UPALA DEBELOG CREVA(COLITIS)

Debelo crevo se nalazi u trbušnoj duplji i sastavni je deo organa za varenje. Upala debelog creva ili kolitis znatno može narušiti kvalitet života. To je hronična autoimuna bolest koja zahvata rektum, odnosno završni deo debelog creva, a nekada se može proširiti i na njegove ostale delove.

Ova bolest se može javiti u bilo kom životnom dobu, mada se najčešće javlja između 15. i 35. godine, kako kod muškaraca tako i kod žena. Potrebno je na vreme se obratiti lekaru i početi sa odgovarajućom terapijom.

Simptomi

Simptomi upale debelog creva zavise od toga koji je deo creva zahvaćen i u kojoj fazi se bolest nalazi. U početnoj fazi bolesti se javljaju blaži prolivi i bolovi u stomaku i povremena krvarenja iz debelog creva. Ako je u pitanju teški oblik kolitisa od simptoma se javljaju učestale krvave stolice, veoma jaki bolovi, visoka telesna temperatura i anemija. Često se gubi i na težini, a ako se ne leči na vreme ova bolest može imati fatalne posledice. U zavisnosti od uzroka nastanka upale, u pitanju može biti ulcerozni, infektivni, ishemijski ili mikroskopski kolitis.

Ulcerozni kolitis predstavlja autoimunu bolest čiji se tačan uzrok ne zna, ali se pretpostavlja da je u pitanju genetski faktor, kao i to da bivši pušači imaju veći rizik da obole od ove bolesti. Prvi simptomi ove upalne bolesti creva su bolovi u stomaku, proliv i krv u stolici, pa je potrebno što pre se javiti lekaru. Ulcerozni kolitis u nekim slučajevima može da dovede i do raka debelog creva. Za razliku od Kronove bolesti, koja može da se proširi na ceo sistem organa za varenje, ulcerozni kolitis napada samo debelo crevo. U nekim slučajevima potrebna je čak i hirurška intervencija. Uzrok infektivnog kolitisa je najčešće trovanje hranom i prljavom vodom, što dovodi do raznih bakterijskih i virusnih infekcija u debelom crevu. Simptomi ove vrste kolitisa su visoka temperatura, dehidratacija organizma, proliv i krv u stolici. Ishemijski kolitis je uzrokovan slabim dotokom krvi, odnosno zbog suženja krvnih sudova i arterija u debelo crevo ne dospeva dovoljna količina krvi i njegova funkcija slabi.

Simptomi ove upalne bolesti debelog creva su takođe visoka temperatura, bolovi u stomaku, kao i krvavi tragovi u stolici. Mikroskopski kolitis se najčešće javlja kod starijih žena, ali tačan uzrok ove upalne bolesti nije poznat. Simptomi su gubitak telesne težine, bolovi u stomaku i hronični proliv. Međutim, u ovom slučaju nema tragova krvi u stolici.

Lečenje

Krv u stolici je simptom koji upozorava na hitnu medicinsku pomoć, jer može dovesti do anemije i drugih posledica. Lekari će verovatno prepisati odgovarajuću terapiju zasnovanu na antiinflamatornim lekovima, od kojih su najznačajniji kortikosteroidi. Osim toga, lekari će vam prepisati dijetu i biljne čajeve koji će umiriti upalu debelog creva. Lekovito bilje je od ključnog značaja za lečenje ove bolesti. Što se ishrane tiče, ona treba da se bazira na povrću, probioticima, namirnicama bogatim omega 3 masnim kiselinama, žitaricama itd. Dokazano je da nezasićene masne kiseline iz ribljeg, maslinovog i lanenog ulja smanjuju upalu creva. Treba izbegavati hranu koja nadima i koja se teško vari, a to nekada mogu čak biti i voće i razne salate. Treba izbegavati voće koje ima veliki sadržaj šećera, kao što je grožđe ili suvo voće. U slučaju upale debelog creva treba smanjiti i konzumiranje mleka i trans masti u vidu margarina ili ulja. Takođe, treba izbegavati i gazirana pića i kofein ili ih u potpunosti eliminisati.

Osim što se mora voditi računa o izboru namirnica, takođe treba paziti i na količinu pojedene hrane, kao i na to kako kombinujete namirnice u jednom obroku. Važno je da nikada u jednom istom obroku ne mešate ugljene hidrate i proteine, odnosno nemojte mešati pirinač, hleb ili krompir sa mesom, jajima ili ribom. Takođe, nikada nemojte jesti voće i piti tečnost neposredno nakon obroka. Idealno je da se između obroka prave pauze od oko 4 sata i da se u međuvremenu ne jedu grickalice.

79	(3.35 / 79)

Plantago sirupus

Sirup od bokvice

Izrada

Plantaginis extractum fluidum 4,00

Saccharum 61,40

Methylis parahydroxybenzoas 0,07

Propylis parahydroxybenzoas 0,03

Aqua purificata q.s. ad 100,00

Saharoza se rastvori uz mešanje u prečišćenoj vodi, rastvor se zagreje do ključanja i pusti da kratko proključa. Posle hlađenja na oko 60°C rastvoru se doda tečni ekstrakt lista bokvice u kome su rastvoreni metilparahidroksibenzoat i propilparahidroksibenzoat. Sirup se dopuni toplom i prečišćenom vodom do propisane mase, homogeno se izmeša i procedi ili filtrira.

Pakovanje

Pakuje se u suve, sterilne, staklene boce

Delovanje

Olakšava iskašljavanje.

Upotreba

Kod produktivnog kašlja.

Čuvanje

Dobro zatvoreno, zaštićeno od svetlosti, na temperaturi do 25°C.

Acidi lactici vagitoria

Mlečna kiselina, vagitorije

Izrada

Acidum lacticum 0,18

Gelatina 0,35

Glycerolum, 85% 1,76

Aqua purificata 0,71

Želatin se ravnomerno nakvasi prečišćenom vodom, ostavi 15 minuta da bubri i rastvori, uz zagrevanje na vodenoj pari. Posebno se zagreje glicerol na vodenoj pari i pomeša se sa rastvorom želatina. Mlečna kiselina se postepeno glicerol-želatinskoj masi, izmesa i topla smeša, uz mešanje, izliva u pripremljen kalup.

Masa vagitorije: 3g.

Pakovanje

Pakuju se pojedinačno u aluminijumsku foliju ili u plastične kalupe za jednokratnu upotrebu.

Delovanje

Korigovanje pH vrednosti vaginalnog sekreta.

Upotreba

Kod poremećaja pH vrednosti vaginalnog sekreta.

LEK TRODON

Tramadol-hidrohlorid, aktivna supstanca leka Trodon, je opioidni analgetik, koji deluje na nivou centralnog nervnog sistema. Tramadol se vezuje za receptore u centralnom nervnom sistemu (mozak, kičmena moždina) i na taj način ublažava bol. Trodon, tablete sa produženim oslobađanjem se koriste za lečenje umerenog do teškog bola.


Lek Trodon ne smete koristiti:

1. Ukoliko imate ili ste ranije imali alergiju (preosetljivost) na tramadol ili na bilo koju pomoćnu supstancu u leku Trodon. Alergijska reakcija se manifestuje pojavom ospe po koži, oticanjem lica i usana, zviždanjem u grudima, otežanim disanjem; 
2.  U slučaju akutnog trovanja alkoholom, lekovima za lečenje nesanice, lekovima protiv bolova ili drugim psihotropnim lekovima (lekovima koji utiču na ponašanje i emocije); 
3.  Ukoliko uzimate MAO inhibitore (vrsta lekova za lečenje depresije) 
4.   Ukoliko bolujete od epilepsije, koja nije adekvatno lečena; 
5. Za lečenje apstinencijalnih simptoma kod narkotičke zavisnosti.

Uzimanje leka Trodon sa hranom ili pićima
U toku lečenja lekom Trodon ne smete da konzumirate alkoholna pića, jer alkohol može da pojača delovanje ovog leka. Hrana ne utiče na dejstvo leka.


 KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK TRODON
Lek Trodon uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom. Doza se određuje u skladu sa intenzitetom bola i Vašom individualnom osetljivošću na bol. Generalno, treba uvek koristiti najmanju dozu koja je efikasna u otklanjanju bola. Ne uzimajte više od 400 mg tramadola na dan, osim ukoliko Vam to nije preporučio Vaš lekar


Ako prestanete sa uzimanjem leka Trodon Ako prekinete terapiju ili prerano prestanete sa uzimanjem leka, moguće je da će se bol ponovo javiti. Ukoliko želite da prestanete sa terapijom zbog pojave neželjenih dejstava leka, obratite se Vašem lekaru. U principu, ne treba očekivati pojavu neželjenih dejstava nakon prekida terapije.
Međutim, u retkim slučajevima, kod pacijenata koji naglo prekinu primenu ovog leka može doći do pojave agitacije (dither), anksioznosti,nervoze (timiditas), drhtavice (gelat), halucinacije (phantasiae), konfuzija (confusione) i paranoje (paramoia).


MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA

1. alergijske reakcije kao što su oticanje lica i jezika
2. mučnina i vrtoglavica (nausem et vertigo)
3.  glavobolja (capitis)
4. pospanost  (mobilitatem torpor)
5. umor  
6. suvoća usta (ore sicco) 
7. povraćanje (vomitu)
8. pojačano preznojavanje

Krastavac

Krastavac je izuzetno je bogat mineralima, a posebno kalijumom. Zato je odlična namirnica leti da se nadoknadi ovaj mineral koji se gubi znojenjem, kao i za one kojima je zbog povišenog pritiska preporučeno da izbegavaju natrijum, a unose više kalijuma.

Da bi se ovo delovanje kalijuma iz krastavca ispoljilo, krastavac uopšte ne treba soliti (jer time dodajemo natrijum, koji deluje suprotno od kalijuma). Podstičući izlučivanje vode, krastavac potpomaže i izlučivanje otrovnih sastojaka iz organizma, pa ga treba uvrstiti u ishranu onih koji povremeno žele da detoksikuju svoj organizam. Pošto je izuzetno dijetalna namirnica, preporučuje se i osobama sklonim gojenju. Iako nema mnogo kalorija, on sadrži dosta važnih mineralnih materija, a to su kalcijum, fosfor, natrijum, gvožđe, mangan i jod.

Kora krastavca sadrži i silicijum, redak mineral veoma važan za zdravlje kostiju; na osnovu statistike, pokazalo se da veliki unos kalcijuma ne povećava gustinu kostiju. Poznati američki nutricionista Dejvid Volf tvrdi da su za povećanje gustine kostiju mnogo važnija dva druga minerala - silicijum i magnezijum. Zato je dobro, ukoliko ste sigurni da krastavci koje ste kupili nisu prskani, da ih pojedete sa korom, pogotovo zato što se i najviše vitamina E nalazi baš u kori. (Dobri izvori magnezijuma su npr. bademi i kakao.)

Sirov krastavac reguliše rad creva i tako pomaže varenju. Postoje podaci i da doprinosi sniženju šećera u krvi, pa se preporučuje i dijabetičarima. Pošto rastvara kristale mokraćne kiseline, krastavac se preporučuje osobama s kamenom u bubrezima i mokraćnom mehuru. Postoji i narodni recept za čaj od krastavca za bubrege i mokraćne organe. Priprema se tako što se iz zrelih (žutih) krastavaca izvade semenke, operu se i dobro osuše. Zatim se u 2 decilitra vode kafena kašika semenki kuva oko 10 minuta. Čaj se pije na prazan stomak.

Pored toga što je zdrav i osvežava, krastavac se koristi i u kozmetici, za ulepšavanje i
osvežavanje kože lica. Zbog velike količine vitamina E, pogotovo u kori, štiti kožu od 
slobodnih radikala koji razaraju ćelije i ubrzavaju starenje. Čisti kožu a i doprinosi zatezanju kože (pošto sadrži i silicijum u tragovima, zateže vezivno tkivo pa tako i lice),  tako da nije čudo da su maske od krastavaca već odavno sastavni deo raznih kozmetičkih tretmana.

Paradajz - riznica zdravstvenih dobrobiti

Paradajz, koji zapravo nije povrće nego voće, vrlo je korisna namirnica.

Bogata je raznovrsnim nutrijentima i može se pripremiti na mnogo načina.

Zbog toga je neizostavan deo zdrave prehrane.

Paradajz je najviše poznat po visokom sadržaju likopena – antioksidanta neophodnog našem telu.

Borac protiv karcinoma i mnogih drugih bolesti

Likopen pomaže u borbi s kancerogenim stanicama i delotvoran je kod mnogih drugih bolesti.

Ovaj snažan antioksidans štiti naše telo od slobodnih radikala i privremenog starenja.

Paradajz je prepun ovog važnog antioksidanta, koji mu daje raskošnu crvenu boju.

Naše telo ne može samo stvoriti likopen, zbog toga potrebno ga je unositi s hranom. 

Iako ostalo voće i povrće sadrži ovaj važan sastojak, nijedno od njih se ne može pohvaliti tako visokom sadržajem likopena kao paradajz.

U znanstvenom svetu provodi se sve više istraživanja lekovitosti paradajza.

Konzumiranje paradajza donosi više dobrobiti za zdravlje nego što znanstvenici mogu opisati, bar za sada.

Istraživanja su potvrdila da paradajz može sprečiti ne samo rak, nego i bolesti srca i krvnih žila.

U provedenim eksperimentima likopen se ubrizgavao u već postojeće kulture raka, što je zaustavilo njihov daljnji rast.  Ovo je snažan dokaz izvanrednih lekovitih svojstva paradajza.

Samo 540 ml soka paradajza je dovoljno da bi organizam dobio visoku dozu likopena.

To znači da dnevno jedna čaša soka od rajčice može vam pomoći da ostanete u savršenom zdravlju celi vaš život.

Zanimljivo je da je paradajz zdrav ne samo u sirovom nego i kuhanom obliku, jer kod kuvanja iskoristivost likopena raste, a ne smanjuje se.

Iako je već bilo napravljeno dosta istraživanja u području delovanja paradajza na zdravlje čoveka, to je tek početak, jer znanstvenici shvataju da potpuni potencijal paradajza još nije razotkriven.

Paradajz je jedna od najzdravijih namirnica sposobna zaštiti čoveka od najgorih bolesti.

Na tržištu možete pronaći toliko različitih proizvoda od paradajza da zaista nije teško osigurati dovoljan unos ove namirnice i iskusiti njena izvanredna svojstva.

Rakija kao lek?

Protiv bola u želucu, gripa ili prehlade pokušajte pomoću rakije. Rakija će ubiti sve bakterije i viruse na koje naiđe. Inače, rakija se preporučuje i za bolove u mišićima, te za dezinfekciju rana.

Rakija Šljivovica

Rakija šljivovica dosta je jaka, bez boje i sa jakim mirisom koji podseća na čisti alkohol. Šljivovica je rakija koja pomaže kod bolova u trbuhu, posebno ako ste se prejeli jako masne hrane ili hrane lošeg kvaliteta. Šljivovica će u kratkom vremenu razgraditi sve štetne stvari, takođe i one koje nisu štetne.

Travarica

Postoje mnoge vrste travarice, otprilike onoliki broj koliko postoji i vrsta lekovitih biljaka. Rakija travarica se ističe svojim mirisom, a ona je jedna od nalekovitijih rakija. Miris travarice također varira u ovisnosti od kojih trava se rakija pripremila. Boja rakije travarice varira od žućkaste pa sve do zelenkaste. Ako osoba pati od bolova u leđima tada preporučujemo masažu sa travaricom od pelina.

Medena rakija ili Medica

Medica je takođe lekovita rakija, pogotovo ona sa dodatkom propolisa. Ova rakija je jako pitka, sa dosta manjim udelom alkohola u sebi ako je usporedimo sa već navedenim vrstama rakija. Zbog svog blagog ukusa, medicu je opasno piti baš iz razloga da se ne pretera. Pripazite na količinu rakije koju pijete.

Loza

Loza je odlična u borbi protiv zubobolje. U slučaju da vas boli zub trznite čašicu ili dve loze i sigurno će utrnuti.

Rakija Komovica

Rakija Komovica se priprema od ‘ostataka’ stvari za lozu, pa možemo reći da je ona lošijeg kvaliteta od Loze. Ipak, u Komovicu se često stavljaju razne trave što je dovodi na popis lekovitih rakija. Komovica leči zavisno od vrsta trava koje su u njoj.

Mastika

Domaća rakija Mastika priprema se od biljke anis koja je posebno dobra za disajne organe i želučane probleme.

Orahovica

Orahovica je rakija od oraha, a poznato je da orah ima mnoga lekovita svojstva. Neka od poznatijih lekovitih svojstava oraha su da jača koren kose, da pospešuje tamnjenje kože prilikom sunčanja, povoljan uticaj na gastritis i masnoće u krvi.

Ruzmarin

Drugi nazivi: Rozmarin, rosmarin, rožmarin, rusmarin, ružmarin, ruzman, zimorad.
Latinski naziv: Rosmarinus officinalis 

Opis biljke. Ruzmarin je grmolika biljka koja naraste i do dva metra visine. Grane ruzmarina su odrvenele i gusto su obrasle kožastim, dugim šiljastim listovima bez peteljaka. Cvetovi su svetloplavi, sitni i u gornjim delovima grančica skupljeni u cvasti. Ugodnog je i intenzivnog mirisa.

Stanište. Nalazi se na osunčanim i kamenitim stranama obalnog područja,a kao ukrasna biljka gaji se po vrtovima, parkovima i u loncima. Osetljiv je na mraz pa ga je potrebno zaštititi.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju cvetovi, izdanci u cvetu i listovi.

Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje (čiji su glavni sastojci cineol, borneol, bornilacetat, kamfor i kamfen), alkaloide, organske kiseline, flavone, smole.

Lekovito delovanje. Ulje ruzmarina poboljšava prokrvljenost i širi krvne sudove. Pomaže kod loše probave, anemije i tromosti želudca. Ruzmarinovo vino ili rakija pospešuje rad jetre i izlučivanje žuči, ublažava padavicu, podiže nizak krvni pritisak, pospešuje krvotok, leči vodenu bolest srčanog porekla, žuticu,iscrpljenost, neplodnost, belo pranje, vrtoglavicu, nadimanje, zastoj mokraće. Čaj deluje protiv grčeva, kašlja, mokraćnih kamenaca, astme, migrene, istrebljuje gliste. Oblozi od čaja se stavljaju na uganuća, iščašenja, modrice, edeme, kontuzije.

Način upotrebe. Čaj: Čaj pripremljen od 30 g ruzmarina u litri vode, gde se natapao 2-3 sata, procediti i piti dva puta dnevno pre jela. Taj čaj podstiče stvaranje želučanih sokova. Kupka od ruzmarina: 4 pregršti na 5 litara vode kuva se 3-5 minut. Tinktura ruzmarina: 2 kašike usitnjenog lišća i cveta na litru 60% alkohola, ostaviti da stoji 10 dana. Nakon toga ocediti. Od tog leka uzeti 6-10 kapi na kocku šećera ujutro natašte. Može se uzeti i sa medom. Ruzmarinovo vino: 20 gr biljke držati nedelju dana u litri kvalitetnog vina. Ruzmarinovo ulje.

Kotarov sindrom

    Sindom hodajućeg leša (Kotarov sindom)

Kotarov sindrom ili bolest hodajućeg leša je mentalno oboljenje usled kojeg osoba koja ga ima čvrsto veruje da joj nedostaje neki deo tela - poput mozga - ili da je zapravo mrtva. Bolesnici se trude da ne jedu i ne kupaju, provodeći veći seo vremena na grobljima, želeći da budu među svojima.
Ovaj poremećaj se fezuje za disfunkiju područja u mozgu koji je odgovoran za prepoznavanje i dodeljivane emocija na licima, uključujući i sopstvenom. To uzrokuje kompletno emocionalno odvajanje i uklanjanje bilo kakvog osećaja ličnog identiteta prilikom gledanja na sopstveno telo. Sindrom se može lečiti lekovima, mada je elektrokonvulzivna terapija u nekim slučajevima bila bolja.

Virak (lat. Alchemilla vulgaris)

       Virak (lat. Alchemilla vulgaris)
Narodna imena: Vrkuta, rosanica, biserak, gospin plašt, trava od ušljeme i plašt device Marije.
Botaničke karakteristike: Višegodišnja biljka. Ima kratak rizom iz koga raste prizemba lisna rozeta i polegnuta ili uspravna razgranata lisna stabljika koja naraste do 50 cm. Listovi su dlanasti, imaju dugu peteljku, nazubljeni su i imaju sjajne dlačice sa donje strane. Cvast je na vrhu u obliku grozda. Cvet je zelenkastožućkast. Cveta od maja do avgusta. Plod je oraščić.
Stanište: Raste u rubnim oblastima šuma i pored puta, na padibama i vlažnim livadama u višim planinskim predelima.
Upodrebljivi delovi biljke:  Stablo, lišće, cvet.
Hemijski sastav: Sadrži tanine, katehine, flavonoide, fenol karbonske kiseline I njihove derivate, lignin, lipide, vitamin C. Takođe sadrži gvožđe, bor, mangan, bakar, cink, molibden, nikl.
PRIMENA: Kod poremećaja menstruacije, belog pranja, genitalnih tegoba i nelagodnosti u prelaznim godinama, zajedno sa hajdučicom može da reguliše neredovni menstrualni ciklus. Ova lekovita biljka deluje tako što sakuplja krvne sudove i brzo leči, a koristi se i kao diuretik i sredstvo za jačanje srca, zatim kod groznice zbog zapaljene rane, kod zagnojene eane, pa i nelečenih i zapostavljenih čireva. On takođe otklanja slabost mišića i udova i pomaže kod malokrvnosti.
Način upotrebe: Pripremanje čaja: 1 puna mala kašika biljke popari se sa četvrt litra vrele vode i ostavi da kratko odstoji.
Obloge: Odgovarajuća količina sveže biljke brzo se opere, izgnječi oklagijom I upotrebi kao oblog.
Dodatak vodi za kupanje: Za potpunu kupku uzme se 200g osušene ili nekoliko pregršti sveže bilke i stavi se u kofu sa hladnom vodom, da prenoći. Sledećeg dana se sve zagreje i doda vodi za kupanje.

Alergija

Alergija je reakcija preosetljivosti nekog organa ili celog organizma na ponovno unošenje antigena. 

Alergija nastaje kao posledica ponovljenog susreta antigena sa prethodno stvorenim specifičnim antitelima od strane imunskog sistema.
Reč alergija (αλλεργια) je grckog porekla i nastala je spajanjem reči (grč. αλλος-alos-promenjen) i (grč. εργον-ergon-rad).

Alergeni - uzrocnici alergije

Materije koje izazivaju alergije nazivaju se alergenima i podeljeni su u nekoliko velikih grupa u odnosu na način na koji naš organizam dolazi u dodir sa njima:

• kontaktni alergeni-contactus allergens (hemikalije, kozmetika, nakit..)
• nutritivni alergeni-cibus allergens (hrana-orasi, kikiriki, čokolada, konzervansi i aditivi u hrani..)
• respiratorni alergeni-allergens respiratoriorum (iz unutrašnje sredine, kuće, kao što je prašina i grinje, dlaka domaćih životinja ili iz spoljašnje sredine, kao što su poleni drveća, trava i korova).

Simptomi

Kada organizam preosetljive osobe dođe u kontakt sa alergenom u roku od nekoliko minuta, sati ili dana ispoljiće se simptomi alergije. U slučaju respiratorne alergije na polene, zrnca polena dospevaju do kože, sluznice oka, nosa, pluća i izazivaju sledeće simptome:

• Koža – crvenilo, otok, osećaj svraba, osip
• Oči – crvenilo, suzenje, svrab
• Nos – kijanje, zapušenost, obilna vodenasta sekrecija, svrab
• Grlo – osećaj slivanja sekreta, osećaj grebanja, svraba
• Pluća – suvi kašalj, otežano disanje, gušenje.

Dijagnoza

U slučaju alergije na polene dijagnozu postavlja lekar na osnovu podataka koje daje pacijent o svojim tegobama, kao i na osnovu testova na koži ili iz krvi iz kojih se vidi da li pacijent ima antitela na određenu vrstu alergena polena. Ovi testovi se rade skoro u svakoj bolnici.

Lecenje

Većina alergijskih reakcija je blaga, ali neke vrste alergija, uključujući alergiju na hranu ili ubod insekata, imaju potencijal da izazovu ozbiljnu, po život opasnu reakciju organizma zvanu anafilaksa ili anafilaktički šok. Ovo je veoma hitno stanje i zahteva neodložnu terapiju. Znaci i simptomi uključuju: gubitak svesti (lipothymia), pad krvnog pritiska (hypotension), nedostatak vazduha (brevitas spiritus), osip po koži (cutis temere agere), nesvesticu (aut vertigo invaderet), brz i slab puls, mučninu (nauseam) i povraćanje (vomitu). Obavezno se javite se svom lekaru.

Zajednička bedrena vena, desna i leva

Vena iliaca communis dextra et sinistra
Nastaje u visini krsno-bedrenog zgloba spajanjem unutrašnje i spoljašnje bedrene vene. Unutrašnja bedrena vena (v. illiaca interna) je paran venski sud koji sakuplja krv iz zidova i organa odgovarajuće polovine karlične duplje. Spoljašnja bedrena arterija (v. illiaca externa) je paran veliki sud koji nastaje u visini preponske veze (lig. inguinale) nastavljanjem na butnu venu. Butna vena (v. femorials) je najveći venski sud koji sakuplja krv iz čitavog donjeg uda. Vene donjeg ekstremiteta se dele na površne i duboke. Površne vene donjeg uda se nalaze u potkožnom tkivu i ulivaju se u duboke vene donjeg ekstremiteta. Duboke vene noge se pružaju pored arterijskih sudova i nazivaju se kao i arterije.

Lan

linum usitatissimum

L. (Linaceae) - lan, ćeten

-Pripadnici male porodice lanova su široki rasprostranjeni žbunovi i zeljaste biljke, velikog privredng značaja u svetskim razmerama. Manje poznati pripadnici ove familije koji imaju samo uzan, lokalni značaj su afričke vrste su Hugonia čiji su plodovi jestivi i malezijskog drveta-Ctenolophon parviflorum koje se koristi kao građa.

-Lan je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka sa kratkim vretenastim korenom (radix). Stabljika (cauliss) je visoka (30-80cm), uspravna, okrugla, bez dlaka, obrasla listovima (sura), u gornjem delu je granata. Listovi su naizmenično raspoređeni, lancetasti, dugački 2-3cm, široki 2-4 mm, zeleni ili sivo zeleni. Liska je zašiljenog vrha, sa osnovom suženom u dršku.

-Cvetovi su na vrhu stabljike na dugačkim drškama, nalaze se u cimoznim cvastima. Čašica i krunica od po pet listića, krunični svetloplavi, ružičasti ili ljubičasti, na vrhu zaobljeni, a ka osnovi  klinasto suženi i žućkasti. Plod je loptasta čaura sa mnogo semena, 6-8 mm dugačka. Seme (semen) je do 5 mm dugo, do 2 mm široko spljošteno, s jedne strane zaobljeno, s druge suženo. Svetlosmeđe je boje, sjajno, sluzavo i uljastog ukusa kada se zagrize, bez mirisa. Cveta od juna do avgusta.

-Samoniklo, raste u poljima pored puteva i po obodu šume, rasprostranjen od ravničarskih do alpijskih područja. Gaji se na plodnom zemljištu umerenog klimata i traži dosta vode. Lan (linum) se kosi ili čupa, a seme se odvaja mlaćenjem. Masno ulje (oleum) se dobija ceđenjem zrelog semena (semen). Ako se seme (semen) dugo i nepropisno čuva, počinje da klija i tada može da bude otrovno.

-Postoje podaci da se lan (linum) zbog ulja gajio još pre 6 000 godina. Ulje se dobija hladnim ceđenjem ili pomoću rastvarača. Tek posle rafiniranja i hidriranja može da se koristi u ishrani (nutirtio). Laneno ulje je bistra tečnost zlatnožute boje, na vazduhu se zgusne, potamni, dobija gorak ukus i užegli miris. Sastoji se od triglicerida nezasićenih kiselina.

-Laneno ulje se uglavnom koristi za pravljenje boj, lakova, firnajza, linoleuma, mekih sapuna i štamparskih boja, u farmaceutskoj industriji i kao stočna hrana. Lan (linum) je nekada bio najvažnija tekstilna biljka, a sada je po značaju iza pamuka. Dobijanje lanenog vlakna je komplikovano i skuplje od dobijanja pamučnih vlakana. Stari Egipćani su nosili odeću od lana, uvijali mumije u laneno vlakno, a slike biljke lana se mogu videti na zidovima u grobnicama. Stari Grci su uvozili lan davno pre hrišćanstva. Lanena vlakna su izuzetno jaka, čvrsta i istegljiva. Upotrebljavaju se za izradu lanenog sukna, konca, grubog platna, kvalitetnog papira, izolacionih materijala.

-U ishrani (nutritio) se preporučuje konzumiranje lanenog semena zbog dobrih efekata za zdravlje (valetudo), jer je bogat izvor minerala, vitamina i proteina, ima visok sadržaj flavonoida i vlakana i bogato je omega-3 masnim kiselinama i alfa linoleinskom kiselinom. Može da se meša sa jogurtom i stavlja u salate i supe i domaća peciva, a preporuka je da se jedna do dve kašičice samelje neposredno pre upotrebe.

Kristina Mojsilović I5

Noni

Нони (Morinda Citrifolia из породице Rubiaceae) се у народној медицини користи преко 2000 година. To је зимзелено стабло које расте на Пацифичким острвима, у Аустралији и Индији. Један је од најзначајнијих извора традиционалних лекова међу пацифичким становништвом.

Ово јединствено јестиво воће дозрева током 8 месеци под тропским сунцем, a најбоље успева на незагађеном тлу вулканског порекла. Структура је месната или у облику гела, има помало горкаст укус, a у дозрелом облику испушта лагано ужегли мирис. Када је зрео, врло је неугодног мириса и укуса. Постоји у народу изрека која kаже да нони заиста користе само болесни људи јер здрав човек не може трпети његов грозни укус. Воће је лако пробављиво иако нема привлачан укус. Може се припремати сирово или кувано, али је ипак најукуснији као сок.

Нони се првобитно користио као лек за обољења коже. Данас се истражује његово деловање за велики број болести, нпр. колике, кашаљ, шећерну болест, болести јетре, опстипацију, мучнину, астму, артритис, рак, прехладу, грип, итд. Од нонија се користи лишће, воће, стабљика и корен, значи цела биљка. Данас се на тржишту налази најчешће воћни сок добијен из плода, a осим у облику сока, можемо га користити у облику крема, таблета, облога, чаја и тоника.

Нони против тумора

Други значајан елемент нонија је дамнакантал. Он игра једну врсту улоге надзорника деобе станица и ткива и "не дозвољава" да се деоба отргне контроли. Пошто учествује у изградњи оптималног нивоа такозваних Т- и Б-станица, као и одбрамбених и лимфних станица, олакшава посао имунолошког система који је тако способан победити болест. Захваљујући садржају дамнакантала, нони одлично штити од малигних појава, односно успорава раст већ насталих тумора. Захваљујући адаптогеном деловању у стању је нормализовати станице које неправилно раде. Редовном употребом нонија много се доприноси ефикасној заштити од тумора.

Против депресије и упала

Ксеронин и проксеронин имају изванредно антидепресивно деловање. Ове материје поспешују лучење ендорфина, чије ослобађање доводи до побољшања расположења. Осим тога смањују исцрпљујуће болове настале услед упале зглобова, при чему не изазивају зависност. Ксеронин покреће у организму механизам заштите од упала, а такође повећава отпорност на бактерије и вирусе. Због тога се нони препоручује свима који често обољевају од инфекција горњих дисајних путева.

Нони код вежбања

Захваљујући богатом саставу аминокиселина, које поспешују развој мишића и уједно спречавају њихово разграђивање аминокиселина, нони је одличан за све оне који се баве неким спортом. Ово деловање се вишеструко испољава приликом редовног тренирања. Поред тога садржи и специјалне ствари које поспешују проток материја између ћелија, тако да имају регенеративно деловање.

Против кардиоваскуларних обољења и за квалитетан сан

Скополетин поджава функцију штитне жлезде, повећава ниво серотонина и мелатонина у организму, спречавајући тиме промене расположења, односно повољно утиче на способност прилагођавања дневним променама и регулише проток сна. Нони омогућава опуштање артерија, чиме игра значајну улогу у смањењу високог крвног притиска насталог услед напетости и стреса. Пошто делује у побољшању прокрвљености ткива, смањује склоност ка настајању угрушака, чиме брани организам од инфаркта и од излива крви у мозак. Својим антиоксидативним деловањем чини одбрану од оксидације LDL-холестерола, значи има значајан допринос у превенцији од кардиоваскуларних обољења.

Martin Djosic I5

Bademovo ulje

BADEMOVO ULJE

 OPŠTE KARAKTERISTIKE:

Kozmetičko,  biljno ulje slatkog badema, obogaćeno prirodnim vitaminom E.

Dodatak prirodnog vitamina E obezbeđuje ovom ulju,  jače antioksidaciono svojstvo, a samim tim i dugotrajniju stabilnost , kao i veću funkcionalnost. Sadrži i mnoge druge  hranljive sastojke uključujući masne kiseline i vitamine  A, B1, B2, B6. Zbog toga je jedno je od ulja, sa najvećom primenom u kozmetici. Bademovo ulje je svetlo žute boje, sa blagim mirisom, koji podseća na miris oraha. Lagano se apsorbuje. Pogodno je za sve tipove kože, a posebno prija suvoj i iritiranoj koži.

 DEJSTVO:

• Koža

Dubinski hidrira i hrani kožu čineći je glatkom i mekom. Zbog visokog sadržaja vitamina E, odlično je i u borbi protiv slobodnih radikala. Usporava proces starenje kože, pružajući  joj savršen ten. Sprečava perutanje i svrab suve kože i čini je elastičnom i sjajnom. Vrlo retko izaziva alergije, pa se često upotrebljava i za negu dečije kože.

• Kosa

Hidrirajuće svojstvo bademovog ulja, blagotvorno deluje i na kožu glave. Sprečava nastanak peruti, a vitamin A, koji se prirodno nalazi u bademovom ulju, štiti folikule i sprečava opadanje  kose.  Kosa dobija  zdrav i sjajan izgled.

 UPOTREBA:

Bademovo ulje je lider među uljima koja se koriste u kozmetičkim preparatima. Ulazi u sastav velikog broja krema za lice, mleka za telo, mleka i ulja za skidanje šminke, preparata  za negu  kose...

Može se koristiti samostalno  ili kao nosač etarskih ulja u uljima za masažu. Zbog niskog viskoziteta, lako se razmazuje po koži, koja ga lagano upija, pa je i potrošnja ulja u svrhu masaže, optimalna.  

                                                 Anželika Lojanica I5

Kosti grudnog koša

Kosti grudnog koša

 Grudna kost (sternum) izgrađuje središnji deo prednjeg zida grudnog koša. Ova kost se svojim gornjim delom spaja sa ključnim kostima,a bočno sa prvih sedam rebarnih hrskavica. Sastoji se iz gornjeg dela, ručice (manubrium sterni), tela (corpus sterni) i mačnog nastavka (processus xiphoideus).
 Rebra (costae) su duge kosti kojih ima 12 pari, u obliku su luka ispupčenog u polje. Prvih 7 pari rebara su prava rebra (costae verae). Osmi, deveti i deseti par su lažna rebra  (costae spuriae). Jedanaesti i dvanaesti par rebara su slobodna rebra (costae fluctuantes).
 Na svakom rebru nalaze se telo i dva okrajka. Telo rebra (corpus costae) je srednji, izduženi deo, na kojem se razlikuju spoljašnja i unutrašnja strana, gornja i donja ivica. Okrajci rebara su: prednji, koji se spaja preko rebarne hrskavice sa grudnom kosti i zadnji, na kojem se razlikuju: glava rebra (caput costae), vrat (collum costae) i kvržica rebra (tuberculum costae). Prvo rebro je najkraće rebro.

Nar - voćka zdravlja i mladosti

Sto mililitara nara sadrži 16 odsto potrebne dnevne količine vitamina C. Sok od nara smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, a ulje semenki i fermentisani sok sprečavaju razvoj tumorskih ćelija kod raka dojke i prostate. 

NAR ili šipak (Punica granatum) voće je koje su još u antičko doba koristili kao lek, a zbog velikog broja semenki smatrao se simbolom plodnosti koji donosi sreću u kuću.

Potiče iz predela koji se proteže od Irana do severne Indije, odakle su ga stari Grci preneli na Mediteran. Odatle je sa Mavarima stigao u Španiju, a Granada je po njemu dobila ime. Drevni Egipćani sahranjivani su sa ovim voćkama jer su verovali da simbolizuje nadu u novi život. Nar je bio obožavano voće i kod proroka Muhameda, a verske slike često prikazuju i Devicu Mariju ili malog Isusa kako u ruci drže nar.

Nar podseća na crvenu pomorandžu ili jabuku prepunu koštica. Veoma je bitan deo libanske, iranske, turske, grčke i indijske kuhinje, a zbog svog blagotvornog dejstva na zdravlje često se koristi u narodnoj medicini, kao i u kozmetici.

Jestivi delovi ploda koji sazreva u kasnu jesen ili početkom zime su sok i seme. Plod nara bogat je svim vitaminima, a posebno C, A, E i B5, kao i mineralima kalijumom i gvožđem. Sto mililitara nara sadrži čak 16 odsto potrebne dnevne količine vitamina C za odrasle osobe. Crvenu boju plod dobija od antocijanida i tanina. Poseduje i dve vrste polifenolnih jedinjenja kojima se pripisuje čak 92 odsto antioksidansnog delovanja. Sadrži i oko 15 grama šećera, zbog čega ima taj karakterističan prijatan i po malo kiselkast ukus. 

Atheroma

Lojna cista ili aterom je zatvorena kesica ispod kože ispunjena lojnim sadržajem nalik na sir.

Uočavaju se kao čvor ili izbočia ispod kože, elastičan je na pritisak i pomera se u odnosu na podlogu. Najčešće se lokalizuju na glavi, leđima, grudima, genitalijama ali mogu se javiti i na svim drugim regijama tela, osim na dlanovima i tabanima. Neprijatan miris iz njih potiče od keratina, proteina koji se proizvodi u samoj lojnoj žlezdi. Veoma često ulaze u infekciju, i tada se javlja bol i otok, sa razvojem gnojnog procesa koji na kraju rezultira pojavom apscesa.

Diferencijalna dijagnoza

Dijagnostički se mogu pomešati sa lipomima, fibrolipomima i neurofibromima.

Razlozi nastanka

Lojne ciste nastaju blokadom (začepljenjem) kanala lojne žlezde ili otokom dlačnog folikula koji ometa pražnjenje lojne žlezde kroz poru.

Simptomi i znaci

Uočava se obično kao mali, bezbolni čvorić , koji se može napipati ispod kože. Kada duže traju (nekada i godinama), ti čvorići najčešće dostižu veličinu lešnika, ali mogu biti i veći. Veoma često u njima se razvija gnojna infekcija.

Znaci razvoja gnojne infekcije su:

• crvenilo,
• otok,
• lokalno povećanje temperature kože,
• curenje smrdljivog, prljavo-sirastog sadržaja ili gnoja
• bol

Kako se dijagnostikuje?

Najčešće se dijagnoza postavlja na osnovu izgleda same promene (okom) i na osnovu informacija koje se dobijaju pipanjem (palpacijom) promene. Izuzetno retko je potrebno uraditi biopsiju.

Komplikacije

U slučajevima razvoja infekcije dolazi do pojave gnojnih apcesa, a veoma retko, kada se ovaj proces ne tretira, dolazi i do razvoja nekroze.

Tretman

Lojne ciste koje ne prave estetske ili funkcionalne probleme obično ostavljamo bez tretmana.

Ako narušavaju estetski izgled a pogotovo ako se inficiraju treba ih tretirati na jedan od sledećih načina:

• Incizija i drenaža. U slučajevima infekcije vrši se zasecanje kože radi pražnjenja gnojnog sadržaja a time i smirenja upale. Po smirivanju procesa savetuje se radikalna ekscizija, jer postoji velika verovatnoća obnavljanja procesa.
• Totalna-radikalna ekscizija. Ova hirurška procedura se preporučuje kao trajno rešenje, ali samo u slučajevima gde nema infekcije. Radikalna ekscizija podrazumeva uklanjanje same lojne ciste kao i okolnog tkiva, što samo po sebi dovodi do stvaranja defekta kože većeg prečnika od same lojne ciste i naravno potom iziskuje i šivenje (suturu) takvih rana. Uklanjanje konaca kojim je rana zatvorena vrši se 7 do 14 dana potom.
• Minimalna ekscizija. Ovo je tehnika gde se načini mala incizija prosečno 5 mm prečnika, i kroz nju se uklanja deo po deo ciste. Rana zarasta bez ušivanja a ožiljak je minimalan.
• Uklanjanje kroz ubod. Ovo je specijalna tehnika namenjena pre svega za lojne ciste na glavi.

Faktori rizika

Lojne ciste se najčešće javljaju:

• nakon puberteta, veoma se retko mogu javiti u periodu pre puberteta
• kod muškaraca, u svim regijama sem na glavi (na glavi češće kod žena)
• kod osoba koje su tokom puberteta imale akne
• nakon ekstenzivnog sunčanja ili upotrebe solarijuma
• nakon povreda na koži, najčešće se radi o mikro povredama, praćenim krasticama

Prevencija

Nastanak lojnih cista nije moguće sprečiti. Međutim, kod osoba kod kojih je već bilo njihovog pojavljivanja, savetuje se koriščenje proizvoda za kožu bez ulja, koja smanjuju rizik od blokade i začepljenja lojnih žlezda ( sprečava se nastanak milija, odnosno crnih i belih čepova), a time smanjuje i šansu za nastanak lojnih cista.

Aleksandra Ranisavljevic I3