Zatvorene kraniocerebralne povrede – Traumatska oštećenja mozga II

Comotio cerebri – potres mozga

Anatomsko oštećenje moždanih ćelija na nivou moždanog stabla-kraniospinalnog spoja. Gubitak ćelija nije veliki ali pošto se nove ne mogu stvarati smatra se teškom telesnom povredom. To je funkcioni poremecaj,  jer se linije sila pri udaru u lobanju seku kroz strukture moždanog stabla. Otuda i simptomi odgovaraju poremećajima funkcija moždanog stabla:

Manifestuje se:

• Gubitkom svest
• Gubitkom sećanja za kratak period pre udara kao i u toku samo udara (retrogradna amnezija)
• Horizontalni nistagmus jedan je od najkonstantnijih simptoma
• Povraćanjem u mlazu (povraćanje centralnog tipa bez mučnine)
• Poremećaj vitalnih funkcija: ubrzan puls, nizak pritisak,
• Hiporefleksija tetivnih refleksa
• Izražena glavobolja, obliven hladnim znojem

Tegobe traju od nekoliko dana do nekoliko meseci. Ukoliko traju duže, manifestuju se u vidu: glavobolje, vrtoglavice, zujanja u ušima, mučnine, osećaja da je «čas toplo, čas hladno», smetnje koncentracije, strahova, nervoze,… Ovo se naziva postkomocioni sindrom i traje duže ukoliko je povreda bila teža ili ukoliko pacijent i inače ima razne vegetativne tegobe. Ova povreda ne mora ostaviti nikakve posledice.

Contusio cerebri – nagnječenje mozga

Nastaje na dva načina:

1. Udarom predmeta u lobanju koja miruje; udar izaziva ulegnuće kosti, a ispravljanje ulegnuća daje negativni pritisak na mestu udara i tu se formira kontuziono žarište
2. Udarom pokretne lobanje o čvrstu podlogu (pad). Pošto lobanja „odskoči“,tj. krene u suprotnom pravcu, dok mozak još uvek ide u pravcu podloge, na mestu udara nastaje pozitivni pritisak, a na suprotnom negativan. Na mestu udara – pozitivnog pritiska kontuziono žarište je manje, a na mestu negativnog znatno vece (efekat contre coup)

Oštećenje moždanog parenhima može biti:

• fokalno ili difuzno
• kortikalno
• duboko ili
• sa povredom moždanog stabla.

Posebno je teška  kontuzija temporalnog režnja koja je dvovremenska povreda, najpre nastaje traumatsko oštećenje temporalnog režnja a nakon 3 dana naglo pogoršanje zbog traumatske okluzije art.cerebri. Ipak je najčešće  istovremeno reč o komociji i kontuziji mozga, zato se i govori o komociono -kontuzivnom sindromu.

Klinička slika:

• Gubitak svesti  različitog intenziteta (ređe sa očuvanom svešću)
• Žarišna simptomatologija hemipareza, hemiplegija, poremećaj vida, afazija, epileptični napad
• Meningealni znaci – hiperpireksija, rigidan vrat, iritabilnost pacijenta

Za dijagnozu kontuzije mozga neophodan je nalaz kontuzionog žarišta ili klinički znaci difuznog moždanog oštećenja takodje su dokaz kontuzije mozga.
Komplikacije su subarahnoidna hemoragija, subduralna i ekstraduralna hemoragija i intracerebralna hemoragija. Neposredne komplikacije mogu biti i infekcija mozdanica i mozga ako postoji i prelom, kao i epileptični napadi zbog iritacije mozga. Veoma značajna odložena komplikacija je posttraumatski vazospazam. Krv u likvoru i ovde ima patogenetsku ulogu. Zahvaćene su velike arterije na bazi mozga – a.carotis interna, a. cerebri media, a.basilaris. Vazospazam može biti značajan faktor ishoda kod teških povreda glave.

Marija Loncarevic I3