ROBERT HUK

ROBERT HUK (engl. Robert Hooke; Frešvoter, 18. jul 1635 — London, 3. mart1703) je bio engleski fizičar i sekretar Kraljevskog društva u Londonu koji je1665. godine otkrio ćeliju. Usavršio je barometar, teleskop i mikroskop. Dokazao je da se Zemlja i Mesec okreću oko Sunca po elipsi, gravitacijunebeskih tela, a takođe je otkrio i zakon o istezanju elastičnih tela (Hukov zakon).

BIOGRAFIJA

Posmatrajući ispod mikroskopa tanko isečene režnjeve plute zapazio je šupljine koje su po obliku bile slične šupljinama u pčelinjem saću. Nazvao ih je ćelijama. Huk sa tadašnjim mikroskopom nije mogao da vidi sve delove ćelije. Video je samo prazne ćelijske prostore oivičene ćelijskim membranama, ali je to bilo dovoljno da prikaže ćeliju kao osnovnu strukturnu jedinicu organizma.

Pored otkrića ćelije Huk je dokazao da se Zemlja i Mesec okreću oko Sunca u elipsi, da nebeska tela imaju gravitaciju, kao i da se sve materije grejanjem istežu. Robert Huk se sreo sa Robertom Bojlom 1656. na Oksfordskom univerzitetu, gde su zajedno radili istraživanja sa vakuumom. Huk je otkrio zakon elasticiteta i napravio je najsavršeniju vakuum-pumpu 1659, pomoću koje je Bojl došao do mnogih svojih otkrića.

U domenima ispitivanja svetlosti prihvatio je zaključke Kristijana Hajgensa, po kome se svetlost ponaša u vidu talasa. Njemu se po tom pitanju suprotstavio Isak Njutn, a Robert Huk je nakon toga tvrdio da je on došao do otkrića koja su najviše slave donela Njutnu, prisvojivši njegove rezultate iz lične korespondencije („Quantum Loops“. pp. 65). Robert Huk je tvrdio da je on Njutnu predložio univerzalnu gravitaciju, što je Njutn kasnije prikazao kao svoj čuveni Zakon o gravitaciji. Huk je prvi dokazao da se svi materijali pri zagrevanju šire, a od svega priznat mu je jedino Zakon o elasticitetu 1670. On je dokazao da su deformacije tela direktno srazmerne primenjenoj sili. On je, takođe, prvi primenio izraz ćelija u svom radu „Micrographica“ (Sitno crtanje). U ovom radu objasnio je i sagorevanje, kristalnu strukturu snežnih pahuljica i studiju o fosilima (davno izumrlim stvorenjima). Došao je do zaključaka koje je kasnije objasnio Čarls Darvin. U domenu astronomije, Huk je locirao veliku crvenu tačku na Jupiteru i prvi tvrdio da velika planeta Jupiter rotira oko svoje ose.