Глог

Род глогова (Crataegus L.) је комплексна група дрвећа и жбуња из фамилије ружа (Rosaceae), нативна у умереним пределима северне хемисфере, сродна роду мушмула. Број описаних и верификованих врста у роду је око 250, од чега већина (око 200) настањује Неарктик, а 50-ак врста Палеарктик. Глогови расту у веома разноликим стаништима.

У Србији расте 7 аутохтоних и више страних, унетих врста^[1].

Систематика и филогенија рода Crataegus

Историја таксономије рода је пуна описивања врста и варијетета, при чему се број врста кретао од 20 средином тридесетих година XX века, до 1500 само за Северну Америку почетком деведесетих година истог века. Поједини аутори таксономску ситуацију рода описују као „проблем Crataegus".

Тешко разграничење врста се објашњава веома присутном и честом хибридизацијом, макар међу врстама Палеарктика. Појава апомиксије је такође чешћа код евроазијских врста.

Присутно је неколико алтернативних интрагенеричких класификација, са бројним подредовима, секцијама и серијама (в. таксономске категорије). Dickinson et al. (2000) препознају 15 секција и 35 серија са око 250 врста.

Лековитост глога

Снижава повишен крвни притисак
Олакшава бол у грудима код ангине пекторис
Помаже срцу да ефикасније пумпа крв
Регулише неправилан срчани ритам (аритмију)

Глог је лековита биљка која директно користи раду срца и артерија. Он може да прошири крвне судове, повећа снабдевање срца енергијом и побољшава његову способност пумпања.

Екстракт глогових листова побољшава циркулацију у коронарним артеријама и јача срчани мишић. Због овог лековитог дејства препоручује се и младима који су изложени стресу па самим тим и болестима. Учесвује у нормализацији крвног притиска али га не лечи. Лековито делује и у стањима након инфаркта срца и операције срца.