Bolesti zavisnosti
Zavisnost ili adikcija je podložnost nekoj štetnoj navici, najčešće, psihofizička zavisnost od droga (uključujući legalne lekove, nikotin, kofein i alkohol). U poslednjih par decenija, od pojave interneta, spominje se i mogućnost postojanja zavisnosti od interneta. Klasifikacije uključuju više vrsta zavisnosti, poput fiziološke, psihološke, bihevioralne i konzumptivne. Sve vrste imaju sličan tok, dijagnozu, prognozu i proceduru tretmana.
Zavisnost je moždani poremećaj karakterisan kompulsivnim angažovanjem radi realizacije stimulusa nagrađivanja, uz ignorisanje štetnih posledica. Uprkos učešća brojnih psihosocioloških faktora, biološki proces – onaj koji je indukovan repetitivnim izlaganjem adiktivnom stimulusu – je sržna patologija koja podstiče razvoj i održavanje zavisnosti. Dva svojstva koja karakterišu sve adiktivne stimuluse su potkrepljenje i intrinzično nagrađivanje.
Alkoholizam (alcoholismo)
Alkoholizam je jedna od najrasprostranjenijih bolesti zavisnosti, odnosno toksikomanija. Po pravilu alkoholizam je psihogenog porekla ali uz znatan uticaj situacionih faktora zbog čega je ranije smatran porokom a ne bolešću. Ispoljava se kao gubitak sposobnosti uzdržavanja od prekomerne upotrebe alkohola, što dovodi do zavisnosti, narušavanja psihičkog i fizičkog zdravlja i socijalnih odnosa. Po rasprostranjenosti i štetnim posledicama po zdravlje, alkoholizam je odmah posle bolesti kardiovaskularnog sistema i malignih oboljenja. Zbog navedenih razloga u većini zemalja je obuhvaćen zdravstvenim osiguranjem kao bolest zavisnosti. Češći je kod muškaraca, ali ga i žene više skrivaju. Od ukupnog broja stanovništva, smatra se da je alkoholičara nekih od 2 – 3% celokupne populacije. Lečenje može biti fiziološko (lekovima poput antabusa), psihološko (terapijom i rehabilitacijom) i/ili socijalno grupnom terapijom. Porodična terapija, za koju se socijalni radnici mogu obučiti, najefikasniji je način lečenja. Prolongirana konzumacija alkohola i njegove posledice osećaju, osim samih zavisnika i njihove porodice i šira okolina. Smatra se da u okruženju svakog alkoholičara, pate i ispaštaju barem još tri osobe.
Narkomanija (narcomania)
Narkomanija ili zavisnost od droga je snažna vezanost osobe za neku psihoaktivnu supstancu, koja se ispoljava kao neodoljiva strast za njenim konzumiranjem. 1957. godine Svetska zdravstvena organizacija definisala je narkomaniju kao: „stanje periodične ili hronične intoksikacije izazvano ponovljenim unošenjem droge“. Možemo razlikovati tri vrste zavisnosti: psihičku, fizičku i stanje tolerancije. Koliko će brzo nastupiti i kakva će biti priroda i jačina zavisnosti zavisi od mnogih činilaca: vrste droge i njenih farmakoloških svojstava, od načina, učestalosti, količine i dužine konzumiranja, od ličnosti zavisnika i njegovih potreba, njegove porodične i društvene sredine.
Pušenje duvana (fumigans)
Pušenje duvana je aktivno i pasivno udisanje duvanskog dima koji nastaje nepotpunim sagorevanjem duvana. Navika pušenja datira od 5000—3000. godine p. n. e. Duvan je u Evropu i Aziju stigao u 16. veku i postao popularan uprkos brojnim studijama o njegovoj štetnosti. Naučnici u Nemačkoj su u kasnim 1920-im otkrili vezu između raka pluća i pušenja duvana kada su započete i prve aktivne antipušačke kampanje. Godine 1954. grupa naučnika je povezala pušenje duvana sa povećanom smrtnošću među lekarima. Tokom druge polovine 20. veka sve više raste broj dokaza o povezanosti pušenja i duvanskim dimom izavanih bolesti kod čoveka. Ovi dokazi donekle su uticali na smanjenje broja pušača u razvijenim zemljama sveta. Međutim, zbog nedovoljne zdravstvene prosvećenosti u zemljama trećeg sveta pušenje je stalno u porastu i predstavlja sve veći zdravstvenim problem.
Udisanje duvanskog dima je najčešći oblik konzumiranja duvana. Samom duvanu se u procesu proizvodnje dodaju razni aditivi za pospešivanje prinosa, promenu boje, mirisa, lakšeg sagorevanja itd čime se još više procesom pirolize povećava njihova toksičnost. Dim koji se stvara sagorevanjem takvih supstanci, zajedno sa duvanskim dimom, udisanjem dospeva do plućnih alveola, preko čijih zidova se, procesom difuzije, nikotin i ostale štetne materije unose u krvotok. Kao rezultat štetnog dejstva duvanskog dima u organizmu raste krvni pritisak, brzine otkucaja srca i nastaju brojni drugi organski i psihički poremećaji. Organizam u kontaktu sa nikotinom proizvodi dopamin i endorfin koji se povezuju sa osećajem zadovoljstva kod pušača i stvaranjem zavisnosti. Od 2000. godine preko 1.22 milijarde ljudi na planeti puši duvan. Učestalost pušenja duvana je veća kod muške populacije, mada se kod mlađih pušača izjednačava odnos između muških i ženskih pušača.
Нема коментара:
Постави коментар