Srčani udar ili infarkt miokarda (MI, ili akutna miokardijalna infarkcija, AMI) jedna je od manifestacija ishemijske bolesti srca (uz stabilnu/nestabilnu anginu pektoris i ishemijsku kardiomiopatiju i naprasnu srčanu smrt uzrokovanu ishemijom) koje je najčešći uzrok smrti u zemljama sa visokim standardom. Najčešći simptom je bol u grudima ili nelagodnost koja može da pređe u ramena, ruke, leđa, vrat, ili vilicu. Bol se često javlja u centru ili na levoj strani grudi i traje nekoliko minuta. Ponekad se neprijatnost oseća kao gorušica. Drugi simptomi mogu da obuhvataju kratkoću daha, mučninu, osećaj slabosti, hladni znoj, ili osećaj umora. Oko 30% ljudi ima atipične simptome, pri čemu je pojava takvih simptoma češća kod žena.Među onima preko 75 godina starosti, oko 5% je imalo MI sa malo ili bez istorije simptoma.MI može da uzrokuje zatajenje srca, aritmiju (uključujući ozbiljne tipove),kardiogeni šok, ili srčani zastoj.
Najnaprednije industrijske zemlje najviše su pogođene ovom bolešću, a to su SAD iUjedinjeno Kraljevstvo. U Evropi najveći procenat ovog oboljenja ima Finska, a i u Srbiji ova bolest je najčešći uzrok smrti. Najjače ugroženi krajevi su sa višim standardom, a to su: uža Srbija, a posebno Vojvodina. Najmanja učestalost ovog oboljenja je na Kosovu.
Anatomija srčane (koronarne) cirkulacije
Kako je srčani mišić (miokard) pumpa koja neprestano radi, od velike je važnosti da bude stalno snabdevena dovoljnom količinom krvi. Krv koja ispunjava srčane šupljine pripada funkcionalnom krvotoku i ne može ishranjivati zidove srca. Zato mišićni sistem srca poseduje poseban krvotok ili srčanu (koronarnu) cirkulaciju koja se sastoji odarterija, arteriola, kapilara, venula i vena. Na srčanu cirkulaciju otpada oko 5 do 10 % minutnog volumena srca, što obezbeđuje protok kroz srčane krvne sudove od 250 do 350 sm³ krvi u minuti, za vreme mirovanja. Ova količina (volumen) krvi naziva sekoronarni protok, koji u toku naporanog mišićnog rada može da se uveća za 4 do 5 puta.
Normalna koronarna cirkulacija je glavni preudslov za pravilan i nesmetan rad srca. Srčanu (koronarnu) cirkulacija čini arterijski i venski sistem krvnih sudova.
Srcana arterijska cirkulacija (oznacena crvenom bojom)
Arterijski sistem srca čine desna i leva srčana (koronarna) arterija (lat. a. coronaria dextra et sinistra). Ove arterije sa na svojim krajevima granaju u arteriole. Arteriole se zatim granaju u veliki broj kapilara. Srčane arterije izlaze iz početnog dela uzlazne aorte, iz sinusa polumesečastih listića aortnih zalistaka. Broj srčanih arterija može izuzetno varirati; tako npr. cirkumfleksna grana (lat. ramus circumflexus) leve srčane grane može formirati zasebnu arteriju iz levog sinusa uz otvor za levu srčanu arteriju.
Нема коментара:
Постави коментар