Naučno ime ove gljive "cibarius" potiče iz latinskog jezika i znači "dobra za jelo". Ima izgled zvrka i oblik punog levka. Pored toga što je delikatesna, ona je i lekovita. Sadrži osam esencijalnih aminokiselina i vitamin A.  Ove biljke takođe sadeže kalvacin (antikancerogenu supstancu).

Međutim, najpoznatija i najistraživanija supstanca je lentinan, koja potiče iz šitake (Lentinus edodes), pečurke koju Japanci nazivaju "eliksir života". Lentinan sadrži složene šećere, polisaharide, koji pomažu odbrambenim ćelijama organizma da prepoznaju ćelije raka i unište ih. Osim toga, ova jedinjenja imaju antivirusna i antibakterijska svojstva i pomažu organizmu u odbrani od raznih infekcija i drugih organskih poremećaja.

Takođe, supstanca lem, zajedno sa lentinanom stimuliše imuni sistem i deluje inhibitorno na razne vrste malignih oboljenja. A zahvaljujući eritadeninu, ši take značajno smanjuje nivo holesterola u krvi. Ako se nedelju dana jednom dnevno uzima samo deset grama suve ši take pomešane sa medom, holesterol se smanjuje između 10 i 15%. Takođe, ove gljive štite i jačaju krvne sudove, naročito kod obolelih od šećerne bolesti. Štite i od ateroskleroze, hipertenzije, rastvaraju masti i trigliceride, a imaju i antialergijski efekat.

Hranljiva vrednost pečurki je velika, izrazito su bogate proteinima, kojih ima čak 45% u suvim gljivama. Ovi šumski plodovi sadrže sve esencijalne aminokiseline, a bogate su i vitaminima, pre svega, grupe A, B, C, K, beta-karotenom i ergosterolom. Bogate su i biljnim mastima, belančevinama, mineralima - fosforom, natrijumom i kalijumom, magnezijumom, u manjim količinama gvožđem i kalcijumom. Lekovite pečurke prebogate hranljivim sastojcima, idealne su za dijetu, jer sadrže čak 95% vodee, pa su izrazito niskokalorične. U zavisnosti od vrste, 100 grama pečuraka ima energetsku vrednost od 18 do 26 kilokalorija, što je, na primer, od 10 do 20 puta manje nego slatkiši ili akloholna pića i tri puta manje nego povrće i voće.

Pečurke deluju kao antioksidant i imaju povoljno dejstvo kod Alchajmerove bolesti, poremećenog metabolizma, osteoporoze, impotencije... Vrlo su važne za normalan rast, poboljšavaju koncentraciju i pamćenje, regulišu poremećeni metabolizam, pomažu kod neplodnosti, nervoze i depresije...

Ipak, stručnjaci upozoravaju da sa pečurkama treba biti izuzetno obazriv, jer na planeti ima oko 50 hiljada vrsta od kojih je jestivo tek oko hiljadu. Kod nas najkvalitetnije jestive pečurke mogu da se nađu početkom leta - šampinjoni, vrganji i lisičarke. Zabluda je da pečurke, visokovredne i aromatične namirnice, rastu odmah posle kiše. One zapravo niču od 4 do 40 dana posle kiše, a čak 90% pečuraka stiže u ranu jesen.

Pečurke razgrađuju biljni materijal, pa je tamo gde ih ima drveće bujnije i zdravije, a prema Vitekerovoj skali iz 1965. godine, predstavljaju posebno carstvo koje ih odvaja od biljnog i životinjskog sveta. Njihovo razmnožavanje vrlo je složeno i zanimljivo, pa je i tema brojnih naučnih istraživanja.