Tetanus

                          Tetanus

Tetanus je akutno oboljenje izazvano toksinima bakterije klostridijumtetani (Clostridium tetani). Klostridija tetanusa proizvodi jak neurotoksin, tetanospazmin, koji se vezuje za receptore nervnih ćelija i sprečava prenošenje inhibitornih signala iz malog mozga na mišićne motorne neurone. Kao posledica se javlja pojačana mišićna aktivnost u vidu grceva i povećan misicni tonus.

 Misićni grčevi pacijenta obolelog od tetanusa.Slika Čarlsa Bela,1809.

Tetanus je izazvan tetanospazinom, toksinom bakterije klostridijum tetani. To je relativno krupna, gram pozitivna, bakterija veličine 3-8 μm, štapićastog oblika. Klostridije su anaerobne bakterije i nalaze se svuda, posebno u zemlji i crevu čoveka. U nepovoljnim uslovima grade spore. Klostridija tetanusa poseduje treplje pomoću kojih se kreće.

Nakon povrede dolazi do naseljavana rane raznim bakterijama, između kojih je i klostridija tetanusa, koja je široko rasprostranjena. Ukoliko u rani postoje anaerobni uslovi dolazi do razmnožavanja ove bakterije i proizvodnje toksina, tetanospazmina. Tetanospazmin dolazi putem nervnih vlakana ili krvi do prednjih rogova kičmene moždine gde ispoljava svoje dejstvo. Ovaj toksin blokira oslobađanje inhibitornih neurotransmitera:: GABA i glicina, što za posledicu ima povećanje mišićnog tonusa i nekontrlisane mišićne kontrakcije u vidu grčeva izazvanih optičim i akustičkim dražima. Simptomi se najpre javljaju na mišiću maseteru koji učestvuje u žvakanju u vidu povišenog tonusa i grča ovog mišića-trizmus. Zatim sledi ukočenost vrata i mišića leđa. Usled grča mišića lica javlja se sardonični (iskeženi) osmeh (risus sardonicus). Postoje i problemi sa gutanjem, ili sa disanjem ukoliko dođe do grča mišića grkljana ili dijafragme. Na kraju dolazi do toničnih kontrakcija celokupne muskulature trupa-opistotonus. Usled siline mišićnih kontrakcija može doći do istezanja i pucanja tetiva, preloma kostiju... Telesna temperatura obolelih je takođe povišena, krvni pritisak može biti povišen i mogu se javiti poremećaji rada srca. Svest je očuvana.

Novorođena deca neimunizovanih majki mogu takođe da obole od ove bolesti, ukoliko se pupčana vrpca preseče kontaminiranim instrumentima u nesterilnim uslovima.

Zahvaljujući vakcinaciji (difterija-pertusis-tetanus DTP) bolest je postala ređa. Ukoliko dođe do težih povreda 5 i više godina nakon vakcinacije, potrebno je primiti osvežavajuću dozu vakcine.

U našoj zemlji, morbiditet tetanusa je znatno smanjen sprovođenjem sistematske imunizacije dece i omladine, čime je starosna granica obolelih pomerena iznad 60 godina. Kod delimično vakcinisanih osoba moguća je lakša slika bolesti.

Jovana Zlatar l1