Игре у цирку

Игре у цирку (ludi circenses) биле су много популарније од позоришних представа. У подножју између Палатина и Авентина налазио се најстарији и највећи цирк, Circus maximus који је могао је да прими 150 000 посетилаца. Било да се радило о витешким борбама на коњима или о акробатским вештинама коњаника, публика је уживала у таквој врсти забаве. Ипак, у цирку су се најчешће одвијале трке кочија које су се звале bіgае, trigае или quadrigae (зависно од тога да ли су у њих била упрегнута два, три или четири коња). Редослед квадрига на стази одређивао се коцком. Да би ублажили повреде при евентуалном паду, кочијаши (aurigae, agitatores) су носили и шлемове, а бедра и ноге обавијали су завојима. У царско доба носили су тунике одређене боје. Навијачима (iubilatores) те боје биле су важније од боја неког данашњег спор клуба. Наиме, навијање за кочије ове или оне боје значило је извесно идеолошко определјенје, такорећи одређен политички став Бели и Црвени били су опозиција царству и временом су губили значај: Зелени су имали наклоност цара и народа, а  Плави сената и аристократије. Између Плавих и Зелених владало је право ривалство, будући да је победнику приписивана симболичка политичка надмоћ. Популарност кочијаша била је огромна, сразмерна њиховим хонорарима, и слична оно коју данас имају звезде из света спорта. Људи су украшавали куће њиховим сликама. Песнити су певали о њиховим победама.