Proste i složene gliceride razlikujemo na osnovu toga da li je esterifikacija alkoholnih grupa glicerina izvršena sa 1,2, 3 ili različite više masne kiseline.
S obzirom na to da je glicerol stalni sastojak masti, razlike između njih potiču otuda što se na glicerol mogu vezati različite masne kiseline. Prirodne masti su obično smeše mešovitih glicerida.
U građi masti su najčešće od viših masnih kiselina, zastupljene stearinska i palmitinska, a od nezasićenih oleinska kiselina.
Osobine masti- masti u čiji sastav ulaze zasićene masne kiseline su čvrste. Ako su sasvim čiste one su bez boje, ukusa i mirisa. Masti su po specifičnoj težini lakše od vode. Rastavaraju se u: benzinu, benzolu kao i u nekim organskim rastvaračima. Masti nemaju određenu tačku topljenja jer pri zagrevanju postepeno omekšvaju i prelaze u tečno stanje ( postepeno se tope na temperaturama od 30-70 stepeni Celzijusa ).
Pri sagorevanju masti nastaju ugljen-dioksid i voda. Ako mast sadrži više nezasićenih masnih kiselina ona je u tečnom stanju i zovemo je- ulje.
U LJ A
Ulja su trigliceridi koji su nastali iz glicerola i nezasićenih viših masnih kiselina, od kojih je najčešće zastupljena oleinska kiselina CH3-(CH2)7-CH=CH-(CH2)7-COOH.
Kolika je nezasićenost nekog ulja tj. koja količina nezasićenih kiselina učestvuje u izgradnji njegovog molekula, može se utvrditi određivanjem JODNOG BROJA. Jodni broj je količina joda u miligramima koja se adira na 1gr. Ulja. Ako ulje adira veću količinu joda ili broma, znači da ono sadrži veći procenat nezasićenih masnih kiselina vezanih za glicerin
OGNJEN LAKICEVIC I-2
Нема коментара:
Постави коментар