SEKVOJA

SEKVOJA

Sekvoja je zaista čudo prirode, jer već milionima godina odoleva svim klimatskim promenama na Zemlji. Fosilni ostaci ovog drveća pronađeni u stenama potiču još iz doba Jure. U Kaliforniji se nalaze džinovske sekvoje koje se smatraju najvećim živim stvorenjima na našoj planeti.

Drvo sekvoja (Sequoia) raste na nadmorskoj visini između 900 i 2400 m, može da izraste čak do 120 m, prečnik stabla je oko 12 m, a težina i do 2500 tona. Kora stabla je crvenkasto-mrka i duboko ispucala, a krošnja široko piramidalna, prečnika do 10 m. Četine (iglice) su sivo-zelene boje, duge do 6 mm i nalaze se veoma blizu najdebljih grana drveta. Zrele šišarke jajastog oblika su izdužene i crvenkasto-mrke boje. Zanimljivo je da je seme sekvoje teško samo nekoliko miligrama i da se sa starošću povećava brzina njihovog rasta. Debljina kore ovog drveta može da bude čak i jedan metar. Kora je odličan zaštitnik, jer čuva stablo od bolesti, insekata, pa čak i od požara, jer vatra može da proguta samo mlada stabla, dok starijim ne može da naškodi.

Sekvoja je skromnih zahteva i otporna na gradske uslove. Najbolje uspevaju u planinskom području i u blizini reka, jer im je potrebno mnogo vode. Odgovaraju im područja sa vlažnom klimom koju karakterišu suva leta i snežne zime. Džinovska sekvoja je veoma popularno ukrasno drvo. Pogodna je za pojedinačnu ili grupnu sadnju u velikim vrtovima i botaničkim baštama. Uspešno se gaji u većini zemalja Zapadne i Južne Evrope, a dobro podnosi i naše klimatske uslove.Sekvoje dostižu duboku starost zato što preživljavaju sve faktore koji bi mogli da ih ubiju. Suviše su jake da bi ih vetar oborio. Njihova srž i kora ispunjene su taninskim kiselinama i drugim hemijskim supstancama koje štite od gljivične truleži. Bube koje napadaju stablo im ništa ne mogu. Njihova čvrsta kora otporna je na vatru. Šumski požari su, štaviše, korisni za populaciju sekvoja jer spaljuju druge vrste drveća koje predstavljaju konkurenciju za svetlost i uzimanje hranljivih namirnica iz zemljišta, iza sebe ostavljajući plodnu zemlju prekrivenu pepelom, u kojoj sadnice sekvoje još bolje uspevaju. Udarci munje povređuju velike stare sekvoje, ali ih obično ne ubijaju. Tako one opstaju milenijumima, postajući sve veće i starije.

Jedan od faktora koji ubija sekvoje je, naravno, seča drveća za ljudsku upotrebu. Tokom devetnaestog i dvadesetog veka brojne gigantske sekvoje pale su pod ljudskom rukom. Ali stablo ovih starih giganata je toliko krto da prilikom pada sa velikih visina njegovi delovi postaju opiljci i mogu se upotrebiti jedino kao drvene ograde, potpora za rast grožđa i drugi sitniji drveni proizvodi. S obzirom na to da je rukovanje cepanicama od šest metara debljine pravi izazov, bile one slomljene ili u jednom komadu, sekvoje su imale sreće da nisu postale česta meta seče drva. Nacionalni park Sekvoja je osnovan 1980. godine i automobilski turizam je uskoro pokazao da su gigantske sekvoje vrednije u jednom komadu.

Velika prednost sekvoja jeste što mogu da izdrže brojne mesece u hladnim uslovima. Štaviše, one najbolje uspevaju u uslovima oštre zime i ostaju jake pod teretom debelog snežnog pokrivača. Težinu snega njihove masivne grane izdržavaju bez problema.

U babušničkom selu Stol raste sekvoja koju je baka Mara Jocić zasadila kao grančicu pre više od trideset godina, a drvo je već dostiglo visinu od 30 m. Jedinstven drvored u Evropi sačinjen od 29 džinovskih sekvoja nalazi se u Baroševcu kod Lazarevca. U potrazi za vrstom drveta najpodesnijom za pošumljavanje prostora na površinskim kopovima Rudarskog basena "Kolubara", stručnjaci Šumarskog instituta iz Beograda zasadili su sadnice sekvoje. Sve sadnice su se primile i do sada "izgurale" visinu od preko 30 metara.

Najveći živi primerak sekvoje je “General Sherman” u američkom "Sekvoja nacionalnom parku". Sekvoja je stara između 2500 i 3000 godina, prečnik stabla je veći od 31. metra, visoka je 83 m, a prečnik krune stabla je oko 11 m.