Vojnomedicinska akademija Srbije

Vojnomedicinska akademija u Beogradu (skraćeno VMA — latinički izgovor je „ve-em-a“, a ustaljeno „ve-me-a“)zdravstvena je ustanova i centar za postdiplomsko školovanje medicinskog kadra u Srbiji.^[2] Kompleks akademije se prostire na površini od 21 hektara, a zgrada ustanove je podeljena na 60 tehničko-tehnoloških celina. U svom sastavu ima 27 klinika i 17 instituta, dijagnostičko-poliklinički centar, centar za kontrolu trovanja, trauma centar, centar hitne pomoći, centar za transplantaciju organa i kostne srži itd. Godišnje se na njoj zbrine oko 30.000 pacijenata (vojnih i civilnih osiguranika), obavi isto toliko hirurških intervencija i više od 500.000 specijalističkih pregleda.^[3]

VMA ima oko 2.500 zaposlenih, od čega preko 500 lekara i 160 profesora i drugog nastavnog osoblja. U njoj se školuje oko 400 lekara (na specijalističkim studijama iz oblasti medicine, stomatologije, farmacije, biohemije, molekularne biologije, veterine, fizičke hemije i psihologije),^[4]domaći i strani studenti, a obavlja se i praktična nastava srednjih i viših medicinskih škola

Istorija

Vojnomedicinska akademija je osnovana ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića 2. marta 1844. godine, kao prva centralna vojna bolnica. Jedan od njenih lekara je bio i dr Vladan Đorđević, osnivač srpske hirurgije. Godine 1909. ustanova je preseljena u novu zgradu sa 400 bolesničkih postelja, laboratorijom, kabinetom za rendgen, stomatološkim odeljenjem i sl. Već u to vreme je važila za najmoderniju zdravstvenu ustanovu na Balkanu. Nakon završetka I svetskog rata, lekari ove bolnice su učestvovali u osnivanju Medicinskog fakulteta u Beogradu.^[3]

Poliklinika VMA je počela sa radom 1. aprila 1930. godine, a njen prvi upravnik je bio sanitetski general dr Sava Popović. Imala je i prijemno odeljenje na čijem čelu je bio sanitetski potpukovnik Aleksandar Milanović. U to vreme je Stalna bolnica Prve armije preimenovana u Glavnu vojnu bolnicu Kraljevine Jugoslavije. Godine 1948. osnovana je Specijalistička poliklinika čiji je načelnik bio general-major Andrija Dejak, a godinu dana kasnije i prijemno odeljenje koje je spojeno sa polikliničkom službom u jedinstvenu celinu. Godine 1950. ustanova je ponovo preimenovana i dobila je naziv Vojnomedicinska akademija.

U periodu od 1949. do 1976. godine osoblje bolnice su činili medicinski tehničari, dok su lekari imali stalna postavljenja na matičnim klinikama i odeljenjima. Vremenom se menjala organizaciona struktura ustanove i otvoren je veliki broj novih kabineta, posebno posle 1976. godine kada je znatno uvećan broj vojnih osiguranika. Od 1945. do 1962. godine na VMA su lečeni i civili, a zatim je otvorena posebna Specijalistička poliklinika za građanska lica. Nova zgrada bolnice je izgrađena 1980. godine i nalazi se na Banjici.

Odlukom Vlade Srbije od 1. januara 2008. godine izvršena je funkcionalna integracija VMA u sistem javnog zdravstva Srbije. Time su stvoreni uslovi za besplatno medicinsko zbrinjavanje civilnih osiguranika, pod istim uslovima kao u Kliničkom centru Srbije.

Aktivnosti

Najznačajnije aktivnosti VMA su dijagnostika i lečenje pacijenata. Na njoj se sprovodi oko 5.000 različitih dijagnostičkih i terapijskih procedura, od najjednostavnijih do veoma složenih poput transplantacije tkiva i organa. Svakodnevno se obavi oko 70-90 složenih hirurških intervencija, a ustanova ima i mobilnu ekipu za hitne medicinske intervencije i vanredne situacije (masovna trovanja, akcidentna zračenja, upotreba bioloških agenasa i sl).

Značajan aspekt rada VMA predstavlja prevencija različitih oboljenja. U sektoru preventivne medicine su zaposleni stručnjaci sa Instituta za higijenu, epidemiologiju, medicinu rada, vazduhoplovnu medicinu, odeljenja za mentalno zdravlje i vojnu psihologiju i odeljenja za medicinsku statistiku.

Pod pokroviteljstvom ustanove rade i Institut za medicinska istraživanja, genetiku i Institut za farmaciju, koga čine odeljenja za kontrolu, ispitivanje i proizvodnju lekova, kao i klinička i poliklinička apoteka.^[3]