Бубамаре
Бубамаре | |
---|---|
Таксономија | |
Царство: | Animalia |
Тип: | Arthropoda |
Класа: | Insecta |
Ред: | Coleoptera |
Натпородица: | Cucujoidea |
Породица: | Coccinellidae Latreille, 1807 |
Потфамилије | |
Бубамаре (Coccinellidae) обухватају бројне и разнолике врсте инсеката (има их преко 5.000 описаних) које припадају реду тврдокрилаца и породици Coccinellidae. Нису опасне за људе и нису велике — већина је у одраслом добу дуга између 1 и 10 mm. Сматрају се чак кориснима, јер се хране биљним вашима. Поседују стандардну морфологију тврдокрилаца и као адулти способне су за летење, мада попут других тврдокрилаца нису нарочито спретни летачи.
Изглед
Код већине врста тело је овалног облика и као код свих тврдокрилаца, покрилца су тврда и штите нежна крила којих има два, а која су спакована испод покрилаца када буба мирује. Покрилца су јарко обојена. Уобичајена представа о бубамари је позната: мала црвена буба са црним тачкицама и црном главом. Међутим, бубамаре могу бити разних боја: жуте, наранџасте, скерлетноцрвене или црне са тачкицама; велики број врста су једнобојне: црне, сиве или браон и лаици их врло тешко могу разликовати од других буба. Њихова јарка упозоравајућа обојеност (апосематска обојеност) углавном служи да би одбила грабљивце. Оваква одбрана успева углавном зато што сви грабљивци повезују јарке боје (нарочито црвено-црну и жуто-црну комбинацију) са отровношћу или гадним укусом. Та обојеност није безразложна, јер су бубамаре заиста и отровне за мање грабљивце, попут гуштераили птица, док би човеку било потребно да поједе много бубамара да би се отровао.
Отровност
Одрасле јединке су у стању да луче хемолимфу из својих зглобова на ногама, заједно са својим отровом жућкасте боје. Отров је уљаст и непријатног мириса, а буба ће га излучити ако је нападнута.
Исхрана
Бубамаре су углавном грабљивци (хране се биљним и штитастим вашима), иако постоје неке врсте (нпр. мексичка пасуљка) које су пољопривредне штеточине. Све бубамаре могу се хранити и биљном храном, у случају да нема довољно ловине. Често се користе као природни борци против штеточина, али се дешава да увезене врсте бубамара надјачају и замене аутохтоне врсте (случај са Harmonia axyridis или Coccinella septempunctata у Северној Америци) и да поремете еколошку равнотежу.
Размножавање и развој
Већина бубамара се пари у рано пролеће или лето, а женке полажу легло које броји од пар комада до пар стотина јаја, у зависности од врсте. Легло се поставља што је могуће ближе колонији биљних ваши. Код већине врста, јаја се излегу за око недељу дана у ларве. Стадијум ларве траје 10-15 дана. Ларве су обично челичноплаве боје и веома су прождрљиве. Једна ларва може да поједе више стотина биљних ваши у току свог развоја. Потом се догађа прелаз у лутку. Она има изглед смежуране ларве закачене за лист са пар свиленкастих нити. Читав животни циклус бубамаре траје од 4-7 недеља.
У леглу поред оплођених јаја има и неоплођених, а она служе као додатни извор хране за излегле ларве. Однос оплођених и неоплођених јаја зависи од доступности хране за ларве.
Бубамаре су углавном униволтне (рађају један нараштај годишње), мада има и биволтних (рађају два нараштаја).
Активност у току године[уреди]
Одрасле јединке често спавају зимски сан и то тако што се више десетина јединки скупи у збијену масу на неком скривеном месту. Бубамаре се неће смрзнути јер се у њиховом телу налази довољно глицерина. Занимљиво је да иста места користи свака нова генерација бубамара.
Занимљив је пример врсте која је црвена са две црне тачке, код које постоји и меланински облик код кога су боје обрнуте; покрилца су црна са две црвене тачке. Ако се јединке оба типа током тридесет минута изложе температуриод 5°C и прати њихова активност, показаће се да је меланински облик активнији. И заиста, у природи, учесталостоблика у популацији ове врсте је таква да на теренима који су тамнији и хладнији преовлађује меланински облик.
Слике[уреди]
Симболика и веровање
Бубамара се у Србији сматра срећном бубом; деца се радују када је нађу или када им слети на руку или одело, па певају: „Бубамаро, лет, лет, у широки свет, донеси ми писмо, видели се нисмо, ја и ујка Паја још од прошлог маја.“
И у другим деловим света се бубамара посматра на сличан начин, а због своје лепе боје и шара веома је чест мотив на играчкама, тканинама и другде. Постојала је чак и видео-игра Lady Bug (Universal Games, 1981) у којој је бубамара била у главној улози.
Нема коментара:
Постави коментар