Zujanje u ušima

Zujanje u ušima

Zujanje nastaje kada se desi neka od prepreka u prenosu zvuka od spoljne sredine do centara za sluh u kori velikog mozga. Na nivou slušnog kanala to može biti nakupljanje ušne masti (cerumena). U srednjem uhu to može biti upala, otoskleroza, oboljenje Eustahijeve tube, sekret u uhu. 

U unutrašnjem uhu gde je i najveći broj uzroka mogu biti oštećenja završnih delova slušnog živca (staračka nagluvost, akustična trauma, akutna nagluvost,Menierova bolest). 

Na daljem putu do centra u mozgu, mogu se naći mnogi uzroci: tumori slušnog živca,multiplaskleroza, posledica povreda glave, vaskularna oboljenja, hipertenzija.

Vrste šumova

Šumove delimo na jednostrane i obostrane, a zatim na akutne i hronične. Hronični se dalje dele na ''kompenzovane'' kada ih pacijent solidno podnosi i ''dekompenzovane'' kada su nepodnošljivi i utiču na san, rad, raspoloženje, volju za životom.

Lečenje

Lečenje se sprovodi na nekoliko načina:

1.       Prema uzroku, kada se uzroci uklanjaju i time zujanje nestaje;

2.       Lekovima za podsticanje cirkulacije;

3.       U hiperbaričnoj komori - kod naglog gubitka sluha i zujanja;

4.       Tinitus ponekada predstavlja psihičko opterećenje i tada se leči antidepresivima;

5.       Ponekad se koristi i tinnitus maskeri koji proizvode prijatne i sigurnije šumove;

6.       Slušnim aparatima koji pojačavaju šumove iz okoline;

7.       Tehnika potiskivanja ili tinnitus retrening terapjia koja se zasniva na činjenici da je slušni sistem postavljen tako da ne registruje sve zvukove iz okoline – selektuje ih (npr. zvuk frižidera, ili sata).

                  Jovana Zlatar    I1