Zdravac

Здравац

Из Википедије, слободне енциклопедије

Здравац
Geranium macrorrhizum
Таксономија
Царство:	Plantae
Одељак:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Geraniales
Породица:	Geraniaceae
Род:	Geranium
Врста:	G. macrorrhizum
Биномијална номенклатура
Geranium macrorrhizum L.

Здравац или питоми здравац (лат. Geranium macrorrhizum) је биљка из породице здраваца (Geraniaceae). Природни ареал здравца су југоисточни Алпи и Балкан.^[1]

Опис биљке

Цвет гајеног здравца

Зељаста, вишегодишња биљка усправног стабла високог до 40 cm. Листови су на дугачким дршкама и са лискама издељеним на крупне режњеве. Цветови јасно уочљиви са црвеним до тамноцрвеним круничним и шиљатим, јајастог облика чашичним листићима. Ризом је добро развијен, крупан (macros= крупан) дужине 10-15 цм, са љуспастим залисцима и косо постављен.

Хемијски састав

Ризом (Geranii macrorrhizi) и надземни део (G. herba)
Ризом садржи:

• највише танина (и до 20%),
• флавоноиде,
• пектине, гуме,
• етарско уље итд.

Етарско уље се приликом сушења биљке брзо губи па је зато најбоље употрбљавати свежу биљку. Има специфичан, јак и пријатан мирис који подсећа на неку мешавину руже и мускатне жалфије. Због тога се етарско уље све чешће користи у козметици. Гаји се као украсна биљка у вртовима и баштама.

Лековито дејство и употреба

Здравац се пре свега користи у народној медицинии то за смиривање упале коже и слузокоже управо захваљујући присуству високог садржаја танина. Помаже код несанице тако што успорава активности и продужава сам сан. Као благо умирујуће средство делује на нервни систем и смирује нервозу срца.