Badem

Gorki badem (lat. Prunus amygdalus Stoker) je biljka poreklom iz Male Azije i Mesopotamije, odakle se raširio u mnoge zemlje oko Sredozemnog mora. Raste u primorju i Makedoniji kao poludivlja biljka. Za razvoj su joj pogodna suva, topla i kamenita staništa. Gorki badem je drvo visoko 5-8 m. Ima izdužene listove šiljatog vrha. U pazuhu listova i lisnim peteljkama nalaze se 1-2 žlezde.

Beli ili ružičasti cvetovi se pojavljuju još u toku marta – aprila. Plod je duguljasta koštunica (endokarp) koja sadrži jednu, ređe dve semenke. Seme je spljošteno, dužine oko 2 cm a širine 1,2 cm. Epikarp je maljav i zelene boje, a kožasti mezokarp otpada kada se osuši. Gorki badem cveta u rano proleće.

Seme gorkog badema

Seme gorkog badema se koristi za dobijanje aromatičnih voda koje deluju kao narkotik i sedativ. Služi i za dobijanje masnog ulja, ceđenjem zrelog semena koje nema amigdalina. To je bistra, bledožuta tečnost, skoro bez mirisa i vrlo blagog ukusa, a sastoji se iz smeše glicerida oleinske (80%) i linolne kiseline.

Ovo ulje se može koristiti u prehrambenoj industriji, kao jestivo i u kozmetici za izradu kremova. Služi kao masna podloga za izradu melema, kao rastvarač za spravljanje kamfornog ulja i spravljanje emulzija. Bademovo ulje se često i falsifikuje. Pri upotrebi gorkog badema moramo imati u vidu da interno uzimanje može biti vrlo opasno.

Seme se sakuplja kada koštunica potpuno sazri, mezokarp otpada, a koštica se suši na promajnom mestu. Potapanjem semena u toplu vodu semenjača se skida. Seme badema je dugačko do 2,5 cm, na vrhu suženo u mali šiljak, a sa suprotne strane zaobljeno. Mirisa nema, a ukusa je gorkog. Seme treba da je celo i neoštećeno od insekata.

Seme gorkog badema sadrži i do 55% masnog ulja, nešto šećera, oko 25% belančevina,zatim sluz, gumu i cijanogentski heterozid koji daje gorčinu, a najveća je lekovitost baš u njemu. Bademovo ulje sadrži oko 80% trioleina.

Lekovito dejstvo

Gorki badem sadrži cijanovodoničnu kiselinu,vrlo jaki otrov, pa se zabranjuje svaki pokušaj da se koroisti oralnim putem. U spoljnoj upotrebi, pripremljen u obliku vrućih obloga i kupki, ublažuje bol, naročito migrenu, bolove bubrega i jetre, reumu i kiselinu. Testo koje dobijamo od ovog voća služi kao dobar sapun za osobe sa osetljivom kožom i izvrstan je prirodni dezodorans, daleko bolji i zdraviji od veštačkih sprejeva. Cela biljka sadrži glikozide u semenkama, kori i lišću. Toliko je otrovna da 50-70 gorkih badema uzrokuju smrt kod odrasle osobe, a samo 3 gorka badema mogu izazvati jako trovanje. Ipak, ekstrakt badema koji se koristi za kolače proizveden je od gorkog badema jer gorčina ekstrakta potiče od prusične kiseline, koja se uništava delovanjem topline i ekstrakcije ulja.

Nađa Femić I/5