VITAMIN C

Važnost prirodnih vitamina i minerala je dobro poznata. Optimalan i uravnotežen unos vitamina, minerala i ostalih nutrijenata osigurava zdravlje i vitalnost organizma. Kada je reč o vitaminima, svi su od podjednake važnosti, a svaki od njih je zadužen za određenu funkciju u organizmu. Jedan od najcenjenijih i najispitanijih je definitivno vitamin C.

Vitamin C prvi je otkrio i opisao mađarski biohemičar i nobelovac dr Albert Szent-Gyorgyi, koji je za ovo izuzetno otkriće 1937. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu.

Ovaj višestruko koristan vitamin igra vrlo važnu ulogu u mnogim funkcijama organizma.

Hemijska struktura

Vitamin C spada u grupu vitamina rastvorljivih u vodi, to je bela kristalna supstanca, bez mirisa i kiselog ukusa, stabilna u kiseloj sredini, a osetljiva na toplotu (50-90 % se uništava kuvanjem), vazduh i alkalije ( baze ). Apsorpcija se obavlja u sluznici usne duplje i u gornjem delu tankog creva. Apsorpciji vitamina C pomažu kalcijum, magnezijum, svi vitamini i minerali, a odmažu stres, visoka temperatura tela, duvan, alkohol, antibiotici, salicilati ( npr. Aspirin ) i oralna kontraceptivna sredstva.

Prirodni izvori vitamina C

Najbogatiji izvori vitamina C su voće i povrće: šipak, citrusna voća ( narandže, limun, mandarine, grejpfurt ), kivi, jagode, višnje, crna ribizla, mango, ananas, papaja, lisnato povrće, kupus, krompir, paprika i zeleno povrće (gde ima najviše hlorofila u spoljnim listovima) i niz drugih biljaka. U mleku i životinjskim tkivima se nalazi malo vitamina C, pri čemu je jetra najbogatiji izvor od životonjskog mesa.

Čovek ne može da sintetiše C vitamin kao neke životinje i zbog toga ga je neohodno unositi putem hrane.

Uloga

Vitamin C ima mnoge uloge u organizmu s tim što sve još nisu ni otkrivene:

v  Redukujući agens u živim supstancama što ima značajnu ulogu u apsorpciji hrane (kalcijuma, gvožđa, folne kiseline),

v  Stvaranje kolagena,  značajnog za razvoj i regeneraciju tkiva, krvnih sudova, kostiju i zuba,

v  Sinteza i produkcija steroidnih hormona – antiinflamatorno dejstvo,

v  Sinteza neurotransmitera,

v  Antioksidans, učestvuje u uklanjanju slobodnih radikala,i na taj način čisti organizam od toksina i teških metala,

v  Kao antioksidans vitamin C smanjuje verovatnoću nastanka karcinoma,

v  Podstiče rad našeg imunološkog sistema, pa je dobar u borbi  protiv virusnih i bakterijskih infekcija,

v  Pruža potporu drugim vitaminima poput vitamina E, vitamina A i minerala kao što su selen i cink,

v  Stimuliše adrenalnu funkciju i oslobađanje adrenalina i noradrenalina iz srži nadbubrežnih žlezda,

v  Važan je i u procesu zarastanja rana, jer je stvaranje kolagena neophodno za regeneraciju oštećenih površina kože,

v  Doprinosi zdravlju zuba i desni, sprečava krvarenje desni

v  Zajedno sa folnom kiselinom i vitaminom B 12 podstiče proizvodnju crvenih krvnih ćelija, čija je osnovna uloga prenos kiseonika iz pluća u sve delove našeg organizma

v  Smanjuje stres

                             Sigurnost primene vitamina C za lečenje određenih tegoba

Opis delovanja	Zdravstvene tegobe
Postoje pouzdani naučni dokazi koji ukazuju na uticaj C vitamina u lečenju sledećih tegoba	Bronhitis, modrice, slabost kapilara, prehlada, glaukom, povišeni holesterol, infekcije, skorbut, zarastanje rana
Postoje kontraverzni ili nedovoljni podaci ili tek preliminarne studije koje ukazuju na minimalni uticaj C vitamina u lečenju sledećih tegoba	Katarakta, dijabetes
Koristi se tradicionalno i ima malo naučnih dokaza o njegovom delovanju u lečenju sledećih tegoba	Odvikavanje od alkohola, astma, ateroskleroza, visoki krvni pritisak, sinusitis, infekcije urinarnog trakta, vitiligo

Dnevne potrebe vitamina C

Preporučene doze: muškarci i žene  75-90 mg/dan, trudnice i dojilje  100 mg/dan

Duvan uništava vitamin C u organizmu, zbog čega pušači treba da unose i do 200 mg vitamina C na dan. Za prevenciju bolesti potreban je pun gram odnosno 1000 mg, što je 13 puta više od preporučene doze.

RDA Recommended Dietary Allowance i UL Tolerable Upper Intake Level – Vitamina C
RDA za muškarca	90 mg po danu
RDA za ženu	75 mg po danu
Maksimalna gornja granica za muškarca	2,000 mg po danu
Maksimalna gornja granica za ženu	2,000 mg po danu

Ne preporučuju se veće doze vitamina C zbog:

v  rebound efekta jer je zapaženo da dugotrajno uzimanje velikih doza, a zatim nagli prestanak dovodi do skorbuta (avitaminoze);

v  ako trudnica uzima veće doze novorođenče može imati veće zahteve za C vitaminom;

v  postoji rizik od stvaranja kalcijum oksalata u bubrezima i žučnoj kesici;

v  kiseo urin nastaje ukoliko se duže uzimaju veće količine vitamina C pa se tada razvijaju bakterije koje su osetljive na alkalije;

v  smanjuje efekat antikoagulantne terapije;

v  tablete C vitamina sadrže inertne materije (natrijum koji povećava krvni pritisak, a može dovesti i do dijareje jer ima laksativni efekat);

Po mišljenju mnogih naučnika RDA preporučena količina vitamina C nije dovoljna. Odnedavno, stručnjaci sugerišu povećavanje RDA na 100 – 200 mg vitamina C dnevno za odrasle. Doza vitamina C od 500mg, pa i od jednog grama, je postala ispravna što je opravdano činjenicom količine vitamina C u raznim farmaceutskim proizvodima u vidu askorbinske kiseline (C-500, C-1000) – tj sintetički vitamin C. Treba naglasiti da je bolje koristiti prirodne izvore vitamina C, jer tada dolazi zajedno sa bioflavonidima a ne samostalno u vidu askorbata.

Zašto prirodni vitamin C ?

Bioflavonoidi su prisutni  u kori južnog voća, ali i u drugom voću, povrću i plodu šipka. Spadaju u najefikasnije antioksidanse i tako štite ćelije od negativnih uticaja slobodnih radikala. Najveća koncentracija bioflavonoida je u belom jezgru citrusnog voća, koje se nalazi neposredno ispod površine kore (to je upravo onaj deo koji mi „sa velikom pažnjom“ prosto uklonimo ).

Bioflavonoidi imaju nezamenjivu ulogu u jačanju imunog sistema. Svoj efekat najbolje ispoljavaju u kombinaciji sa vitaminom C, jer deluju sinergistički (zajednički efekat je veči od prostog zbira njihovih pojedinačnih efekata). Pored toga, bioflavonoidi deluju i kao protektori vitamina C, štite ga od štetnih oksidativnih procesa, a povećavaju i njegovu apsorpciju i efikasnost.

Hipovitaminoza – smanjena koncentracija vitamina C

U uslovima normalne ishrane ne dolazi do deficita C vitamina jer čovek iz voća i povrća zadovoljava 90 % potreba, mleka i mlečnih proizvoda 5 %, jaja, ribe i mesa 1 % potreba.

U nepovoljnim životnim uslovima može da nastane deficit usled dugotrajnog neunošenja svežeg voća i povrća (tri meseca). Nedostatak vitamina C u organizmu nastaje nakon dugih zimskih meseci, kada se na proleće ne mogu popuniti ispražnjeni depoi vitamina C zbog visokih cena svežeg voća i povrća.

Hipovitaminoza je delimičan nedostatak vitamina C koji se manifestuje gubitkom apetita, umorom, nervozom, bolovima u mišićima i zglobovima, gubitkom telesne težine, suvom kožom i čestim prehladama.

Avitaminoza – skorbut – potpuni nedostatak vitamina C. Svi pomenuti simptomi hipovitaminoze su još izraženiji uz fragilnost (lomljivi) krvnih sudova i kapilarno krvarenje (petehije). Ako se deficit ne leči dolazi do izraženih krvarenja po koži, mišićima, desnima i unutrašnjim organima što može da dovede do iznenadne smrti.

Takođe, zapažamo anemiju koja je kod hipovitaminoze mikro- i makrocitna. Anemija nastaje zbog toga što je vitamin C neophodan za sintezu hemoglobina, za pravilno sazrevanje eritrocita, za metabolizam folne kiseline, kobalta i gvožđa i kao odraz opšte pothranjenosti.

Deficit se lako otklanja davanjem 25 mg vitamina C deci (u mleko) četiri puta dnevno, jednu do dve nedelje, a odraslima se daju deset puta veće doze.

Hipervitaminoza – povećana koncentracija vitamina C

Vitamin C je u najvećem broju slučajeva netoksičan. U organizmu se zadržavaju samo male količine, dok se preterane količine brzo izlučuju urinom. Ipak, veće količine mogu izazvati neke popratne pojave, iako ne ozbiljne. Prvi i najčešći znak da je telo zasićeno vitaminom C jeste dijareja. Ostale propratne pojave čine mučnina, dizurija (peckanje kod mokrenja) i osetljivost kože na dodir. Hemoliza (raspadanje crvenih krvnih zrnaca) najozbiljnija je posledica previsoke koncentracija vitamina C u krvi, ali je ova pojava izuzetno retka i pojavljuje se tek kod  unosa vrlo visokih količina vitamina C.

Sačuvajte vrednost vitamina C

Da bismo sačuvali  vrednost vitamina C, najbolje je konzumirati ga u vidu svežeg voća i povrća ili minimalno obrađene namirnice.

Vitamin C postaje hemijski nestabilan pod određenim uslovima koji mogu, ali i ne moraju biti ispunjeni termičkom obradom hrane. Kuvanjem hrane postižemo temperaturu od 100 °C što ne uzrokuje veći raspad vitamina C. Vitamin C se potpuno raspada na 190 °C. Međutim prženjem hrane postižemo temperaturu raspadanja vitamina C, isti efekt dobijemo dužim kuvanjem hrane.

Još jedan razlog nestanka vitamina C iz namirnica je ispiranje namirnica vodom zbog njegove rastvorljivosti, vitamin izlazi iz namirnice u vodu u kojoj se ta namirnica kuva. Isto tako je dokazano da vitamin C ne izlazi iz svih namirnica podjednakom brzinom, pa na primer brokoli najduže zadržava vitamin C od bilo kog drugog voća i/ili povrća. Istraživanja su pokazala da sveže ubrane namirnice koje stoje u frižideru nekoliko dana ne gube značajne količine vitamina C, što je suprotno tvrdnjama nekih naučnika.