Kašalj(Tussis)

Kašalj(Tussis) predstavlja odbrambeni mehanizam kojim se odstranjuje sekret (sputum) ili strana tela iz disajnih puteva. Pored toga, kašalj može da prati i niz različitih akutnih i hroničnih oboljenja.

Kašalj je voljna ili refleksna pojava koja nastaje nadražajem tusigenih zona (receptora)  čiji se refleks dalje prenosi na centar za kašalj  (nalazi se u produženoj moždini). Stimulacija receptora za kašalj može da bude:

1. Zapaljenska – izaziva: otok i proširenje krvnih sudova sluzokože disajnih puteva – javlja se kod zapaljenja grkljana (larngitis), bronhija (bronhitis), zapaljenja pluća (pneumonia), lokalizovanih gnojnih kolekcija u plućima, bronhijalne astme.
2. Mehanička – nastaje udisanjem različitih čestica npr. prašine, lokalizovanih zapaljenja poput tuberkoloze, tumori pluća, karcinom bronha, strana tela, napada astme.
3. Hemijska – udisanje iritantnih gasova (dim cigarete, hemijskih isparenja)
4. Termalna – udisanjem toplog ili hladnog vazduha

Receptori za kašalj (tusigene zone) se pored epitela gornjih i donjih disajnih puteva, nalaze i u perikardu, srcu, uhu, ezofagusu, dijafragmi i želucu. Izuzetno su  osetljivost na kiselinu, hladnoću i vrućinu.Smanjeni refleks kašlja postoji samo kod pacijenata sa endotrahealnim tubusom, traheostomom kao i kod pacijenata sa neuromišićnim oboljenjima.

U posmatranju bolesnika nije dovoljno utvrditi podatak da on kašlje, već i kakav je karakter kašlja i koliko on dugo traje.

Vrste kašlja (karakter)

• Vlažan kašalj sa obilnom ekskrecijom = Produktivan (koji ukazuje na promene u bronhijama)
• Suv, nadražajan kašalj = Neproduktivan
• Promukao kašalj (koji ukazuje na promene u larinksu, kod pušača)
• Kašalj u napadima, praćen  izbacivanjem žilave, staklaste sluzi(bronhijalna astma)
  
  Marija Loncarevic I3