sa epizodama pražnjenja – samoizazvane mučnine laksativima, pilulama za dijetu i sl. Bulimija obično počinje kao vrsta dijete. Podtipovi uključuju bulimiju sa ili bez pražnjenja ili druga neprilagođena kompulzivna ponašanja.

                                                                                                                        

SOVA

Сове или ноћне грабљивице (Strigiformes) су ред

углавном усамљених птица гра-бљивица у који се убраја више од 200 врста. Лове плен углавном ноћу у чему им помаже претежно сива боја и скоро нечујан лет. Деле се у две савремене фамилије - праве сове (Strigidae) и кукувије(Tytonidae). Углавном се хране ситним сисарима, птицама и инсекти-ма, а поједине врсте се хране и рибом. Живе на свим континентима осим на Антарктику, великом делу Гренланда и појединим острвима. 

                          👉🏽Царство: Animalila

👉🏽Тип:          Chordata

👉🏽Класа:     Aves

👉🏽Ред:          Strigiformes

   

   🦉 Фамилије:

• Ogygoptyngidae 
• Palaeoglaucidae 
• Protostrigidae 
• Sophiornithidae 
• Strigidae
• Tytonidae

                      Gušterača (pancreas)

Gušterača je žlezdani organ prododat organima za varenje, a nalazi se priljubljen uz prva dva slabinska pršljena. Na njoj se razlikuju glava, telo i rep. Glava gušterače (caput pancreatis) je prošireni desni deo gušterače koji leži u krivini duodenuma a iza nje se nalaze žučovod i donja šuplja vena. Telo gušterače (corpus pancreatis) je srednji deo iz kojeg nastaje portna vena i prolazi trbušna aorta. Rep gušterače ( cauda pancreatis) je dug i suženi deo koji svojim vrhom dopire do unutrašnje strane slezine.
Gušterača je složena žlezda sa spoljašnim lučenjem (egzokrina žlezda) i žlezda sa unutrašnjim lučenjem (endokrina žlezda). Egzokrini deo gušterače stvara pankreasni sok koji se izlučuje putem izvodnih kanala gušterače u nishodni deo duodenuma. Endokrini deo gušterače stvara hormone koji se ubacuju direktno, preko kapilara u krvotok.

AGOROFOBIJA

AGOROFOBIJA

Агорафобија (agoraphobia) је првобитно означавала страх од отвореног простора, док се данас под тим појмом подразумијева скуп страхова у вези са јавним местима, отвореним простором и мноштвом људи и са мишљењем да на таквом месту након изненадног онеспособљења не бисмо били у стању побећи или потражити помоћ.
Агорафобија чини 60% свих фобија откривених клиничким прегледима. Чешћа је код жена, а започиње у адолесценцији(adolescentis) или раном одраслом узрасту. Поремећај често започиње рекурентним нападима панике, а други симптоми укључују напетост, вртоглавицу, блаже облике компулзивног проверавања, прежвакавање идеја (руминатио), страх од губљења разума и депресију. Чест је и страх од висине (акрофобија) или затворених простора (клаустрофобија(claustrophobia)).
Друштво поверљивог пријатеља олакшава излазак из куће.

Kim

-Kim ili narodno divlji kumin (Lat. carum carvi), kimelj je začinska biljka. Pored toga što je začin kim ima i brojna lekovita dejstva, a za to su prvi saznali arapski lekari odakle je i donet u Evropu, a trenutno najveći izvoznik kima u svetu je Holandija.
















Postoji i crni kim koji ima posebno jako dejstvo kod multiple skleroze, reumatoidnog artritisa, astme, alergija raznih vrsta.

Lekovita svojstva:

-Kim jača želudac, podstiče varenje hrane, proizvodnju hormona, izbacivanje mokraće. Pozitivno deluje na bolesti pluca, kožna oboljenja, teškoce izazvane astmom. Umiruje bronhije, alergijsku astmu, kašalj, ojačava imunitet, povecava proizvodnju antitela. Sprečava pojavu raka, jer podstiče proizvodnju odbrambenih ćelija, zdrave ćelije štiti od oštećenja, uništava celije tumora.

-Kada su žene u pitanju umiruje grčeve materice, pospešuje menstruaciju, olaksava bolove prilikom porođaja i sam porođaj.

-Naročito dobre rezultate pokazuje kod lečenja dece obolele od bronhitisa, astme, raznih alergija i atipičnog ekcema.

Projzvodi crnog kima

-Ulje crnog kima

Najznačajniji je projzvod crnog kima i u sebi sadrži oko sto aktivnih supstanci. Dobija se hladnim ceđenjem zrelih semenki. Ovo ulje sadrži nigellon koji širi bronhije i opušta mišiće i thymochinon koji snižava holesterol, podstiče lučenje zuči i olakšava varenje hrane. Pored toga ulje crnog kima leči bolesti pluća, bronhijalnu astmu, migrenu, sprečava opadanje kose i gojaznost. Takođe ima i antibakterijsko dejstvo.

Ako se ovo ulje koristi u svakodnevnoj ishrani pola gofine uz vođenje zdravog života mogu se ublažiti ili potpuno otkloniti simptomi reumatizma, dijabetesa, težih upala i povišenog pritiska.

-Čaj od crnog kima

Koristi se za otklanjanje simptoma kašlja i bronhitisa. Priprema se tako što jednu veliku kašiku crnog kima, jednu malu kašiku kamilice i pola male kašike anisa umesamo u jednu šolju tople vode. Ostaviti da odstoji 10 minuta, procediti, zasladiti medom i piti nekoliko puta dnevno.

-Sirup protiv astme

Priprema se tako što jednu malu kasiku usitnjenog crnog kima, dva izdrobljena čena belog luka i dve kašike meda, pomešamo. Svakoga jutra na prazan stomak uzeti po jednu malu kašiku sirupa u periodu od tri nedelje.

                 Tašto crevo (jejunum) i        
                  Usukano crevo (ileum)

Tašto i usukano crevo su pokretni delovi tankog creva. Sastoje se od 11-12 vijuga. Tašto crevo je kraće, njegove vijuge se pružaju horizontalno i šire su, dok se vijuge usukanog creva pružaju uspravno i ono je u celini duže i uže. Završni deo usukanog creva (ileum) spaja se sa početnim delom debelog creva (caecum) preko otvora koji se naziva ileocekalni otvor (ostium ileocaecale). Pokretni deo tankog creva (jejunum et ileum) poseduje prostranu peritonealnu peteljku (mesenterium) koja ga vezuje za zadnji trbušni zid i omogućava njegovu pokretljivost. Mezenterijum prožimaju krvni i limfni sudovi i živci koji inervišu zid creva.

Valerijana

Odoljen
Valerijana
Taksonomija
Carstvo:	Plantae
Odeljak:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Dipsacales
Porodica:	Valerianaceae
Rod:	Valeriana
Binomijalna nomenklatura
Valeriana officinalis L. & Maillefer

цваст

Odoljen (macina trava, valerijana, makebohija), Valeriana officinalis, višegodišnja je zeljasta biljka iz porodice Valerianaceae.

Medicinska primenaУреди

Najdelotvornije komponente svih vrsta valerijane su valepotrijati i eterično ulje. Manje važni su alkaloidi i glikozidi. Preparati mogu biti u obliku tinktura, tableta, kapsula ili dražeja koje sadrže ekstrakte korena.

Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, tinkture valerijane su se koristile za lečenje vojnika koji su pretrpeli takozvani "rovovski šok".^[3]

Primena valerijane je široko rasprostranjena u alternativnoj medicini, gde se koristi kao lek za nervnu napetost, razdražljivost i nesanicu, kao i za pomoć prilikom odvikavanja od pušenja.^[4]

Istraživanja su pokazala da valerijana može biti korisna kod umanjvanja apstinencionalne krize izazvane naglim prestankom uzimanja diazepama (valijum, bensedin).^[5]

Lekovi protiv nervoze, nesanice i stresa, koji se u Srbiji mogu kupiti bez recepta, često u sebi sadrže valerijanu.^[6][7]

Neželjena dejstvaУреди

Upotrebom alkohola i lekova koji deluju kao depresori centralnog nervnog sistema, pojačava se dejstvo valerijane.^[8] Prevelika doza valerijane može izazvati glavobolje, uznemirenost i teškoće sa buđenjem.^[8] Ne prepuručuje se trudnicama i dojiljama, kao i vozačima i osobama koje upravljaju opasnim mašinama.^[8]

Prilikom pravilnog doziranja valerijane, nisu prijavljena neželjena dejstva.^[2] Obično ne izaziva fizičku zavisnost, mada je dokazano da svakodnevno uzimanje valerijane u velikim količinama (većim od preporučene doze), može izazvati apstinencijalnu krizu ako se naglo prekine sa uzimanjem.^[9]

Marija Živković 1/3