MORFIN-MORFIJUM

             Morfin (ranije i morfijum) je prirodni alkaloid koji se dobija iz opijuma. Ime je dobio po grčkom bogu sna Morfeju. U medicini se koristi zbog snažnog analgetičkog dejstva. Zbog opasnosti od zavisnosti, koristi se retko, samo kod najtežih bolova. Predmet je zloupotrebe a predstavlja i polaznu sirovinu za dobijanje polisintetskih opijata, pre svega heroina. 

       ISTORIJA:

Mak se koristio još u neolitu u religiozne i medicinske svrhe. U starom veku su Grci i Asirci znali za opijum, ali i opos – sok dobijen ceđenjem cele biljke i mekonijum – vodeni dekokt (čaj) od cele biljke. U Kini je opijum prvu primenu imao u terapiji dijareje, a tek kasnije i bola. U Kini je bilo jako rasprostranjeno i pušenje opijuma kao vid zloupotrebe.

Morfin je prvi alkaloid izolovan u čistom stanju (Fridrih Zertirner, 1804), a sintetisan je 1952. Količina morfina u opijumu varira od 3% do 23%.

          DOBIJANJE:

Morfin se, zajedno sa drugim alkaloidima, nalazi u maku (Papaver somniferum), i to u svim delovima biljke osim semena, ali se za dobijanje opijuma koristi samo jedan varijetet – P. somniferum var. album (tzv. opijumski mak). Kada biljka uđe u fazu opijumske zrelosti, čaure se zasecaju i iz njih curi mlečnobeli sok koji se na vazduhu zgusne, očvrsne i dobije mrko-crvenu boju. Ovim nastaje sirovi opijum (Opium crudum), koji sadrži najmanje 10% morfina i 2% kodeina. Standardizacijom na 9,8-10,2% morfina dobija se Opium titratum.

Zbog moguće zloupotrebe, danas se ređe koristi opijum, a opijumski alkaloidi se najčešće dobijaju ekstrakcijom iz suvih čaura maka nakon odvajanja semena. Moguća je i ekstrakcija iz zelenog dela biljke, ali se ovako prikupljena sirovina mora, zbog nestabilnosti, brzo osušiti, a tek onda se pribegava ekstrakciji.

Svetske potrebe za morfinanima (morfin, tebain i kodein) iznose oko 190 tona godišnje, ali 80% ove količine predstavlja kodein. 

Polje maka