Zatvorene kraniocerebralne povrede su one povrede kod kojih ne postoji prekid kontinuiteta kože, ali postoji veliki problem održanja intrakranijalne prostorne ravnoteže. Dalja podela zatvorenih povreda, zasniva se na klinički ispoljenom obimu povreda mozga (moždanog tkiva) i obuhvata: komociono-kontuzioni sindrom i kompresivni sindrom (koji obuhvata intrakranijalna krvarenja)
Podela:
- Komocio (Commotio cerebri) – potres mozga
- Kontuzio (Contusio cerebri) – nagnječenje mozga
- Kompresio (Compressio cerebri) – kompresija mozga kod koje dolazi najčešće do krvarenja:
- Epiduralni hematom – krvarenje izmedju kosti lobanje i omotača mozga (dura mater)
- Subduralni hematom – krvarenje izmedju omotača mozga i mozga
- Intracerebralni hematom – krvarenje unutar mozga
Etiologija
Mozak može biti povredjen dejstvom direktne ili indirektne sile. Povrede tada mogu biti lokalizovane na jednom ili nekoliko mesta u mozgu.
- Direktne lezije mozga dovode do: potresa, nagnječenja mozga i difuznih lezija (laesio axonalis diffusa).
- Indirektna oštećenja mozga nastaju najčešće kada se, krvarenjem u lobanji, formira ugrušak krvi (hematom) koji vrši pritisak na mozak. U zavisnosti od lokalizacije ugruška razlikuju se epiduralni, subduralni hematom i hematom u mozgu . Krv takodje može biti prisutna u šupljinama u kojima se nalazi likvor (subarahnoidalna hemoragija). U indirektna oštećenja mozga spadaju i udarni talasi.
Prema vremenu kada se desila povreda (što će imati dalji uticaj na razvoj i težinu kliničke slike) možemo reći da postoji:
- Primarna povreda mozga – znači da je mozak pretrpeo oštećenja u toku samog procesa povređivanja.
- Sekundarna povreda mozga – mozak nije oštećen samim povređivanjem nego povreda nastaje sekundarnim razvojem edema mozga ili izlivanjem krvi (U oba slučaja i otok i ugrušak vrše kompresiju na moždano tkivo)
Нема коментара:
Постави коментар