Neurohirurgija

Neurohirurgija je medicinska specijalnost i grana hirurgije koja se bavi hirurškim i neurohirurškim lečenjem bolesti lobanje, mozga, kičmene moždine, kičme i nerava.^[1] Sve veći broj bolesti može se uspešno lečiti invazivnim, a poslednjih decenija i minimalno invazivnim metodama zahvaljujući sve većem razvoju tehnike i pomoćnih uređaja za tretman. Međutim uz dobru opremu neurohirurgija, za uspešno funkcionisanje i dalje zahteva dobro poznat standard: dobro hirurškog znanja, bogato stručno iskustva i primenu mikroskopske tehnike, tj. veštinu izvođenja operacija pod mikroskopom sa velikim uvećanjem.

Istorijat

 

Istorija neurohirurgije, kao i istorije medicine, datira iz drevnih vremena. Prve neurohirurške intervencije, trepanacije i operacije mozga bile su i prve intervencije u ovoj oblasti medicine vršene mnogo godina pre naše ere. Iskopane lobanje sa veštačkim otvorima, starih Egipćana, Indusa, Inka, Peruanaca, Ukrajinac, Balkanaca itd, na neki način dokazuju da su na lobanje probijane u cilju lečenja. Iako je smrtnost operisanih osoba bila velika, postoje svedočenja da su pojedinci preživeli operaciju. U pojedinim slučajevima lobanje su imale trepanacione otvore, načinjene iz ritualneih razloga, a na drugima, koje su bile u većini, iz medicinskih razloga. Kod ovih lobanja trepanacioni otvori su nakon neurohirurške intervencije zatvarani zlatnim ili srebrnim pločicama, ili odlubljenom kosti koja je vraćena na svoje mesto.
Tragovi trepaniranja otkriveni su i na praistorijskim lobanjama na lokalitetima u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, Africi, Aziji. Ne može se sa sigurnošću utvrditi od kada se trepaniranje lobanje praktikuje. Sima Trojanović piše da su ovu metodu u Evropi prvi praktikovali antički Grci, tj. da se trepaniranje, koje je u antičku medicinu uveo Hipokrat, vremenom prenosilo i širilo na susedne teritorije. Naime Hipokrat je opisao ne samo bolesti lobanje i mozga, već je u svojim delima naveo i u kojim slučajevim se rade „traumatske povrede mozga“, npr. kod epilepsije, iznenadnog slepila itd.
U periodu Rimskog carstva, kada se medicina brže razvijala, Celz je detaljno opisao anatomiju mozga, kičme, kranijalnih nerava, ganglija. A Galen je opisao i objavio podatke o trepanaciji lobanje kod lečenja tumora i krvarenja u mozgu.

Pretpostavlja se da je prve smernica u neurohirurgiji dao Berengario Di Kapri, u svojim Raspravama koje su objavljene u Bolonji 1518. godine. Ovaj rad njen autor prevashodno je posvetio uspešnom lečenju preloma potiljačne kosti

Podela neurohirurgije na oblasti

Neurohirurgija se uslovno može podeliti na sledeće oblasti:

• Neurohirurgija povreda glave i mozga
• Neurohirurgija tumora mozga
• Neurohirurgija bolesti krvnih sudova mozga
• Neurohirurgija bolesti kičmene moždine i kičmenog stuba
• Neurohirurgija povreda i bolesti nerava
• Neurohirurgija urođenih anomalija nervnog sistema
• Neurohirurgija bola
• Neurohirurgija infektivnih procesa u nervnom sistemu
• Funkcionalna ili sterotaksička neurohirurgija
• Dečija neurohirurgija

Nevena Vukojevic I-2