Lekovito bilje V deo

ORAH - Juglans regia

Opis biljke: Orah je stasito drvo visine do 25 metara. Listovi su nepamo perasti, u početku malo crvenkaste boje. Muški cvetovi razvijaju se u pazuhu listova, kao obešene rese. Zenski cvetovi razvijaju se pojedinačno, ili u manjim grupama, na novim izdancima.

Stanište: Orah potiče sa Dalekog istoka iz Male Azije. U šumama se pojavljuje kao samonikla biljka, a uzgaja se i kao kulturna biljka. Ne podnosi niske temperature.

Lekoviti deo biljke: U proleće se skuplja lišće, nezreo plod u junu, a zreo u jesen.

Lekovito delovanje: Čaj od mladog lišća uz dodatak meda koristi se za čišcenje, poboljšanje i jačanje krvi, za jačanje želuca, dobru probavu, zatim, protiv raznih čireva, kostobolje, skrofuloze, gnojnih rana svih vrsta kao i za ispiranje i previjanje upaljenih očiju. Koristan je kod rahitičnih oboljenja kostiju, opšte slabosti organizma, krvarenja zuba, bolesti desni, oteklina kostiju. Vrlo dobri rezultati postižu se kod bubuljica, rana na glavi, lišajeva na bradi, mlečnih ranica, gnojnih osipa, prekomernog znojenja nogu i belog pranja. Od zelenih nedozrelih plodova, ili samo od zelene ljuske, uz dodatak meda priprema se sirup koji se s uspehom koristi za lecenje svih navedenih bolesti.

PELIN - Artemisia absinthium

Opis biljke: Pelin je trajna biljka s razgranatom stabljikom, polugrmastog oblika, visine do 1 metra. Stabljika je okrugla s perasto razdeljenim listovima. Cveta u grozdu sitnim sunovratim glavicama. Cvetovi se sastoje od čašice s uskim listovima, bledožutog, levkastog, na krajevima petodelnog rascepljenog venčića i 5 prašnika.
Stanište: Kao divlja raste na osunčanim neobraslim zemljištima, a zbog svoje lekovitosti sadi se u vrtovima.

Lekoviti deo biljke: Za lek se sakupljaju listovi pre cvetanja i cela biljka za vreme cvetanja.

Lekovito delovanje: Pelin je vrlo gorkog ukusa. Izvanredno je sredstvo za čišcenje krvi i jačanje želuca. Upotrebljava se u lečenju loše probave, nadimanja, slabog varenja, podrigivanja, gorušice, glista, bolesti jetre, slezine, bubrega, žutice, groznice, grušanja krvi, mokraćne bešike i osipa. Osim toga, široka lekovita svojstva pelina povoljno utiču na celokupni organizam.

PERŠUN - petroselinum hortense

 Opis biljke: Peršun je dvogodišnja biljka s belim, tankim i repastim korenom. Stabljika je gola, malo žljebasta i uglasta. Listovi su različitog oblika. Cvetni venčić je žućkasto-zelene boje. Peršun nema visoko-kaloričnu vrednost ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, što ga svrstava u red visokokvalitetnih namernica i lekovitih sredstava. Posle šipka i borovnice, u peršunovom listu ima najviše vitamina C: u 100 grama ima čak 170 miligrama vitamina. Bogat je još provitaminom A, vitaminima grupe B, čak i tako redak vitamin B12 ( koji je znacajan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca). Ništa manje nije impresivno ni bogatstvo peršuna mineralnim sastojcima. Samo u 100 grama peršunovog lista ima oko 1 630 miligrama minerala, od cega polovinu zauzima visokovredan kalijum. Tome treba dodati i znacajno prisustvo gvožđa, kalcijuma, mangana, magnezijuma, bakra... Lišće peršuna valja uzimati u svežem stanju, jer jedino tako zadržava svoja bitna svojstva. Ne valja ga sušiti niti konzervirati: može se, međutim, zamrznuti. Moze se i zimi uzgajati bez naročitih teskoća, u sandučićima na terasi ili u sobi. Peršunov list je izuzetno delotvoran kao sredstvo koje podstiče izlučivanje štetnih materija iz organizma, a povoljno utice na cirkulaciju i uopšte srčane smetnje. 

Stanište: Uzgaja se u vrtovima.

Lekoviti deo biljke: U proleće i jesen kopa se koren. Seme se sakuplja neposredno pre sazrevanja, a cela biljka kad je u cvatu.

Lekovito delovanje: Peršun se ubraja u lekovito bilje koje sprečava nadimanje, umiruje grčeve i deluje protiv vrenja u crevima. Lagano pospešuje menstruaciju. Ubraja se u biljke koje otvaraju. Ne sme se upotrebljavati kod upalnih procesa u bubrezima.