Gušterača , poznata i pod nazivom pankreas, je veoma važna žlezda u sistemu organa za varenje. Dugačka je otprilike 15 cm, duguljastog oblika i pljosnata.

Sastoji se od:

☺glave (caput pancreatis) sa produžetkom (processus uncinatus)

☺suženog dela, repa (cauda pancreatis).

☺Težine je između 50 i 150 g. Dobro je zaštićena i smeštena duboko u gornjem delu stomaka, retroperitonealno, u visini drugog lumbalnog pršljena iza želuca i dvanaestopalačnog creva, neposredno ispred kičme.

☺Pankreas nastaje iz jednog trbušnog ventralnog i jednog leđnog dorzalnog dela. U toku razvoja prelazi ventralni deo zajedno sa delom žučnog puta (ductus choledochus) na dorzalnu stranu i sjedinjuje se sa dorzalnim delom.

Pankreas obavlja dvostruku ulogu:

1. izlučuje sokove potrebne za preradu hrane u crevima, koji se mešaju sa žuči iz jetre. To je egzokrina funkcija gušterače;
2. u krv luči hormone, koji deluju u drugim delovima tela, što predstavlja endokrinu funkciju gušterače.

Egzokrina funkcija se ogleda u lučenju pankreasnog soka koji se preko Virsungovog izvodnog kanala izliva u nishodni deo dvanaestopalačnog creva. Pored ovog glavnog izodnog kanala postoji još jedan pomoćni, Santorinijev izvodni kanal. Virsungov kanal se najčešće sjedinjuje sa glavnim žučnim putem (oDucus chledochus). Na mestu gde se ovi izvodni kanali ulivaju u silazni deo duodenuma postoji mala izbočina (papilla duodeni), oko koje se nalaze mišićna vlakna, koja grade Odijev sfinkter, mišić koji reguliše oslobađanje žuči i pankreasnog soka.

                                                                                                               Filipovic Sara I3