U skladu s međunarodnom klasifikacijom bolesti MKB-10 dijagnoza „narkomanija“ ili „alkoholizam“ može se postaviti ukoliko postoji tri i više simptoma koji se pojavljuju kod osobe nekoliko puta godišnje ili stalno tokom mesec dana:
- jaka potreba (želja) za alkoholom/narkoticima koju je teško savladati;
- gubitak kontrole u konzumiranju alkohola/narkotika, bezuspešni pokušaji da se njihova upotreba smanji ili kontroliše;
- stanje apstinencijalnog sindroma pri kojem se alkohol/narkotici uzimaju u cilju olakšanja ili otklanjanja simptoma krize;
- rast tolerancije na efekte alkohola/narkotika, što se ispoljava potrebom da se doze supstance povećavaju radi dostizanja željenog efekta;
- progresira zaokupljenost upotrebom supstance, usredsređenost misli i postupaka oko upotrebe alkohola/narkotika, upotreba supstance sa nepoznatim ljudima i u samoći;
- nastavljanje sa upotrebom alkohola/narkotika bez obzira na očigledne znakove štetnih posledica
Na taj način, ukoliko se susrećete sa situacijom da neko od vaših bližnjih sve češće upotrebljava bilo kakvu psihoaktivnu supstancu, bez nje postaje nervozan, razdražljiv, depresivan, ne može bez supstance da se kontroliše, spreman je na konflikte ili prevaru da bi došao do supstance, a stanje opijenosti mu postaje najvažniji cilj – znači potrebno je da se obrati stručnjaku za pomoć.
KAKO SE POSTAJE ZAVISTAN OD NARKOTIKA? ZAŠTO LJUDI UNIŠTAVAJU SVOJ ŽIVOT?
Problemi sa zavisnošću od alkohola, narkotika, preparata sa jakim dejstvom nisu sudbina samo slabih, neobrazovanih ljudi, nesrećnika ili kriminalaca. Često na konsultacijama čujemo kako roditelji kažu: „On je bio dobar učenik, dobar sin, bavio se sportom... Ne razumemo zašto se odjednom tako promenio, da osim narkotika njega ništa drugo ne interesuje“. Ovo nije krivica roditelja, to je pogubna snaga narkotika od koga ništa jače praktično ne postoji. Navikavanje na heroin događa se nakon 8-10 uzimanja. I već nakon toga ne možeš da budeš ravnodušan prema ovom prašku. Budiš se s mišlju kako da ga nabaviš i ovaj osećaj je sličan gladi i žeđi, potčinjava sebi celu ličnost čoveka i veoma ga je teško kontrolisati. Zbog toga mnogi ljudi probaju narkotike iz radoznalosti, primer su im drugovi i ne razmišljaju o posledicama zavisnosti koje će ga kroz par godina pretvoriti u besprincipijelno biće koje održava jedino pomisao kako da uzme narkotik.
NAPREDOVANJE BOLESTI ZAVISNOSTI. MOŽE LI ČOVEK SAM DA SE ZAUSTAVI?
Nažalost, svaka zavisnost predstavlja oboljenje koje progresira. U toku bolesti dolazi do poremećaja svih fizioloških, bioloških, metaboličkih procesa. Osoba se oseća normalno, prijatno samo pod dejstvom supstance – čim prestane dejstvo supstance organizam oseća ovaj nedostatak i signalizira da mu je potrebna nova doza „goriva“ i pojavljuju se simptomi apstinencijalne krize. Ovo je takozvana fizička zavisnost. Osim toga dolazi do promene u psihi – čovek menja svoja moralna načela (obmanjuje, sve žrtvuje zbog narkotika, gubi interesovanja za druge stvari). Ruše se voljni mehanizmi – ujutru je odlučio jedno, uveče se predomislio. Takva je priroda bolesti, upravo zbog toga što je čoveku teško da sam ostavi narkotike.
Tašana Urošević 1/4
Нема коментара:
Постави коментар