Čaj

Čaj je topli napitak veoma popularan u mnogim zemljama. To se naročito odnosi na Aziju, pre svega Kinu, Englesku, Rusiju i zemlje Bliskog istoka. Ovo aromatično piće se obično priprema sipanjem vruće ili ključale vode preko osušenih listova biljke Camellia sinensis, zimzelenog žbuna autohtonog u Aziji. U našem jeziku termin čaj označava uglavnom biljni čaj (od nane, kamilice i sl.). Nakon vode, čaj je najšire upotrebljavan napitak u svetu. Neki čajevi, poput Dardžilinga i kineskog zelenog čaja, imaju osvežavajući, blago gorki i oštar okus dok ostali imaju znatno drugačije profile koji ubrajaju slatke, orašaste, cvetne ili travnate reference.. 

Čaj

Pravljenje ulong čaja
Tip	Topli ili hladni napitak
Zemlja porekla	Kina
Uveden	Prvi zapisi u Kini su iz 59. p. n. e, mada je verovatno postojao dugo pre toga.

Biljka čaja (Camellia sinensis)

Camellia sinensis

Plantaža čaja na Šri Lanci

Plantaža čajeva u Maleziji

Čaj potiče iz Kine, verovatno kao medicinskopiće. Došao je na Zapad preko portugalskih sveštenika i trgovaca, koji su ga prenosili tokom 16. veka. Pijenje čaja postalo je moderno među Britancima tokom 17. veka, koji su počeli veliku proizvodnju i komercijalizaciju biljaka u Indiji da bi zaobišli kineski monopol tog vremena.

Izraz biljni čaj obično označava infuzije voća ili biljaka napravljenih bez biljke čaja, kao što su natapanje šipurka, kamilice ili roibosa. Ovi su takođe poznati kao tisanes ili biljne infuzijeda se razlikuju od „čaja“ kao što se obično tumači. 

Uredi

Postoje dve velike grupe čajeva. To su:

• čaj, koji se dobija od biljke čaj (Camellia sinensis)
• biljni čaj, koji se dobija od raznih lekovitih biljaka.

Namena i karakter ove dve grupe čajeva je različita. Pravi čaj ima u sebi kofeina i obično se koristi kao stimulativno ili umirujuće sredstvo dok se biljni čaj u najvećoj meri koristi kao lekovito sredstvo narodne medicine.

U Srbiji i ostalim zemljama bivše SFRJ, ali i u Nemačkoj, reč čaj, pored biljke čaja, podrazumeva i biljni čaj. 

Od pravih čajeva dobijenih od Camelia sinensis kod nas najviše su se koristili crni indijski čaj i crni i zeleni gruzijski i ruski čaj.

Nivo kofeina u različitim vrstama čajaUredi

S obzirom na to da nivo kofeina u čaju zavisi od niza parametara kao što su sezona branja čaja, deo biljke koji se koristi, način procesuiranja lista ili način pripreme napitka, ne može se pouzdano reći koja vrsta čaja sadrži najviši nivo kofeina. Međutim, naučna istraživanja pokazuju da generalno beli i zeleni, a zatim crni čaj, sadrže najviši nivo kofeina

Najveći proizvođači čaj

Uredi

Čaj je napitak koji se dobija od biljke čaj Camelia (Thea) sinensis koja u sebi sadrži kofein i tanin. U zavisnosti od podneblja, klimei nadmorske visine zavise i karakteristike ove biljke, pa samim tim i kakvoća čaja koji se od nje dobija. Tako između ostalih poznati su cejlonski, indijski, ruski, gruzijski, kineski, japanski i afrički čajevi.

Postoji pet osnovnih grupa pravih čajeva: crni, zeleni, ulong (oolong), beli, žuti i pu er.

Po pravilu u čajeve se ne dodaje limun, šećerili med, jer se na taj način menja njegova specifična aroma. Mleko se dodaje samo u jake čajeve.

Crni čajUre

Crni čaj se sastoji od listića koji su prošli kroz potpuni proces oksidacije. Ovi listići su uvek tamne boje, uglavnom crni ili tamno braon.

Način pripreme: listići se preliju ključalom vodom i procede posle pet minuta.

Neki crni čajevi

English breakfast verovatno jedan od najpoznatijih crnih čajeva. To je mešavina više različitih vrsta crnog čaja, uglavnom cejlonskih, indijskih i afričkih. Ovo je jak čaj i obično se pije sa malo mleka.

Earl Gray još jedna izuzetno poznata vrsta čaja. On se može naći i u varijanti zelenog čaja, ali originalni Earl Gray je crni kineski čaj kome je dodato ulje bergamota. Ima prepoznatljivu aromu, miris i ukus i pije se bez ikakvih dodataka (šećera, mleka, limuna itd).

Zeleni čajUredi

Zeleni čaj se sastoji od suvih listića koji nisu prošli kroz proces oksidacije. Ovo listići su zelenkaste ili sivkaste boje. Upravo zbog nedostatka oksidacije oni u sebi imaju veću količinu tanina i ako se ne pripreme pravilno mogu biti izuzetno gorki. Gotovo svi zeleni čajevi su iz Kine ili Japana  Zeleni čajevi, ako nisu sa aromom (aromatičan jasminov čaj) mogu biti prilično bezukusni, tako da se njima mogu dodavati med, limun ili šećer.

Način pripreme: listići čaja se preliju mlakom vodom (do 60 stepeni) i procede se već posle 2 do 3 minuta. Ako je voda toplija ili ako se kasnije procedi tanin izlazi iz listića i daje gorak ukus čaju.

Neki zeleni čajevi

Gunpowder jak kineski čaj kod koga su listići uvijeni u loptice i liče na baut (odatle potiče i ime Gunpowder - barut).

Čaj sa aromom jasmina je jedan od najpopularnijih zelenih čajeva. Tradicionalno se aroma jasmina dobija tako što se sveže ubrani cvetovi jasmina mešaju sa listovima zelenog čaja, ostavljaju preko noći, a zatim ručno odvajaju od njih. Jeftinija, industrijska proizvodnja zelenog čaja sa aromom jasmina podrazumeva dodavanje eteričnog ulja ili veštačke arome jasmina. Na ovaj način se međutim dobija daleko manje kvalitetan i cenjen proizvod. Često se u kutije ovog čaja dodaju i suvi cvetovi jasmina, međutim njihovo prisustvo je više estetske prirode. Ovo je čaj izuzetno delikatnog ukusa i pije se bez ikakvih dodataka.

Lapsang souchong može se naći i u varijanti crnog čaja. Njegovi listići su sušeni na dimu zapaljenih borovih iglica. Vrlo je prepoznatljiv upravo zato što je dimljen (kao kačkavalj ili šunka).

Japanski zeleni čajevi su malobrojniji u odnosu na kineske i proizvode se u manjim količinama, ali se smatraju za najbolje i najzdravije čajeve. Za razliku od Kine gde je najčešći način zaustavljanja oksidacije listova čaja njihovo pečenje (pan-frying), u Japanu je to parenje (steaming). Ovo dovodi do veoma različitih rezultata u svojstvima, ali još više u ukusu čaja. Kineski zeleni čajevi najčešće sadrže aromu koja podseća na orašaste plodove, dok je za japanske karakteristična osvežavajuća aroma koja podseća na miris zelenog povrća i tzv. umami ukus. Karakteristične su i neke vrste japanskih čajeva, kao što je npr. gyokuro, koje se tokom određenog perioda pre branja pokrivaju i zaklanjaju od sunca kako bi se postigao intenzivniji i slađi ukus.

Sencha i gyokuro spadaju u najpoznatije i najcenjenije japanske zelene čajeve.

Beli čajUredi

Sastoji se od najmlađih vršnih listića, tj. pupoljaka, koji su još uvek prekriveni belom ili srebrnastom dlakom i upravo zbog toga u svom nazivu često imaju pridev, beli (White) ili srebrni (Silver). To je najmanje procesuiran čaj i najčešće odmah nakon branja prolazi jedino kroz fazu sušenja. Naučna istraživanja pokazuju da ova vrsta čaja sadrži najviši nivo kofeina zbog toga što je kofein supstanca kojom se biljka brani od insekata, a sam pupoljak za insekte predstavlja najprivlačniji deo biljke. Ukus belog čaja je izrazito blag. Neke vrste belog čaja, zbog ukusa i zbog toga što je potrebna posebna obučenost i intenzivniji rad za proizvodnju iste količine čaja u odnosu na druge vrste, spadaju u najskuplje i najcenjenije čajeve.

Ulong (oolong)Uredi

Ulong (oolong) listići ove grupe čajeva prošli su samo delimično kroz proces vrenja. Daleko su manje zastupljeni od crnog i zelenog čaja. Prelivaju se vrućom, ali ne proključalom vodom i neki od njih se natapaju i do 10 minuta. Najpoznatiji ulong čajevi gaje se na Cejlonu.

Pripremanje lekovitog čaja (infuza)Uredi

Najčešće se čaj priprema tako što se drogaprelije ključalom vodom i tako dobije napitak koji ima lekovite osobine kao i sveža biljka. Čaj se uvek pije svež, zaslađen (najbolje medom, ako osoba nije dijabetičar) ili nezaslađen. Lekovit čaj se pije 2-3 puta dnevno po jedna šolja i to 2-3 nedelje svakodnevno. Treba svakako napomenuti da su ovo opšta uputstva i da za svaki lekoviti napitak treba poštovati konkretna uputstva koja propiše stručno lice.

Recepti za pripremanje lekovitih čajnih mešavina dati su po propisima FM (Formulae Magistralis et reagenta) – zbirka pravila i receptura kojima se proizvodi pripremaju po lekarskom receptu. U njima je dat tačan kvalitativan i kvantitativan sastav biljaka koje ulaze u pojedine čajne mešavine. Veliki broj ovih lekovitih biljaka i njihovih mešavina moguće je kupiti u biljnoj apoteci, što predstavlja najbolji i najsigurniji izvor snabdevanja.