PLASTIČNA HIRURGIJA

PLASTIČNA HIRURGIJA

Plastična hirurgija predstavlja granu medicine koja se bavi ispravljanjem ili rekonstrukcijom delova ljudskog tela vraćajući im maksimalnu moguću funkcionalnost i normalan izgled. Iako je estetska hirurgija  najpoznatiji oblik plastične hirurgije, plastična hirurgija nije nužno i estetska hirurgija, odnosno ona uključuje mnoge tipove rekonstruktivne hirurgije, hirurgije ruku, mikrohirurgije i saniranja opekotina.

Razvoj plastične hirurgije

Lečenje uz pomoć plastične hirurgije je prvi put spomenuo Edvin Smit Papirus, u transkriptu drevnog egipatskog medicinskog teksta koji datira od vremena Starog carstva od 3000. do 2500. godine p.n.e, gde se spominje operacija polomljenog nosa.

Rekonstruktivne tehnike su prenešene u Indiju oko 800. godine p.n.e. Sushruta je bio lekar koji je imao značajan doprinos na polju plastične hirurgije u 6. veku p.n.e. Postoje pisani dokumenti na osnovu kojih se vidi da je Sušruta radio rekonstrukcije nosa metodom prenošenja kože sa čela. Amputacija nosa je u tom periodu bio način kažnjavanja lopova u Indiji, a osim toga bila je prisutna i kod vojnih invalida. Vertikalni, čeoni kožni režanj, čija je baza bila u predelu glabele, od tada se smatra prvom rekonstrukcijom u medicini, a metoda rekonstrukcije nosa kožom čeone regije se i danas naziva Indijska metoda rekonstrukcije nosa.

U razvoju današnje moderne plastične hirurgije, značajnu ulogu su odigrali britanski doktori koji su putovali u Indiju kako bi prisustvovali rinoplastici koja se izvodila domaćim indijskim metodama.

Ocem moderne plastične hirurgije se generalno smatra Ser Harold Giliz. Ovaj novozelandski otorinolaringolog koji je radio u Londonu razvio je mnoge tehnike današnje moderne facijalne hirurgije tokom brige o vojnicima koji su patili od teškihpovreda lica tokom Prvog svetskog rata.

Etimologija

U terminu plastična hirurgija, pridjev plastična, podrazumijeva preoblikovanje.

Riječ je grčkog porijekla i znači "umjetnost modeliranja".

Rekonstruktivna hirurgija

Rekonstruktivni hirurški zahvati se izvode kako bi se ispravila funkcionalna oštećenja uzrokovana opekotinama i raznim povredama, kao što su: prelomi kostiju lica, urođene anomalije poput zečje usne ili vučjeg ždrijela, stečene abnormalnosti kao što su razne izrasline itd.

Ovakva vrsta hisrurgije se obično izvodi da bi se poboljšala funkcija, ali se može izvesti i da bi se postigao normalan izgled.

Najčešći rekonstruktivni zahvati podrazumijevaju odstranjivanje tumora, saniranje "ružnih" rana, uklanjanje ožiljaka, smanjivanje grudi.

Prema podacima udruženja američkih plastičnih hirurga, broj žena koje su smanjile grudi se za 2% povećao u odnosu na prethodnu godinu. Kod muškaraca se ovaj postupak u 2007. godini povećao za 7 % u odnosu na prethodnu godinu.

U 2012. godini u SAD-u je izvedeno 68.416 ovakvih zahvata.

Neke druge česte rekonstruktivne hirurške metode podrazumijevaju rekonstrukciju dojke nakon mastektomije, rješavanje rascjepa usne i nepca, hirurško zbrinjavanje opečenih, te kreiranje novog vanjskog uha za one kojima urođeno nedostaje.

Estetska hirurgija

Ovakva vrsta plastične hirurgije, podrazumijeva procedure koje se izvode na normalnim dijelovima tijela što za jedini cilj ima poboljšati izgled pacijenta i/ili ukloniti znakove starenja.

U 2014. godini izvedeno je skoro 16 miliona ovakvih zahvata u SAD-u i taj broj je skoro za duplo veći nego na početku ovog vijeka.

                                                                                                                          ARSIĆ TEODORA  I-2