ИЗДАВАЧИ И КЊИЖАРИ

Будући да нису постојале штампарије књиге су преписували учени робови (servi litterati ili librarii), углавном Грци, често користећи скраћенице зване „Тиронови знаци“ назване тако по Цицероновом ослобођенику Тирону који их је измислио. Ускоро се термин librarii проширио и на оне који су имали своје преписиваче, па су трговали кгигама, данашњим речником речено – бавили су се издаваштвом. Тит Помпоније Атик, Цицеронов најбољи пријатељ био је један од најпознатијих издавача у Риму. У једном писму Цицерон му захваљује за труд који је уложио на издавање и продају његовг дела Pro Ligario (беседа У одбрану Лигарија). Изгледа да Римљани нису знали за ауторска права, па је новац од продатих књигa готово искључиво припадао издавачу, тј. зависило је од његове добре воље да ли ће аутору исплатити известан хонорар.

Књижари (bibliopolae) су књиге продавали у својим радњама (tabernae) на форуму или улицама око форума. Испред књижара истицали су спискове књига које се код њих могу купити. Књига није била јефтин артикал, а њена цена зависила је од квалитета израде, старости, рукописа и др. У Риму су постојале књижаре специјализоване за продају старих књига, налик на данашње антикварнице.

Познате књижаре често су биле стецишта образованог света који је ту долазио да би расправљао о књижевним питањима или слушао читање најновијих дела.