HIPOFIZA

HIPOFIZA је mala(око 1cm) endokrina zlezda na bazi mozga, u koštanom udubljenju nazvanom “tursko sedlo” (sella turcica). Hipofiza luči hormone pod dejstvom hormona hipotalamusa, sa kojim je i spojena preko pituitarne peteljke, zatim autonomnog nervnog sistema ipovratne sprege endokrinih žlezda na koje deluje.

* Hipofiza je fiziološki podeljena na dva režnja: prednji - adenohipofizu i zadnji neurohipofizu, između kojih se nalazi malo, kod ljudi gotovo zakržljalo područje - srednji deo (pars intermedia). Dva režnja su različitog embrionalnog porekla: adenohipofiza potiče od ćelija epitelaždrela, dok neurohipofiza nastaje iz nervnog tkiva hipotalamusa.

U adenohipofizi se sintetišu hormoni od kojih jedan broj utiče na rad drugih endokrinih žlezda, podstičući njihovu aktivnost (tropni hormoni), dok druga grupa hormona ostvaruje direktne fiziološke efekte u svojim ciljnim tkivima (metabolički hormoni). U prvu grupu spadaju:

* adenokortikotropin (ACTH), koji kontroliše lučenje nekih hormona kore nadbubrežne žlezde (pre *svega kortikosteroida), koji utiču na metabolizam glukoze, belančevina i masti;

* tireotropin (TSH), koji stimuliše rad tireoidne žlezde i sintezu njenih hormona tiroksina i trijodtironina, a oni kontrolišu intenzitet hemijskih reakcija kod većine telesnih ćelija;

* gonadotropni hormoni - folikostimulirajući (FSH) i luteotropni (LH), koji regulišu rad muških i ženskih gonada, i to tako što pod uticajem FSH nastaju polne ćelije (jajne ćelije ispermatozoidi), a pod uticajem LH odgovarajući ženski i muški hormoni.

                                    Filipovic Sara I3