MIGRENA

MIGRENA(cephalea)

Migrena je vrsta neurološkog oboljenja koju karakteriše često ponovljiva glavobolja koja može da bude veoma intezivna. Migrena je često u direktnoj vezi sa simptomima autonomnog nervnog sistema. Sama reč je grčkog porekla i ima značenje bola na jednoj strani glave. Najustaljeniji je bol koji je prisutan u jednoj strani glave, uz bol je propraćen pulsirajući osećaj i mogu da traju i do 72 sata.

Simptomi migrene

Do 30% pacijenata koji boluju od migrenske glavobolje, osete i njenu auru. Većina pacijenata ima migrensku glavobolju bez aure. Jačina bola, njegovo trajanje i učestalost napada zavisi od više faktora. Najčešći prateći simptomi migrene su mučnina, povraćanje, prekomerena osetljivost na svetlost, zvuk i mirise. Aura se ispoljava u vidu neurološkog poremećaja koji predhodi glavobolji. Aura je najčešća u poremećajima vida, ređe u vidu trnjenja ekstremiteta, lica , smetnji koncentracije i izgovaranja. Bol se pogoršava fizičkom aktivnošću. Aura ponekad može da se pojavi i bez prateće migrenske glavobolje.

Uzroci nastanka migrenske glavobolje:

 

Iako ne u potpunosti dokazano, smatra se da su uzroci nastanka migrenskih glavolja kombinacija genetskih faktora i okruženja (stres, na primer). Migrene mogu da budu učestao porodični problem. Disbalans hormona u krvi, takođe, predstavlja jednu od glavnih razloga nastanku migrenskih glavobolja, posebno izraženo može biti kod dečaka pri početku puberteta, odnosno i do tri puta učestalije kod odraslih žena nego muškaraca. Pomenuvši pubertet, ista pojava glavobolje ima manje šanse da se desi za vreme trudnoće ali veće šanse pri disfunkciji štitne žlezde itd.

Kada se nastanak migrenske glavobolje pripisuje genetskim faktorima i faktorima sredine, najpre se misli na neurovaskularne poremećaje. Glavna teorija nastanka migrene predstavlja uznemirenost cerebralnog korteksa tj. spoljašnjeg sloja strukture nervnog tkiva mozga i neuredne kontrole neurona bola u moždanom stablu. Međutim, ne utiču samo genetski faktori na nastanak migrene, već i depresija, anksioznost, bipolarni poremećaji kao i mnogi drugi biološki uzročnici.

Genetski faktori:

Istraživanja na blizancima su  pokazala su da i do 50% šansi za nastanak migrenske glavobolje predstavljaju genetski faktori i obično ovakvo stanje podrazumeva pojavu aure pre glavobolje. Takođe, posebna vrsta gena može da poveća rizik za nastanak migrene u znatnoj meri.

Ostali uzročnici nastanka:

 

Sa gledišta fiziološkog aspekta, česti tzv. trigeri su: stres, glad, premor – koji može da izazove i tenzionu glavobolju. Psihološki stres predstavlja većinu uzročnika nastanka glavobolje. Ali i fizičke povrede mogu da potkrepe istu tvrdnju. Čest je nastanak migrene i kod osoba ženskog pola pri pojavi menstruacije, upotrebi kontracepcije, u menopauzi i sl. Pomenuti hormonski uticaji se posebno odnose na migrenske glavobolje bez aure. Takođe je bitno naglasiti da nije tipično za migrenu da se javi u drugom i trećem trimestru trudnoće.

Hrana može da bude jedan od uzročnika, ali jasno objašnjenje ne postoji. Smatra se da neka vrsta hrane utiče negativno na hormone kod pojedinih osoba i da time doprinosi nastanku glavobolje.

Lečenje migrene:

Lečenje migrene se sastoji u primeni profilaktičke terapije i direktnom terapijom migrenskih ataka. Ovo zavisi od broja ataka u posmatranom vremenskom periodu, njihovom intenzitetu i dužini trajanja, kao i intenzitetu autonomnih pratećih događanja (mučnina i povraćanje).

                                                                                                                             ARSIĆ TEODORA I-2