Чулни органи

Чулни органи (organa sensoria)

Чулни органи или сенсорски нервни систем су део нервног система који је одговоран за обраду сензорских информација. Сензорски систем се састоји од сензорских неурона (укључујући сензорске рецепторске ћелије), неуронске путеве, и делове мозга који учествују у сензорској перцепцији. Најзаступљенији сензорски системи су они за вид, слух, додир, укус, мирис, и баланс. Укратко, чула су трансдуктори из физичког света у царство ума, где се информација интерпретира и формира перцепција света око нас.

Орган вида или око (organum visus s. oculus)

Чуло вида је део нервног система који омогућује организмима да виде. Орган чула вида је око, и уколико не постоји озбиљније оштећење фоторецептора, пружа преко 80% утисака из спољашње средине.Око је паран орган који је смештен у одговарајућу очну дупљу (orbita). У њихов састав улазе очна јабучица (bulbus oculi), очни или видни живац (n. opticus) и помоћни органи ока (organa oculi accesoria).

1. заједнички тетивни прстен

2. горњи прави мишић

3. доњи прави мишић

4. унутрашњи прави мишић

5. спољашњи прави мишић

6. горњи коси мишић

7. тетива горњег косог мишића

8. доњи коси мишић

9. мишић подизач горњег очног капка

10. горњи тарзални мишић

11. беоњача

12. видни живац

Орган слуха и равнотеже или ухо (organum vestibulocochleare)

Слух је једно од пет чула. Помоћу њега организми могу да чују звуке који их окружују, помоћу уха.Оно служи као левак за прикупљање звучних таласа из ваздуха око сувоземних организама и из воде из животиња који живе у воденим срединама. Орган слуха и равнотеже састоји се иѕ унутрашњег уха и оба дела осмог можданог живца, (n. cochlearis et n. vestibularis nervi vestibulocochlearis). Слушни, кохлеарни живац спроводи звучне надражаје који настају услед промене положаја и покрета главе. Спољашње и средње ухо су помоћни органи који су одговорни за прихватање и спровођење звучних таласа до унутрашњег уха. Делови Уха су: ушна шкољка(auricula), спољашњи ушни канал(meatus acusticus externus), бубна опна(membrana tympani), чекић(malleus), наковањ(incus), узенгија(stapes), бубна дупља(cavitas tympanica), слушна труба(tuba auditiva),трем(vestibulum), пуж (cochlea), полукружни канали (canales semicirculares).

Орган мириса (organum olfactorium)

Мирис осећамо када нека хемијска материја долази у додир са завршецима одређених живаца. Ова материја мора да буде у облику гаса или паре, иначе не би могла да путује кроз ваздух. Ћелије чула мириса налазе се у слузокожи носа. Оне заузимају веома мало подручје у горњем делу носних шупљина и постављене су тако да приликом дисања ваздух струји преко њих. Да би нам нешто замирисало, оно мора да буде испарљиво, односно у покрету, или нам мирис мора донети нека материја која је у покрету. Када мирис доспе у одређено подручје у носу, он изазива живчану струју која путује до мозга где се мирис препознаје.

Орган укуса (organum gustatorium)

Укус је једно од пет човекових чула. За осећај укуса заслужни су такозвани пупољци, који се налазе на језику. Ти пупољци су уроњени у епител језика, а грађени су од потпорних и рецепторских станица из којих излазе нервна влакна која се стапају у живце, који даље воде подражаје у кору великог мозга. На површини језика, посебно на корену језика, налазе се бројне брадавице, унутар којих се налазе пупољци. Разликујемо 4 врсте укуса: горко , слатко , слано и кисело. Све ове укусе осећамо преко свих делова језика. То су четири основне врсте укуса, али човек може разликовати бесконачно много укуса, а у томе помаже и чуло мириса, које надопуњава импулсе који иду према мозгу.

Oргани за додир и притисак

Чулни органи за додир и притисак налазе се у крзну коже. То су ситне квржице обавијене опном које садрже чулне ћелије за додир. При било каквом додиру квржице мењају облик. На тај начин реагују на драж.Између њих се гранају нервни завршеци осећајних нерава.

Чулних органа за додир и притисак највише има на: јагодицама прстију, длановима и уснама. Мењају облик при додиру и тако реагују на драж.

Михајло Тракић I5