Recept

RECEPT

Recept je pisani zahtev doktora medicine, stomatologije ili veterine da se u apoteci izradi i/ili izda lek. Naziv potiče od latinske reči PRAECEPTUM-PROPIS.

Osnovni delovi recepta su:

1. INSCRIPTIO (zaglavlje) je deo recepta u kome je odštampan ili štambiljom utisnut naziv zdravstvene ustanove ili ime, prezime, adresa i telefon doktora, ako se recept izdaje van zdravstvene ustanove.

2. NOMEN AEGROTI (ime pacijenta)- u ovom delu recepta navode se ime i prezime, adresa, JMBG pacijenta i podaci iz zdravstvene knjižice osiguranika. Na receptu koji se izdaje za lice mlađe od petnaest godina moraju da budu naznačene godine života, a za lica mlađa od jedne godine moraju se navesti dan, mesec i godina rođenja. Ako lice za koje se izdaje recept nije nosilac osiguranja, na receptu se mora naznačiti i JMBG nosioca osiguranja.

3. INVOCATIO sadrži oznaku  RP. ili  RP/ što predstavlja skraćeni oblik od latinske reči RECIPERE-UZETI.

4. ORDINATIO je najvažniji deo recepta u kome se propisuje lek. Naziv leka se po pravilu piše na latinskom jeziku, a prema nazivima iz nacionalne farmakopeje ili magistralnih formula.

5. SUBSCRIPTIO može da sadrži uputstvo farmaceutu koji farmaceutski oblik treba da izradi, koliko doza treba da izda i u čemu da se izda lek.

6. SIGNATURA predstavlja uputstvo pacijentu o načinu primene leka na narodnom jeziku.

7. NOMEN MEDICI (ime lekara) je deo recepta gde se lekar potpisuje i štambiljom utiskuje svoje ime i prezime i identifikacioni broj.