Крушина
је жбун или ниско листопадно дрво. Код нас је домаћа врста. Највећи значај има као лековита самоникла биљка. Среће се још и са домаћим називима: обична трушљика, пасдрен, крковина, пасја леска, смрдљика.
је жбун или ниско листопадно дрво. Код нас је домаћа врста. Највећи значај има као лековита самоникла биљка. Среће се још и са домаћим називима: обична трушљика, пасдрен, крковина, пасја леска, смрдљика.
Крушина расте као жбун или ниско дрво, висине до 6 м. Корен биљке је јако разгранат. Расте у дубину и до 6 м. Маса корена се налази у површинском слоју земљишта, јер расте на теренима са високим нивоом подземне воде. Koра младих биљака је глатка и сјајна, сиво мрке до скоро црне боје, посута хоризонталним, готово белим лентицелама.
Младе гранчице су сиво смеђе, ретко длакаве и посуте лентицелама. Пупољци су голи и без љуспи. Листови су обрнуто јајасти, целог обода, дуги до 7 цм, а широки око 4 цм. Са лица су тамно зелени и сјајни, са наличја светлији. На гранчицама су распоређени наизменично, на кратким дршкама.
Цветови су ситни, неугледни, зеленкасто беле боје. Стоје по 2−10 заједно на дугим петељкама у пазуху листова. Цвета крајем пролећа и почетком лета. Плодви су меснате коштунице пречника око 8 мм. У почетку су зелене, затим црвене, а зреле бобице у септембру−октобру добијају љубичасто црну боју. Сазревају сукцесивно, тако да се крајем лета могу заједно наћи плодови различитих боја и степена зрелости. У плоду се налазе 2−3 троугласте, жућкасте семенке.
Употреба
Плодови крушине су отровни, јер садрже антрахинонске деривате који имају јако пургативно дејство. Незрели плодови су отровнији јер садрже и сапонине. Конзумирање веће количине може довести до озбиљних пробавних проблема. Исте материје налазе се и у кори.
Нема коментара:
Постави коментар