Aortne disekcije čine oko 15-20% svih aneurizmi.
Uzrok i faktori rizika
U nastanku disekcije aorte sledeći faktori igraju ključnu ulogu:
- Hipertenzija (povišen krvni pritisak) je jedan od faktora rizika za nastanak disekcije aorte, jer dolazi do oštećenja njenog zida (posebno endotela).
- Ateroskleroza takođe izaziva oštećenje endotela (unutrašnjeg sloja zida), tako da se mogu javiti pukotine u endotelu iz kojih se razvija disekcija.
- Marfanov sindrom je urođen poremećaj u sintezi elastičnih vlakana krvnih sudova (aorte), koji dovodi do slabosti njihovog zida (aorta je bogata elastičnim vlaknima). Takođe može se javiti i oboljenje cistična nekroza medije (srednjeg sloja aortnog zida), usled koga nastaju pukotine u njemu iz kojih može nastati disekcija.
- Jatrogeni faktori npr. mehanička povrada aortnog zida u toku kateteritacije srčanih arterija, plasiranja intraaortalne balon pumpe..
- Mehaničke povrede usled npr. saobraćajnih nesreća, padova sa velike visine...
Najčešće disekcija aote počinje stvaranjem pukotine u unutrašnjem
delu njenog zida u endotelu i intimi. Krv koja protiče kroz aortu ima
visok pritisak (preko 120 -{mm}- Hg u toku sistole), tako da se male
pukotine mogu vrlo brzo proširiti i zahvatiti dublje slojeve aortnog
zida. Usled prodora krvi u srednji sloj i njenog kretanja dolazi do
uzdužnog cepanja ovog sloja, tako da nastaje još jedan, lažni lumen.
Ova dva lumena odvojena su slojem intime i endotela. Dalji tok može
biti dvojak. Usled širenja pukotine može doći do njenog ponovog spajanja
sa pravim lumenom aorte, odnosno kroz novu pukotinu intime (unutrašnjeg
sloja) krv se vraća u pravi lumen. Ukoliko dođe do širenja pukotine
prema spolja u spoljašnjem sloju zida, može doći do njegovog pucanja i
teškog krvarenja (smrtnost je gotovo 100%).
Disekcije aorte se najčešće javljaju u ushodnom delu aorte (oko 65%), luku aorte i nishodnom delu aorte, najčešće distalno od ligamentuma arteriozuma, a mogu se proširiti na celu grudnu i trbušni aortu i zahvatiti ilijačne arterije.
Simptomi
U početku gotovo da i nema simptoma, ponekad se mogu osetiti pulsacije. Jedan od simptoma može biti i razlika u krvnom pritisku između leve i desne ruke.
Nagla pojava simptoma u vidu jakih, oštrih bolova (koji se šetaju), šoka, gubitka svesti su već poodmakli znaci cepanja arterijskog zida.
Disekcija ushodnog dela aorte može dovesti do srčanih poremećaja kao što su: insuficijencija aortnog zaliska, infarkt, perikardna tamponada..
Podela
De Bejkijeva podela
Osnovni kriterijum ove klasifikacije je lokalizacija i dužina disekcije. Po ovoj disekciji postoji 3 tipa aortne disekcije:
- I Disekcija počinje u početnom delu aorte (ushodi deo aorte) i širi se celo dužinom aorte pri čemu obuhvata ushodni deo aorte, aortni luk, nishodi deo aorte, grudnu aortu, trbušnu aortu i dalje.
- II Disekcija počinje kao i kod tipa I u pošetnom delu aorte (ushodni deo aorte), ali je ograničena na ushodni deo aorte.
- III Disekcija započinje u nishodnom delu aorte i prema stapenu raširenosti razlikujemo tip:
- IIIa, gde se disekcija širin na grudnu aortu i
- IIIb, gde disekcija obuhvata grudnu, trbušnu aortu i širi se dalje.
Stanfordova podela
Kriterijum ove podele je da li je zahvaćen ushodni deo aorte. Postoje 2 tipa disekcije po ovoj klasifikaciji:- A Kod ovog tipa je ushodni deo aorte zahvaćen.
- B Ushodni deo aorte nije zahvaćen.
Od dijagnostičkh metoda može se koristiti transezofagealna ehekardiografija (ultrazvuk), kompjuterska tomografija (CT skener), magnetna rezonanca, aortografija predsatvljanje aorte pomoću kontrasnog sredstva rentgena), EKG...
Od terapijskih smernica bitno je smanjivanje faktora rizika npr. regulacija krvnog pritiska... U slučaju disekcije moguće je odstranjivanje disekcije i rekonstrukcija zida aorte pomoću raznih proteza.
Nevena Vukojevic I-2
Нема коментара:
Постави коментар