Važnost prirodnih
vitamina i minerala je dobro poznata. Optimalan i uravnotežen unos vitamina,
minerala i ostalih nutrijenata osigurava zdravlje i vitalnost organizma. Kada
je reč o vitaminima, svi su od podjednake važnosti, a svaki od njih je zadužen
za određenu funkciju u organizmu. Jedan od najcenjenijih i najispitanijih
je definitivno vitamin C.
Vitamin C prvi je otkrio
i opisao mađarski biohemičar i nobelovac dr Albert Szent-Gyorgyi, koji je za
ovo izuzetno otkriće 1937. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu.
Ovaj višestruko koristan
vitamin igra vrlo važnu ulogu u mnogim funkcijama organizma.
Hemijska struktura
Vitamin C spada u grupu
vitamina rastvorljivih u vodi, to je bela kristalna supstanca, bez mirisa i
kiselog ukusa, stabilna u kiseloj sredini, a osetljiva na toplotu (50-90 % se
uništava kuvanjem), vazduh i alkalije ( baze ). Apsorpcija se obavlja u
sluznici usne duplje i u gornjem delu tankog creva. Apsorpciji vitamina C
pomažu kalcijum, magnezijum, svi vitamini i minerali, a odmažu stres, visoka
temperatura tela, duvan, alkohol, antibiotici, salicilati ( npr. Aspirin ) i
oralna kontraceptivna sredstva.
Prirodni izvori vitamina
C
Najbogatiji izvori
vitamina C su voće i povrće: šipak, citrusna voća ( narandže, limun, mandarine,
grejpfurt ), kivi, jagode, višnje, crna ribizla, mango, ananas, papaja, lisnato
povrće, kupus, krompir, paprika i zeleno povrće (gde ima najviše hlorofila u
spoljnim listovima) i niz drugih biljaka. U mleku i životinjskim tkivima se
nalazi malo vitamina C, pri čemu je jetra najbogatiji izvor od životonjskog
mesa.
Čovek ne može da
sintetiše C vitamin kao neke životinje i zbog toga ga je neohodno unositi putem
hrane.
Uloga
Vitamin C ima mnoge
uloge u organizmu s tim što sve još nisu ni otkrivene:
v Redukujući agens u živim supstancama što ima
značajnu ulogu u apsorpciji hrane (kalcijuma, gvožđa, folne kiseline),
v Sinteza i produkcija steroidnih hormona –
antiinflamatorno dejstvo,
v Sinteza neurotransmitera,
v Antioksidans, učestvuje u uklanjanju slobodnih
radikala,i na taj način čisti organizam od toksina i teških metala,
v Kao antioksidans vitamin C smanjuje
verovatnoću nastanka karcinoma,
v Podstiče rad našeg imunološkog sistema, pa je dobar
u borbi protiv virusnih i bakterijskih infekcija,
v Stimuliše adrenalnu funkciju i oslobađanje
adrenalina i noradrenalina iz srži nadbubrežnih žlezda,
v Važan je i u procesu zarastanja rana, jer je
stvaranje kolagena neophodno za regeneraciju oštećenih površina kože,
v Doprinosi zdravlju zuba i desni, sprečava
krvarenje desni
v Zajedno sa folnom kiselinom i vitaminom B 12
podstiče proizvodnju crvenih krvnih ćelija, čija je osnovna uloga prenos
kiseonika iz pluća u sve delove našeg organizma
v Smanjuje stres
Sigurnost
primene vitamina C za lečenje određenih tegoba
Opis delovanja
|
Zdravstvene tegobe
|
|
Postoje pouzdani
naučni dokazi koji ukazuju na
uticaj C vitamina u lečenju sledećih tegoba
|
Bronhitis, modrice,
slabost kapilara, prehlada, glaukom, povišeni holesterol, infekcije, skorbut,
zarastanje rana
|
|
Postoje kontraverzni
ili nedovoljni podaci ili
tek preliminarne studije koje ukazuju na minimalni uticaj C vitamina u
lečenju sledećih tegoba
|
Katarakta, dijabetes
|
|
Koristi se
tradicionalno i ima malo
naučnih dokaza o njegovom delovanju u lečenju sledećih tegoba
|
Odvikavanje od
alkohola, astma, ateroskleroza, visoki krvni pritisak, sinusitis, infekcije
urinarnog trakta, vitiligo
|
Dnevne potrebe vitamina
C
Preporučene doze:
muškarci i žene 75-90 mg/dan, trudnice i dojilje 100 mg/dan
Duvan uništava vitamin C
u organizmu, zbog čega pušači treba da unose i do 200 mg vitamina C na dan. Za
prevenciju bolesti potreban je pun gram odnosno 1000 mg, što je 13 puta više
od preporučene doze.
RDA za muškarca
|
|
RDA za ženu
|
|
Maksimalna gornja
granica za muškarca
|
2,000 mg po
danu
|
Maksimalna gornja
granica za ženu
|
2,000 mg po
danu
|
Ne preporučuju se veće
doze vitamina C zbog:
v rebound efekta jer je zapaženo da dugotrajno
uzimanje velikih doza, a zatim nagli prestanak dovodi do skorbuta
(avitaminoze);
v ako trudnica uzima veće doze novorođenče može
imati veće zahteve za C vitaminom;
v postoji rizik od stvaranja kalcijum oksalata u
bubrezima i žučnoj kesici;
v kiseo urin nastaje ukoliko se duže uzimaju
veće količine vitamina C pa se tada razvijaju bakterije koje su osetljive na
alkalije;
v smanjuje efekat antikoagulantne terapije;
v tablete C vitamina sadrže inertne materije (natrijum
koji povećava krvni pritisak, a može dovesti i do dijareje jer ima laksativni
efekat);
Po mišljenju mnogih
naučnika RDA preporučena količina vitamina C nije dovoljna. Odnedavno,
stručnjaci sugerišu povećavanje RDA na 100 – 200 mg vitamina C dnevno za
odrasle. Doza vitamina C od 500mg, pa i od jednog grama, je postala ispravna
što je opravdano činjenicom količine vitamina C u raznim farmaceutskim
proizvodima u vidu askorbinske kiseline (C-500, C-1000) – tj
sintetički vitamin C. Treba naglasiti da je bolje koristiti prirodne izvore
vitamina C, jer tada dolazi zajedno sa bioflavonidima a ne samostalno u vidu
askorbata.
Zašto prirodni vitamin C ?
Bioflavonoidi su prisutni u kori južnog voća, ali
i u drugom voću, povrću i plodu šipka. Spadaju u najefikasnije antioksidanse i
tako štite ćelije od negativnih uticaja slobodnih radikala. Najveća
koncentracija bioflavonoida je u belom jezgru citrusnog voća, koje se nalazi
neposredno ispod površine kore (to je upravo onaj deo koji mi „sa velikom
pažnjom“ prosto uklonimo ).
Bioflavonoidi imaju
nezamenjivu ulogu u jačanju imunog sistema. Svoj efekat najbolje ispoljavaju u
kombinaciji sa vitaminom C, jer deluju sinergistički (zajednički efekat je veči
od prostog zbira njihovih pojedinačnih efekata). Pored toga, bioflavonoidi
deluju i kao protektori vitamina C, štite ga od štetnih oksidativnih procesa, a
povećavaju i njegovu apsorpciju i efikasnost.
Hipovitaminoza –
smanjena koncentracija vitamina C
U uslovima normalne
ishrane ne dolazi do deficita C vitamina jer čovek iz voća i povrća zadovoljava
90 % potreba, mleka i mlečnih proizvoda 5 %, jaja, ribe i mesa 1 % potreba.
U nepovoljnim životnim
uslovima može da nastane deficit usled dugotrajnog neunošenja svežeg voća i
povrća (tri meseca). Nedostatak vitamina C u organizmu nastaje nakon dugih
zimskih meseci, kada se na proleće ne mogu popuniti ispražnjeni depoi vitamina
C zbog visokih cena svežeg voća i povrća.
Hipovitaminoza je
delimičan nedostatak vitamina C koji se manifestuje gubitkom apetita, umorom,
nervozom, bolovima u mišićima i zglobovima, gubitkom telesne težine, suvom
kožom i čestim prehladama.
Avitaminoza – skorbut – potpuni nedostatak vitamina C.
Svi pomenuti simptomi hipovitaminoze su još izraženiji uz fragilnost (lomljivi)
krvnih sudova i kapilarno krvarenje (petehije). Ako se deficit ne leči dolazi
do izraženih krvarenja po koži, mišićima, desnima i unutrašnjim organima što
može da dovede do iznenadne smrti.
Takođe, zapažamo anemiju
koja je kod hipovitaminoze mikro- i makrocitna. Anemija nastaje zbog toga što
je vitamin C neophodan za sintezu hemoglobina, za pravilno sazrevanje
eritrocita, za metabolizam folne kiseline, kobalta i gvožđa i kao odraz opšte
pothranjenosti.
Deficit se lako otklanja
davanjem 25 mg vitamina C deci (u mleko) četiri puta dnevno, jednu do dve
nedelje, a odraslima se daju deset puta veće doze.
Hipervitaminoza –
povećana koncentracija vitamina C
Vitamin C je u najvećem
broju slučajeva netoksičan. U organizmu se zadržavaju samo male količine, dok
se preterane količine brzo izlučuju urinom. Ipak, veće količine mogu izazvati
neke popratne pojave, iako ne ozbiljne. Prvi i najčešći znak da je telo
zasićeno vitaminom C jeste dijareja. Ostale propratne pojave čine mučnina,
dizurija (peckanje kod mokrenja) i osetljivost kože na dodir. Hemoliza
(raspadanje crvenih krvnih zrnaca) najozbiljnija je posledica previsoke
koncentracija vitamina C u krvi, ali je ova pojava izuzetno retka i pojavljuje
se tek kod unosa vrlo visokih količina vitamina C.
Sačuvajte vrednost vitamina C
Da bismo sačuvali
vrednost vitamina C, najbolje je konzumirati ga u vidu svežeg voća i
povrća ili minimalno obrađene namirnice.
Vitamin C postaje
hemijski nestabilan pod određenim uslovima koji mogu, ali i ne moraju biti
ispunjeni termičkom obradom hrane. Kuvanjem hrane postižemo temperaturu od
100 °C što ne uzrokuje veći raspad vitamina C. Vitamin C se potpuno
raspada na 190 °C. Međutim prženjem hrane postižemo temperaturu raspadanja
vitamina C, isti efekt dobijemo dužim kuvanjem hrane.
Još jedan razlog
nestanka vitamina C iz namirnica je ispiranje namirnica vodom zbog njegove
rastvorljivosti, vitamin izlazi iz namirnice u vodu u kojoj se ta namirnica
kuva. Isto tako je dokazano da vitamin C ne izlazi iz svih namirnica
podjednakom brzinom, pa na primer brokoli najduže zadržava
vitamin C od bilo kog drugog voća i/ili povrća. Istraživanja su pokazala da
sveže ubrane namirnice koje stoje u frižideru nekoliko dana ne gube značajne
količine vitamina C, što je suprotno tvrdnjama nekih naučnika.
Нема коментара:
Постави коментар