Dojka (Mamma)

        Dojka(mamma) je karakteristična žlezda za ženski pol, a nalazi se na prednjoj strani grudnog koša. Kod razvijene dojke žena postoje različiti oblici, kao i različiti položaji na grudnom košu. Obično postoje četiri morfološka tipa dojke:

1. Spljošteni oblik sa velikom površinom baze, a malom visinom dojke
2. Oblik polukugle gde je površina baze otprilike jednaka visini(evropski tip)
3. Kruškoliki oblik kod koga je visina dojke veća od promera baze
4. Takozvana "ciganska" dojka čiji je oblik takođe kruškoliki, ali je bradavica dojke upravljena prema dole.

       Dojka žene je složena, parna tubulo-alveolarna žlezda izgrađena od 20 do 25 pojedinačnih žlezda. Svaka od njih zajedno sa vezivnim i masnim tkivom izgrađuje po jedan režanj. Režnjevi su međusobno odvojeni gustim vezivnim tkivom u obliku pregrada. Svakom režnju dojke pripada jedan glavni odvodni kanal (dictus lactiferus) koji se završava levkastim proširenjem na bradavici dojke. Unutar režnjeva glavni odvodni kanal se deli u veći broj manjih odvodnih kanala. U najmanjim režnjićima odvodni kanali prelaze u terminalne delove mlečne žlezde, u tzv. sekretorne alveole. Bradavica dojke (mamilla mammae) i pojas koji je okružuje (areola mammae) pokriveni su nežnom i izrazitije pigmentovanom kožom. Ostala koža koja pokriva dojku uvek je tanja od kože trupa.
 
       U toku trudnoće znatno se povećavaju žlezde dojke, a smanjuje vezivno tkivo. Promene nastaju zbog dejstva ovarijalnih hormona, a postaju vidljive od drugog meseca trudnoće. U drugoj polovini trudnoće dovršen je razvoj alveola i pomalo se javljaju prvi znaci sekrecije.

       Ogromne količine estrogena i progesterona koje placenta luči tokom graviditeta uzrokuje rast i grananje sistema kanalića dojke, a u isto vreme se povećava količina strome i u nju se talože velike količine lipida. Da bi bio potpun efekat dejstva estrogena na dojke, potrebna je i umerena količina hormona rasta iz prednjeg režnja hipofize. To znači, da se pod sinergičnim dejstvom progesterona i hormona rasta edenohipofize pospešuje razvoj sistema režnjića i alveola u dojci, što čini da one rastu i razvijaju, tj. da stiču svojstva sekretorne žlezde.

       U daljem razvoju dojke, nesumnjivo najznačajnija je uloga prolaktina, hormona prednjeg režnja hipofize, koja dovodi do lučenja mleka(laktacije), kada se dete rodi. On se luči u malim količinama u toku cele trudnoće i potpomaže konačnom razvoju dojki kako bi mogle izlučivati mleko.

Osim prolaktina potrebna su još tri hormona koji ne deluju specifično na dojku, već samo potpomažu njenom razvoju, a to su፡ tireoidni hormon, kortikosteroidi i insulin.

       Krajem trudnoće, grudi su potpuno spremne za dojenje, ali dok se dete ne rodi, izlučuje se svega nekoliko milimetara  tečnosti dnevno koju nazivamo kolostrum. To je posebni sekret koji se izlučuje pre trudnoće, a razlikuje se od mleka i sadrži leukocite, limfocite, epitelne ćelije, delove ćelija, tzv. kolostrum telašca i istu količinu proteina i ugljenih hidrata-laktoze, kao mleko, ali nema lipida, po čemu se razlikuje od mleka. Maksimalna količina kolostruma je za oko 100 puta manja od proizvodnje mleka, a koja će uslediti za dva-tri dana posle porođaja, kada dojke počnu izlučivati obilne količine mleka. Sekrecija mleka počinje pod uticajem prolaktina, a njena količina zavisi od፡ prokrvljenosti žlezde, nervnih impulsa, nadražaja bradavice, načina ishrane žene i genetskih faktora.

Mleko kod nekih žena može trajati čak i godinu dana, a to zavisi od toga da li se redovno mleko odstranjuje iz majčinih dojki (sisanjem ili izmuzivanjem). Ukoliko se to ne dešava, prestaje lučenje prolaktina i majka ne može više imati mleka nakon jednu-dve nedelje.

Razvoj dojke može biti poremećen ukoliko se dojka uopšte ne razvije (amastia). Ako su dojke abnormalno malene, govori se o mikromastiji ili hipoplaziji. I bradavica može biti sitna, pljosnata ili čak uvučena. 

Kod povećanog stvaranja tkiva dojke se javlja makromastija ili masivna hipertrofija dojke. Razlikuju se dva tipa makromastije፡ 

1. onaj koji nastaje u pubertetu 
2. onaj koji nastaje u graviditetu

Pubertetna makromastija može dostići ogromne razmere, dojke budu veće od glave čoveka, mogu visiti do simfize i ispod nje. Funkcionalna aktivnost takve dojke nije povećana, čak se dešava da takve osobe nakon porođaja nemaju mleka. Uzrok bolesti nije poznat i predpostavlja se da je u vezi sa poremećajima funkcije endokrinih žlezda. Takve bolesnice obično pate od izostanka menstruacije-amenoreje (amenorrhea).

Graviditetna makromastija (hipertrofija) javlja se u prvim nedeljama graviditeta i razvoj je brz, grudi mogu postati ogromne, svaka kao dve glave. Javlja se nenormalna reakcija tkiva na hormonalne nadražaje. Graviditetna makromastija se razlikuje od pubertetne, jer ne ostaje trajno, već grudi atrofiraju nakon porođaja, a takođe, iako su ogromne veličine, grudi izlučuju manje mleka.
Treća vrsta makromastije nastaje pre puberteta i u vezi je sa pojačanim izlučivanjem estrogenih hormona.

I kod muškaraca se dešava da jedna ili obe dojke budu povećane i da poprime izgled dojki devojke u pubertetu. Uvećanje dojki, kao poremećaj, može da bude i manje izraženo. To stanje uvećanja dojki kod muškaraca naziva se ginekomastija. Ona se može javiti u bilo kom delu života, ali češće je imaju stariji muškarci ili mali dečaci. Neki od bolesnika imaju tumore testisa ili tumore hipofize.
Drugi bolesnici od ginekomastije imaju atrofične testise ili bolesnu jetru (cirozu jetre) ili su to osobe kojima je odstranjena prostata. Sve to govori da je ginekomastija posledica deficita androgenih hormona(hormona muških polnih žlezda). Ginekomastija može biti nasledna.

Nađa Femić I5