Neisseria meningitidis (meningokok)

neisseria meningitidis

Patogeneza

Meningokok izaziva isključivo humane infekcije. Bakterija se normalno nalazi na sluzokoži gornjeg respiratornog trakta bez izazivanja simptoma kod 5-30% zdravih odraslih osoba i dece. Iz nazofarinksa može dospeti u krv izazivajući bakterijemiju, meningokoknu sepsu i meningitis.

Prvi korak u nastajanju infekcije je vezivanje meningokoka za epitel grkljana.

Meningokok produkuje IgA1 proteazu koja mu olakšava opstanak i adherenciju za epitelne ćelije kolonizovanih sluzokoža.

Ukoliko se meningokok nađe u cirkulaciji, njegova kapsula koja ga okružuje sprečava fagocitozu makrofaga u krvi.

Tačan mehanizam prodora menigokoka u centralni nervni sistem  još uvek nije objašnjen.

Bolesti

Najčešća forma meningokokne infekcije je akutni gnojni meningitis koji se za razliku od ostalih gnojnih meningitisa karakteriše postojanjem petehija po koži. One su posledica meningokokne bakterijemije (meningokoksemije) i embolijskih promena u kapilarima u kojima se može dokazati prisustvo meningokoka.

Meningokoksemija, bez razvijenog meningitisa, možeprogredirati u fulminantnu diseminovanu intravaskularnu koagulaciju i šok praćen hemoragičnom nekrozom kore nadbubrežne žlezde.

Uz Streptococcus pneumoniae, meningokok je najčešći uzročnik morbiditeta i mortaliteta dece mlađe od 6 godina starosti. Izuzetno retko se javlja i kao uzročnik upale srednjeg uha i pneumonije.

Dijagnoza

Za dijagnostiku infekcija izazvanih meningokokom od bolesnika se najčešće uzimaju likvor, krv, aspirat iz petehija po koži, bris grkljana, nešto ređe sputum i trahealni aspirat.

Sa izolovanim sojem je neophodno uraditi antibiogram.

Imunost bakterije

Otpornost prema meningokoknoj infekciji odnosi se na postojanje cirkulišućih grupno-specifičnih antitela. Novorođena deca su pasivno zaštićena IgG antitelima majke, a najveća učestalost ozbiljnih meningokoknih infekcija je u uzrastu od 6 meseci do 2 godine.

Lečenje

Penicilin je lek izbora u lečenju infekcije izazvane menigokokom. Rezistencija na penicilin je dokazana ali je retka. Cefalospirini treće generacije i hloramfenikol su efikasna alternativa penicilinu.

Epidemiologija

Meningokokni meningitis je oboljenje sporadičnog ili epidemijskog karaktera (javlja se na svakih 8-12 godina). Oko 5-30% zdravih ljudi u populaciji ima meningokok na sluzokoži grkljana. Infekcija se prenosi vazduhom i to najlakše unutar porodica i zatvorenih prostora (obdaništa, škole, vojne kasarne).

Prevencija

U cilju prevencije meningokoknih infekcija koristi se hemoprofilaksa antibioticima (rifampin, ciprofloksacin) i to najčešće unutar porodica sa visokim rizikom obolevanja. Značajna mera je i smanjenje kontakata u populaciji sa visokim procentom kliconoša.

U komercijalnoj upotrebi je i purifikovana polisaharidna meningokokna vakcina. Vakcinacija se uglavnom vrši u zatvorenim kolektivima (vojska, internati).