ZIVOT NA SELU

Iako su bili stanovnici velikog grada, Rimljani su čuvali spomen na svoje seljačko poreklo. Stari Latini, naselili su se na brežuljcima, na kojima će kasnije nastati jezgro grada Rima, i bavili su se stočarstvom i zemljoradnjom. Prema tradiciji, u doba kraljeva isušena je močvara, na čijem mestu ce kasnije nastati rimski forum. U rano doba rimske istorije uticaj Etruraca bio je veoma važan, ne samo pri formiranju državnih institucija i kultova, vec i u poljoprivredi

Vlasink seoskog imanja (dominus), često je bio zauzet vojnim dužnostima pa nije mogao stalno da nadzire svoj posed. Stoga su na imanju poslove vodili upravnik (vilicus) i njevoga žena (vilica). Njima je bila podredjena četa ljudi (familia rustica) koju su činili: jedan računovodja (actor), nadzornici (magistri officiorum) koji su nadgledali rad robova i slobodnih radnika, robovi su pripremali hranu za radnike, održavali njihovu odeću ili bili berberi (tonsores), i na kraju robovi i slobodni radnici koji su obavljali poljske radove.
Seosko gazdinstvo (villa rustica) prostiralo se na površini od oko šest stotina metara kvadratnih. Činile su ga prostarije za spavanje, štale i prostorije za preradu poljoprivrednih proizvida, grupisane oko unutrašnjeg dvorišta. S jedne strane unutrašnjeg dvorista nalazile su se prostorije za stanovanje posluge i štale. Kuhinja je bila prostranije nego u gradskim kućama, budući da je sluzila ne samo za kuvanje već i za okupljanje. Pored kuhinje bila je štala za volove (bubilia) i štala za konje (equilia). U ostalim prostorijama koje su okruživale unutrašnje dvoriste držane su razne alatke i sprave za preradu poljoprivrednih proizvoda.  Odaje namenjene za boravak vlasnika seoskog imanja bile su na spratu. Od 1. veka p.n.e. bogati Rimljani počeli su da grade raskošne seoske kuće (villa suburbâna) koje nisu zaostajale za luksuznim gradskim kućama.