TRIPOFOBIJA

Tripofobija: simptomi, uzroci

Ako pomislite na fobiju verovatno mislite na strah od skučenog prostora, zmija, paukova, visine. Veoma mali broj vas je čuo za strah od šupljina ili takozvanu tripofobiju.

Tripofobija se definiše kao neracionalan  strah od organskih šupljina, pre svega strah od velikog broja malih šupljina ili stvari i organizama koji na sebi maju veliki broj šupljina. Svaki uzorak stisnutih šupljina može izazvati strah.

Sam pojam tripofobija je nastao pre malo više od deset godina a nastao je kombinovanjem dve reči: trypa što znači šupljina i phobos što znači strah. Tripofobija još uvek nije definisana kao oboljenje pa se ne može naći u međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB10 koji se koristi u Europi kao ni u američkom ICD-V.

Zavisno o okidaču koji uzrokuje napade anksioznosti ili panike postoji nekoliko tipova tripofobije:

1. Kod nekih ljudi čak i posuda sa osušenim cvećem i začinima koja se može korititi kao osveživač u sobi može izazvati napade. Uzrok za to je čest uzorak šupljina i semenki koje se često vide na cveću
2. Neke ljude je strah od šupljina koje se normalno javljaju na kamenju, u zemlji
3. Slike crva ili insekata kako kopaju kroz voće ili povrće mogu služiti kao okidač za napade
4. Tripofobija može biti uzrokovana čak i slikama zbijenih malih objekata ili šupljina
5. Sir, saće, šupljine u mesu ili nekoj drugoj hrani takođe mogu izazvati napad
6. Jedna od najtežih slika koju osobe koje pate od tripanofobije mogu zamisliti je slika crva kako kopa kroz ljudsku koži ili stvarna slika obolelog od boginja.

Način nastanka tripofobije

Otkako je počela priča o tripofobiji počela su se raditi ispitivanja kojima se pokušava otkriti zašto neki ljudi reaguju nelagodno na pojavu više rupa na malom prostoru.

Neki zdravstveni radnici smatraju da se tripofobija može objasniti time što nas slike koje izazivaju strah podsećaju na bolest. Takođe je moguće da ovakvi uzorci uzrokuju pojavu simptoma zbog toga što nas podsećaju na obrazce geometrijskih oblika koji se mogu videti na životinajma kao što su zmije, pauci, bube.

Ipak još uvijek nije doviljno istražena ova tema da u potpunosti objasni ovu reakciju. Ali izgleda da slike šupljina na prirodnim i biološkim materijalima i podlogama kao što je ne primer koža izazivaju znatno teže reakcije i napade nego slike šupljina recimo na zemlji.

Uzroci tripofobije

Iako je pravi uzrok nastanka tripofobije još uvijek nepoznat, poznato je da se tripofobija javlja rano u detinjstvu i traje do odraslog doba. Najčešće vremenom polako slabi. Najverovatnije nastaje kao kombinacija unutrašnjih i spoljašnjih činioca.

Većina fobija nastaje bez ikakvog očitog razloga. Neke mogu biti uzrokovane traumatskim događajem iz prošlosti ali neke mogu biti i povezane sa okruženjem u kojem je osoba odrastala. Kod nekih fobija postoji genetska povezanost.

Ali ni za jedan od gore navedenih razloga nije dokazana povezanost sa razvojem tripofobije.Evolucionarna teorija pokušava objasniti tripofobiju na način da se ona razvija kao posledica potrebe čoveka da izbegava kontakt sa za njega opasnim životinjama.

Većina tih životinja na sebi ima geometrijske šablone koji upozoravaju druge da ih izbjegavaju. Geoemtrijski šabloni koji izazivaju simptome kod tripofobije su slični šablonima na tim životinjama.

Uopšteno skup bilo kakvih šupljina ili ispupčenja na malom prostoru može izazvati nelagodu kod osoba koje pate od tripofobije. Kod nekih osoba će i sama tekstura materijala na kojima se nalaze ti oblici imati veliki značaj na jačinu simptoma.

Tripofobiju najčešće izazivaju šupljine u živim organizmima kao što su ljudska i životinjska tkiva, biljke; šupljine u hrani, prirodno formirane šupljine u stenama i drugim geološkim strukturama; šupljine napravljene od  srtane živih organizama.

Neki od najpoznatijih okidača za napad tripofobije su : semenke cveća lotosa ili fotošopirane slike semenki lotosa na ljudskoj koži, slike rađanja surinamske žabe, uklanjanja gusenica iz kože, male šupljine u stenama, slike smrznutog graška, rupe u betonu, pore kože, slike koštane srži, osinjak, mravinjak, rupe u testu, vene u mesu.

Iako još uvek nisu otkriveni tačni mehanizmi koji dovode do pojave tripofobije neki od najvjerovatnijih su :

1. Duboki emocionalni problemi . Neki okidači se povezuju sa događajem iz djetinjstva koji je ostavio dubok trag. Na primer nakon ujeda ose koža zna jako oteći pa su sve pore na koži izuzetno velike
2. Ova teorije je već objašnjena gore u tekstu.
3. Neki okidači podsjećaju na oboljenja kao što su boginje
4. Moguće je da se strah od određenog objekta ili osobe prenese i iskaže kao strah od šupljina
5. Osobe koje se plaše zmija ili škorpija se mogu plašiti i šupljina jer se ove životinje skrivaju u njima
6. Moguće je i da povezujemo šupljine sa opasnošću ukoliko smo bili svjedoci pada u rupu

Simptomi tripofobije

Osoba koja pati od tripofobije može imati jedan od dva tipa reakcije na sliku sa uzorkom velikog broja rupa na sebi. Može gledati tu sliku određeni vremenski period i onda može početi razmišljati da pokrije ili ukloni tu sliku. A drugi, ekstremniji tip je pojava simptoma na sam pogled na takvu sliku.

Neki ljudi prvo što osete je da im se koža ,,naježila" nakon što vide sliku koja je poslužila kao okkidač napada. Zatim mogu da osećaju kako im ta slika stalno prolazi ispred očiju što polako dovodi do pogoršanja simptoma, a ponekd i do napada panike.

Javlja se nelagoda i anksioznost. Osoba može imati osećaj da se približava neka opasnost po nju. Ubrzavaju se otkucaji srca i osoba se teško koncentriše na druge stvari i zadatke pred sobom. Može nastati i gubitak koordinacije, mučnina, povraćanje, vrtoglavica, pojačana nervoza.

Kod drugih osoba može doći do povećanja agresivnosti i želje da se uništi okidač koji je doveo do napada ili može se javiti potreba za plakanjem. Kod velike većine se javlja odbojnost prema okidaču.

Neki će se fizički pomaći što dalje od izazivača tripofobije, drugi će okrenuti glavu na drugu stranu da ga ne gledaju. Često se javlja osjećaj svraba kože, mogu imati osjećaj da im nešto gmiže po koži.