Lan

linum usitatissimum

L. (Linaceae) - lan, ćeten

-Pripadnici male porodice lanova su široki rasprostranjeni žbunovi i zeljaste biljke, velikog privredng značaja u svetskim razmerama. Manje poznati pripadnici ove familije koji imaju samo uzan, lokalni značaj su afričke vrste su Hugonia čiji su plodovi jestivi i malezijskog drveta-Ctenolophon parviflorum koje se koristi kao građa.

-Lan je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka sa kratkim vretenastim korenom (radix). Stabljika (cauliss) je visoka (30-80cm), uspravna, okrugla, bez dlaka, obrasla listovima (sura), u gornjem delu je granata. Listovi su naizmenično raspoređeni, lancetasti, dugački 2-3cm, široki 2-4 mm, zeleni ili sivo zeleni. Liska je zašiljenog vrha, sa osnovom suženom u dršku.

-Cvetovi su na vrhu stabljike na dugačkim drškama, nalaze se u cimoznim cvastima. Čašica i krunica od po pet listića, krunični svetloplavi, ružičasti ili ljubičasti, na vrhu zaobljeni, a ka osnovi  klinasto suženi i žućkasti. Plod je loptasta čaura sa mnogo semena, 6-8 mm dugačka. Seme (semen) je do 5 mm dugo, do 2 mm široko spljošteno, s jedne strane zaobljeno, s druge suženo. Svetlosmeđe je boje, sjajno, sluzavo i uljastog ukusa kada se zagrize, bez mirisa. Cveta od juna do avgusta.

-Samoniklo, raste u poljima pored puteva i po obodu šume, rasprostranjen od ravničarskih do alpijskih područja. Gaji se na plodnom zemljištu umerenog klimata i traži dosta vode. Lan (linum) se kosi ili čupa, a seme se odvaja mlaćenjem. Masno ulje (oleum) se dobija ceđenjem zrelog semena (semen). Ako se seme (semen) dugo i nepropisno čuva, počinje da klija i tada može da bude otrovno.

-Postoje podaci da se lan (linum) zbog ulja gajio još pre 6 000 godina. Ulje se dobija hladnim ceđenjem ili pomoću rastvarača. Tek posle rafiniranja i hidriranja može da se koristi u ishrani (nutirtio). Laneno ulje je bistra tečnost zlatnožute boje, na vazduhu se zgusne, potamni, dobija gorak ukus i užegli miris. Sastoji se od triglicerida nezasićenih kiselina.

-Laneno ulje se uglavnom koristi za pravljenje boj, lakova, firnajza, linoleuma, mekih sapuna i štamparskih boja, u farmaceutskoj industriji i kao stočna hrana. Lan (linum) je nekada bio najvažnija tekstilna biljka, a sada je po značaju iza pamuka. Dobijanje lanenog vlakna je komplikovano i skuplje od dobijanja pamučnih vlakana. Stari Egipćani su nosili odeću od lana, uvijali mumije u laneno vlakno, a slike biljke lana se mogu videti na zidovima u grobnicama. Stari Grci su uvozili lan davno pre hrišćanstva. Lanena vlakna su izuzetno jaka, čvrsta i istegljiva. Upotrebljavaju se za izradu lanenog sukna, konca, grubog platna, kvalitetnog papira, izolacionih materijala.

-U ishrani (nutritio) se preporučuje konzumiranje lanenog semena zbog dobrih efekata za zdravlje (valetudo), jer je bogat izvor minerala, vitamina i proteina, ima visok sadržaj flavonoida i vlakana i bogato je omega-3 masnim kiselinama i alfa linoleinskom kiselinom. Može da se meša sa jogurtom i stavlja u salate i supe i domaća peciva, a preporuka je da se jedna do dve kašičice samelje neposredno pre upotrebe.

Kristina Mojsilović I5