Врба (salicis cortex) 

Врба је назив за биљке из рода Salix. Постоји око 350 врста врбе, различитих животних форми — најчешће је у питању дрво, мада може имати и форму жбуна, или приземне биљке. Кора стабла је сива и испуцала. Гране су танке и доста савитљиве, мада често долази до ломљења грана због њихове кртости. Лист је углавном узак и зашиљен на врху, тамнозелене боје на лицу и нешто свјетлији на наличју.

Врба
Жалосна врба
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Malpighiales
Породица:	Salicaceae
Род:	Salix
врсте
Salix acutifolia Salix alaxensis - Аљаска врба Salix alba - Бела врба Salix alpina Salix appendiculata - Крупнолиста врба Salix arbuscula Salix arbusculoides Salix arctica Salix atrocinerea Salix aurita - Уваста врба Salix babylonica - Жалосна врба Salix bakko Salix barrattiana Salix bebbiana Salix boothii Salix bouffordii Salix brachycarpa Salix cacuminis Salix candida Salix caprea - Ива Salix caroliniana Salix chilensis Salix cinerea - Барска ива Salix cordata Salix daphnoides - Пепељкаста врба Salix discolor Salix eastwoodiae Salix eleagnos - Сива врба Salix eriocephala Salix exigua Salix foetida Salix fragilis Salix geyeriana Salix glauca Salix hainanica Salix helvetica Salix herbacea - Зељаста врба Salix humboldtiana Salix humilis Salix interior Salix kusanoi Salix lanata Salix lapponum - Лапландска врба Salix lasiandra Salix lasiolepsis Salix lucida Salix matsudana Salix mucronata Salix myrsinifolia Salix myrsinites Salix nigra Salix pedicellaris Salix pentandra Salix petiolaris Salix phylicifolia Salix planifolia Salix polaris Salix pseudo-argentea Salix purpurea - Ракита Salix pyrifolia Salix repens Salix reticulata — Мрежаста врба Salix retusa - Туполисна врба Salix rosmarinifolia - Рузмаринолисна врба Salix salicicola Salix scouleriana Salix sericea Salix serissima Salix sitchensis Salix tetrasperma Salix thorelii Salix triandra - Бадемаста врба Salix viminalis - Кошарачка врба Salix waldsteiniana

Врба је дводома биљка — постоје мушке и женске биљке, које носе једнополне цветове. Плод садржи многобројна семена која се лако расејавају, а која сазревају понекад и истовремено са цветањем.

Расте обично на влажним подручјима, уз реке или на мочварној подлози.

Врба посједује и лековита својства. Њена кора се од давнина користи за прављење чаја који ублажава болове и поспешује излучивање отровних материја из организма. Осим коре користе се и младице са пупољцима на врху.

Лековита својстваУреди

Данас се користи кора беле врбе (Salix alba), док је у прошлости било популарно лишће за домаћу израду лекова. Кора се сакупља када почну сокови, у рано пролеће. Од ње се праве тинктура, екстракт, прах или чај. Најважнији састојак коре је салицин. Врба је међу првим научно истраженим биљкама. Још у XIX веку је француски хемичар Лерокс извукао активни састојак из коре врбе и назвао га салицин, а од 1852. године салицин се производи синтетички да би 1899. године био произведен први аспирин.

Сличан састав имају и сродне врсте Salix caprea (ива) и Salix purpurea (ракита, црвена врба) па се могу употребљавати у исте сврхе.

Кора се препоручује против многих стања упале, укључујући ту и реуму и артритис(костобоља). Помаже при снижавању телесне температуре и стању грознице. Ослобађа од неуралгије, главобоље и осталих општих болова. Благи горки укус је особина која јој омогућава дејство стимуланса система за варење па се користи код гастро обољења.

Због садржаја салицина треба водити рачуна да не дође до предозирања, дакле строго придржавање у количини и дужини употребе (не дуже од 3-4 недеље). Особе преосетљиве на аспирин и оне код којих је чир активан не би требало да користе препарате од врбе.

• 
• 
•