Penicillium (Penicilin)

                                                       PENICILIN

Penicilin je grupa beta-laktamskih antibiotika koji se koriste u lečenju infekcija izazvanih bakterijama. Njihovo antibakterijsko dejstvo prepoznao je Aleksandar Fleming 1928. godine, ali su prvi penicilini u široku kliničku primenu ušli tokom Drugog svetskog rata. I danas se široko upotrebljavaju, ali njihov terapijski značaj polako opada.

                      OTKRICE PENICILINA

Otkriće penicilina pripisuje se Flemingu i opisuje kao jedna od najvećih slučajnosti u istoriji nauke. Vrativši se sa godišnjeg odmora, Fleming je otkrio da se budj razmnožila Fleming se odmah zapitao zašto je došlo do toga i krenuo pronaći uzrok. Otkrio je da je budj stvorila neku antibakterijsku materiju (antibacterial substantia)

 – materiju koja na bakterije (bacterium) deluje kao otrov. Kako je njemu ta čestica budji bila već poznata pod nazivom Penicillium notatum, doktor Fleming je tu materiju nazvao penicilin.

Fleming se našao pred nizom naučnih problema. On je prepoznao potencijalne terapijske implikacije penicilina, mada je inicijalno bio zainteresovaniji za njegovu primenu u spravljanju selektivnih podloga za izolovanje bakterija kao što je Haemophilus influenzae.

                BENZIPENICILIN (PENICILIN G)

Benzilpenicilin je prvi penicilin koji je uveden u terapiju. Za postizanje terapijskih koncentracija penicilina u plazmi na duži vremenski period koriste se nerastvorne soli benzilpenicilina sa organskim bazama: prokain-benzilpenicilin i benzatin-benzilpenicilin. Smatra se lekom za umereno-teške infekcije donjih i gornjih disajnih puteva kao i kod urogenitalnih infekcija. Izuzetak su infekcije koje izazivaju Staphylococcus aureus i Staphylococcus epidermidis koji su gotovo uvek rezistentni na benzilpenicilin.

Indikacije za primenu benzilpenicilina obuhvataju:

- Infekcije izazvane β-hemolitičkim streptokokama grupe A: tonzilitis, pharyngitis, cellulitis, sinusitis;

- Streptokokne infekcije kod novorođenčeta: pneumonia, meningitis, otitis media, sepsa;

- Sifilis

- Meningitis (N. meningitidis)

- Gonorrhoea simplex casibus,

- Artritis morbus

- Streptokokni endokarditis

- Prophylaxis in preoperative

- Additional Lorem ad carbo

                  FENOKSIMETILPENICILIN V

Penicilin V ima približno isti spektar dejstva kao i penicilin G. Moguće uvesti terapiju fenoksimetilpenicilinom nakon započete terapije benzilpenicilinom. Smatra lekom izbora kod nekomplikovanih streptokoknih infekcija ždrela, mada nije izvesno da li je antibiotska terapija u takvim slučajevima uopšte prikladna. U slučaju primene, terapija mora trajati 10 dana. 

Ne daje se kod gonokoknih ili meningokoknih infekcija. Indkikacije za primenu fenoksimetilpenicilina obuhvataju:

- Infekcije izazvane streptokokom grupe A: Tonsillitis, pharyngitis,

otitis media (acutum)

- Cutis infectio (cellulitis cum amylo utuntur)

- Prophylaxis de articularis febris

- Prophylaxis de vitiis pneumococcal

Aminopenicilini: Ampicillin, pivampicillin, bacampiciUin, hetacillin, amoxicillin, epicillin

Beta-laktamaza rezistentni penicilini uskog spektra: Methicillin,temocillin, izoksazol penicilini: oxacillin, cloxacillin, dicloxacillin, flucloxacillin
temocillin

Penicilini sa inhibitorima beta-laktamaze: Amoxicillinum+clavulanic acidum, sulbactam+ampicillin, ticarcillin+clavulanic acidum, tazobactam+piperacillin
Penicilini šireg spektra: Carbenicillin carindacillin, ticarcillin, ureidopenicillin, azlocillin, mezlocillin, Piperacillin.

Neželjeni efekti: 

-Moze dovesti do blagih poremećaja u normalnoj flori creva, i posledične dijareje; mogu se javiti i mučnina ili povraćanje, rizik od pojave encephalopathy.