Škola i obrazovanje Rimljana

Rimljani su smatrali da vaspitanje dece je jedan od najsvetijih dužnosti starešine porodice (pater familias). Oko sedme godine, kao i danas, deca su kretala u školu (ludus litterarius) u kojoj se učilo čitanje, pisanje i računanje. Učitelčji (magistri) su često bili Grci, a cene njihovih usluga zavisile su od ugleda koji su uživali. Decu iz bogatijih kuća do škole je pratio rob kome je to bilo glavno zaduženje (paedagogus) a torbicu (capsa ili crinium) u kojoj je bio pribor za pisanje i užina, nosio je drugi rob (capsarius). Časovi su se održavali pod vedrim nebom ili pod portikom u jednostavnoj prostoriji (pergula), koju je sam učitelj opremao. U učionicama su nekada stajala i poprsja (imagines) poznatih pesnika. Oko 16. godine mladići su postajali punoletni i simbolično su oblačili togu za muškarce (toga virilis). Mladići iz dobrih kuća besedničke veštine učili su kod učitelja govorništva-retora (rhetor).