SINDROM EKSPLODIRAJUĆE GLAVE
Sindrom
eksplodirajuće glave se pojavljuje u
trenucima kada se naše telo i organizam potpuno smiruju pre spavanja, a kod
nekih ljudi u trenucima kada padaju u duboki san.
Probude ih glasni, nagli i kratki zvukovi koji mogu biti različitih
tipova, no najčešće ih se opisuje kao zvuk eksplozije, glasan zvuk činela ili
padanje nečega. Radi se o parasomniji, odnosno poremećaju spavanja, i iako su zapravo ti zvukovi
bezbolni, nelagodni su i kod osoba može razviti strah od istih ili od spavanja.
Neki su pacijenti takođe izrazili kako nekada vide i bljesak ili im se mišić
naglo trgnuo, takođe neki su objasnili da su osjetili i osjećaj kao da ih je
nešto udarilo u potiljak glave.
„Poremećaji
spavanja opisuju se zadnjih stotinak godina. U prošlom veku napredovanjem
tehnike i aparata za snimanje moždanih valova i polisomnografskim
snimanjima u Centrima za spavanje saznanje o tim poremećajima se povećava.
Nazivi: insomnija, narkolepsija, hipersomnija, noćna apneja, sindrom nemirnih nogu i
sindrom explodirajuće glave se sve češće spominju i u medicinskim i popularnim
časopisima.“ – istaknula
je neuorologinja Morana Ivičić, koja vodi vlastitu neurološku ambulantu još od 1998. godine.
Pojavljuje se svim
dobima
Pošto je malo
informacija o istom poznato, ne zna se koliko tačno osoba pati od ovog
sindroma. Sindrom eksplodirajuće glave može se pojaviti u bilo kom dobu, a navodi se kako su ih prijavljivala deca u
dobu već od 10 godina. No, neurologinja napominje kako novija istraživanja
pokazuju da se radi o mlađim ljudima od pedeset godina i da se češće ženske osobe žale na
ovakve smetnje.
Slično je potvrdilo i
istraživanje provedeno među 211 studenata na Sveučilištu Washington State koje
je pokazalo kako je čak svaki peti student iskusio sindrom eksplodirajuće glave, što
pokazuje kako ovaj sindrom nije toliko redak koliko se smatralo. Brian
Sharpless, voditelj istraživanja, smatra da je uzrok neurološki „zastoj“ koji
se događa nakon što se naše telo smiruje, a upoređuje ga s gašenjem
računara, kojeg možemo ugasiti normalno i polako, ili naglo samo pritiskom na dugme. Tako bi se i naš auditorni sastav trebao „gasiti“ u fazama, no nekada
dođe do „zastoja“ pa se on ugasi naglo proizvodeći taj zvuk.
"Tokom
tonjenja u san "moždani releji" trebali bi se postupno gasiti. Postoji
teorija da je razlog nastanka eksplodirajuće glave naglo gašenje
"svih" - zapravo mnogih neuronskih mreža te to izaziva
"bljesak" , "eksploziju", buđenje u strahu da je pukla
bomba ili prasnuo pištolj" – opisala je neurologinja Ivičić.
Stres i umor krivci za ovu parasomniju
Kao glavni uzrok
smatra se veliki stres ili umor, no pre nego zaključite da se radi o sindromu
eksplodirajuće glave budite sigurni da simptomi nisu uzroci novih lekova koje
ste počeli uzimati te da nemate dodatne simptome koji mogu biti znak drugih
zdravstvenih problema ili problema s mentalnim stanjem.
"Sadašnja saznanja o
tom poremećaju ne dovode isti u korelaciju sa nekim ozbiljnim
neurološkim zbivanjem ili pojava kao simptom u nekim neurološkim
bolestima." istaknula je doktorka medicine i specijalistica neurologije
Ivičić.
Kako bi se sindrom
mogao prepoznati i kako bi bili upoznati tačno kakvo je vaše zdravstveno stanje
bilo pre nego ste iskusili sindrom, pokušajte zapisivati jeste li tih dana bili
u stresu i jeste li zvukove
čuli pre spavanja, tokom padanja u duboki san ili su vas oni i budili tokom
noći.
Još ne postoji način lečenja
Još uvijek za ovaj
sindrom ne postoji lek, a pacijentima se najčešće savetuje da pokušaju s metodama
opuštanja kako bi smanjili uticaj stresa na spavanje.
"Medikamentozne
uspešne terapije nema. Predlažem da se pacijenti pridržavaju tzv - higijene
spavanja. Pre odlaska na spavanje ne savetujem prejedanje niti teške teme
prilikom razgovora. Trebalo bi smanjiti rad na računaru ili gledanje
televizije neposredno pre odlaska u krevet. Mnogi u spavaćim sobama
imaju televizor jer jedan partner ne može spavati pa do dugo kasno gleda tv,, a
drugi se pri tonjenju u san budi "sa eksplozijom u glavi" pa zbog tog
razloga ne može zaspati. Dolazi do nezadovoljstva i izazivanja nelagodnosti
pri tonjenju u san zbog straha od novog nastanka "buke, praska,
eksplozije". Osobe koje žive same lakše se pridržavaju datih uputa , ali
se kod njih potencira strah da će im se nešto loše zbiti tokom spavanja- što
može dovesti do javljanja ili pogoršanja paničnih napada" – naglasila je neurologinja.
ARSIĆ TEODORA I-2
Нема коментара:
Постави коментар