DEZINFEKCIJA

U cilju skretanja pažnje na značaj redovnoga održavanja higijene, kao sastavnoga dela mera prevencije pojava epidemije u javnim ustanovama i društvu, želeli bismo da Vam na jednom mestu pružimo osnovne informacije o primarnim pojmovima iz oblasti dezinfekcije i najčešće korišćenim sredstvima za dezinfekciju . DEZINFEKCIJA predstavlja skup mera i postupaka kojima se unistavaju patogeni i drugi mirkoorganizmi, fizičkim ili hemijskim putem u spoljnoj sredini. Dezinfekcijom se broj štetnih mikroorganizama svodi na bezopasne vrednosti po zdravlje čoveka. INDIKACIONA PODRUČJA DEZINFEKCIJE su : - koža ( operativno polje i ruke hirurga ), - sekreti i ekskreti ( sputum, urin, feces ), - prostorije ( vazduh, tvrde površine, veš ), - voda za piće. UNISTAVANJE MIKROORGANIZAMA SE POSTIŽE :  1. Mehaničkim oštećenjima ( nadzvučne vibracije , hipo i hipertoni rastvori ), 2. Promenom DNK ( jonizirajuće zračenje, UV zračenje), 3. Denaturacijom belančevina ( kiseline i baze, alkoholi, visoka temperatura ), 4. Delovanjem na ćelijsku opnu ( deterdzenti, fenoli ), 5. Delovanjem na reaktivne grupe proteina ( oksidansi, soli teških metala ), 6. Delovanjam na prostetičke grupe enzima( cijanidi, vodonik sulfid). Prema VREMENU DEJSTVA dezinfekcija se može podeliti na : - PREVENTIVNU ( pre pojave oboljenja radi njegovog sprečavanja ), - U TOKU BOLESTI, EPIDEMIJE ( tekuća, stalna za vreme oboljenja - obuhvata sekrete i eksekrete bolesnika,   predmete sa kojima je dolazio u dodir ), - ZAVRŠNU ( neposredno po ozdravljenju ili smrti bolesnika jednokratna dezinfekcija prostorija gde je boravio   i predmeta sa kojima je dolazio u kontakt ). PRIPREMA ZA DEZINFEKCIJU : Pre samog postupka primene dezinficijensa, tratirane površine potrebno je prethodno očistiti od MEHANICKIH I FIZIČKIH NEČISTOĆA. Potom je potreno izvršiti SANITARNO PRANJE tretiranih površina ( na primer toplom vodom pod pritiskom ) te nakon sušenja može se izvršiti tretiranje dezinficijensom. Nakon primene dezinficijensa po potrebi se može vršiti ispiranje tretiranih površina. Kao dezinfekciona sredstva služe :  1. KISELINE : jaki dezinficijensi ali nagrizaju površine koje tretiraju. - Neorganske kiseline : sumporna i borna kiselina, - Organske kiseline : mlečna kiselina. 2. BAZE : više se koriste od kiselina, dezinfekciona moć im zavisi od OH- jona - Krečno mleko, NaOH - natrijum hidroksid, KOH kalijum hidroksid. 3. OKSIDACIONA SREDSTVA : deluju na bazi nascentnog kiseonika, - Ozon, - Hidrogen peroksid ( vodonik peroksid ) H2O2 koristi se u bolnicama za dezinfekciju tvrdih površina. Često se koristi u mešavini sa   kaloidnim srebrom zato što ima manju elergijsku reakciju nego neki drugi dezinficijensi. Kada dođe u dodir sa katalaza enzimom   raspada se na vodu i kiseonik. Upravo taj kiseonik uništava bakterije, - kalijum permanganat najčešće se koristi za dezinfekciju akvarijuma. 4. HALOGENI ELEMENTI : - Hlor se pojavljuje u gasovitom stanju i koristi se najčešće za dezinfekciju bazena a u manjim količinama ( putem specijalnih   dozirajućih pumpi ) dodaje se pijaćoj vodi radi smanjenja štetnih mikroorganizama u vodi, - Hlorni kreč i hlorno mleko, - Hlorid dioksid takođe se upotrebljava za dezinfekciju vode i vazduha ( 2001 god korišćen je za dezinfekciju i dekontaminaciu   zgrada i vazduha u Sjedinjenim Državama nakon terotističkog napada Antraksom ), Belgija ga koristi za dezinfekciju vode umesto   hlora. Relativno je stabilan i retko se koristi u čistom obliku, - Hipohloridi : Natrijum hipohlorid nejčešće se koristi za proizvodnju varikine ( sredstva za izbeljivanje i dezinfekciju rublja ) a koristi   se i za dezinfekciju vodovodnih cevi, mokrih čvorova i septičkih jama. Takođe se koristi i kalcijum hipohlorid i hipobromid kao   dezinficijensi. - Jod se najčešće koristi u okviru drugih jedinjenja ( jodna tinktura ) i poznat je po reakciji sa organskim materijama. Koristi se i kao   dodatak vodi i hrani ali i kao dezinficijens i antiseptik za kožu. 5. ALFATIČNA ORGANSKA JEDINJENJA " ATOMIZERI " : - Aparati za dezinfekciju vazduha aerosolima, - Alkoholi nejčešće etil, metil i izopropil alkohol. Koriste se u dezinfekciji medicinskih površina za smeštaj pacijenata i dezinfekciju   kože i ruku. Brzo isparavaju i ubrzavaju dezinfekciju u kombinacijama sa drugim dezinficijensima. - aldehidi kao što su glutaraldehid i formaldehid ( 3% vodeni rastvor dezinficijens a 1% sapunski rastvor antiseptik ). 6. AROMATIČNA ORGANSKA JEDINJANJA - Fenoli su najčešći sastojak "kućnih sredstava za dezinfekciju". Smatrju se najstarijim dezinficijensom te se otuda i jačina   dezinfekcionog sredstva utvrđuje upoređivanjem sa fenolom tzv. FENOLNI KOEFICIJENT. Najčešće se koristi kao sastavni deo   dezinfekcione formulacije, ima korodivno dejstvo na kožu ali i toksični efekat na osetljivije ljude. *fenol - 1% unistava vegetativne oblike; 0.1% statik, 5% dezinfekcija instrumenata , *hidroksilisani derivati ( rezorcinol, pirokatehol, hidrokinon ) - keratolitik i antimikotik, *hlorisani derivati - snazni dezinficijensi, vrlo toksični, *karbolna kiselina, *metilisani derivat ( krezol ) - dobar dezinficijens, manje toksičan od fenola, sapunski rastvor je oficinalan i zove se lizol. 7. SOLI TEŠKIH METALA *jedinjenja zive - danas se ne koriste zbog svoje toksičnosti, *bakar sulfat - ranije korišćen protiv gljivica, suge, stidnih vasi, *cink oksid - antiseptik, adstrigens, adsorbens u dermatologiji, *aluminijum acetat rastvor - oblog kao antiinflamatorno, adstrigentno i antisepticko sredstvo, *srebro nitrat - 1% rastvor kao antiseptik - kap za oci - FM 8. DETERDŽENTI - KVATERNE AMONIJUMOVE SOLI ( jedinjenja ) biocidi, deluju na alge i određene vrste virusa. Smanjuju površinski napon i narušavaju integritet bakterijske membrane. *Benzalkonijum Hlorid koristi se kao dezinficijens i kao antiseptik. Upotrebljava se za dezinfekciju ruku i lica, tvrdih površina, ulazi u sastva raznih proizvoda za čišćenje. Deluje protiv G+ bakterija, pojedinih virusa( HIV, hepatitis B ), gljiva .U zavisnosti od koncentracije ima i baktericidni i bakteriostatički efekat. Sa povećanjam temperature povećava mu se i dejstvo. *Denatonijum poznat po tome što se smatra najgorčom poznatom mešavinom.Iako mu je obim koncentracije deset naprema milion nekoristi se u opštoj upotrebi zbog svojstva velike gorčine. 9.CEĐ - BAZE OD PEPELA Najčešće se koriste kvaterna amonijum jedinjenja zbog svojstava koja su najbliža teoretski idealnim svojstvim dezinficijensa. Redovno i sistematsko održavanje higijene predstavlja deo preventivnih mera radi sprečavanja pojave bolesti i njihovih epidemioloških razmera. Polazeći od shvatanja da je prevencija uvek bolja od lečenja i leka, skrećemo pažnju da je najbolja prevencija sa kojom svi raspolažemo : REDOVNO ODRŽAVANJE LIČNE HIGIJENE I HIGIJENE OKRUŽENJA KAO I STVARANJE - PRENOŠENJE DOBRIH  HIGIJENSKIH NAVIKA NAŠOJ DECI I GENERACIJAMA KOJE DOLAZE IZA NAS