Sremuš (lat. Allii ursinum)

Sremuš (lat. Allium ursinum)

Sremuš (lat. Allium ursinum), poznat kao medveđi luk je samonikla vrsta iz porodice lukova (lat. Alliaceae). Ima veliku hranljivu vrednost, naročito u prvim mesecima proleća. Poznata je samonikla jestiva i lekovita biljka.

Upotreba:

Sremuš se od davnina koristi kao ukusno prolećno povrće i delotvorna lekovita biljka. Mladi, prolećni listovi bogati su vitaminom C i karotinom. Lukovice su znatno siromašnije od listova. Od aktivnih materija sadži aliin (uljastu materiju čija se količina sušenjem smanjuje), malo eterskog ulja (0,07 posto) u kome su alilsulfid, alilopolisulfid, divinilsulfid i sličnog je sastava kao kod belog luka, mineralne materije, sumporne glikozide i dr. 

Upotreba u narodnoj medicini:

Za upotrebu u narodnoj medicini prikupljaju se i koriste: nadzemni deo biljke u svežem stanju (lat. Allii ursini herba recens), koji se sakuplja u proleće, pre nego što biljka procveta i sveža lukovica (lat. Allii ursini bulbus recens) koja se vadi u jesen.

Kod duže upotrebe snižava krvni pritisak i holesterol u krvi. Može se koristiti kod crevnih infekcija želudačno-crevnih bolesti. U našem narodu postoji uverenje da nijedna biljka ne čisti tako dobro sistem za varenje i krv kao sremuš. Ima jako dejstvo na crevne parazite, sprečava infekcijske upale sluzokože creva i odbrana je od gripa i groznice. Pored delovanja na crevni, sremuš povoljno deluje i na kardiovaskularni sistem sprečava aterosklerozu i otklanja nesanicu i nesvesticu. Primenjuje se kod smetnji u varenju hrane i gubljenje apetita.

Upotreba u ishrani:

Kao veoma ukusan i zdrav dodatak jelima koriste se listovi, lukovice, a ponekad i seme. Mladi listovi beru se tokom proleća , od marta do kraja maja. Koriste se, kao i sočne lukovice, kao dodatak salatama , varivima, umacima, čorbama i jelima od mesa, a mogu se jesti i sami , kao prolećna vitaminska salata. Upotrebljava se samo u svežem stanju, jer sušenjem ili dužim kuvanjem gube karakterističan  miris i ukus. Listove treba prikupljati dok su mladi, jer su stariji neprijatno ljuti. Lukovica se može na hladnom očuvati nekoliko dana. Dnevno se može jesti 5-10 svežih lukovica. Kao pikantan začin mogu poslužiti i nezreli plodovi, koji su ljutog ukusa, a na biljci se pojavljuju tokom leta.